Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇮🇷

Iran Izvoz ne-nafte

Cena

40,748 milijardi USD
Promena +/-
+18,893 milijardi USD
Promena %
+60,36 %

Trenutna vrednost Izvoz ne-nafte u Iran iznosi 40,748 milijardi USD. Izvoz ne-nafte u Iran povećao se na 40,748 milijardi USD dana 1. 1. 2021., nakon što je bio 21,855 milijardi USD dana 1. 1. 2020.. Od 1. 1. 1995. do 1. 1. 2022., prosečan BDP u Iran iznosio je 18,06 milijardi USD. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je 1. 1. 2022. sa 42,25 milijardi USD, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 1. 1998. sa 2,45 milijardi USD.

Izvor: Central Bank of Iran

Izvoz ne-nafte

  • Maks

Izvoz bez nafte

Izvoz ne-nafte Istorija

DatumVrednost
1. 1. 2021.40,748 milijardi USD
1. 1. 2020.21,855 milijardi USD
1. 1. 2019.30,375 milijardi USD
1. 1. 2018.32,655 milijardi USD
1. 1. 2017.33,266 milijardi USD
1. 1. 2016.28,581 milijardi USD
1. 1. 2015.31,147 milijardi USD
1. 1. 2014.33,569 milijardi USD
1. 1. 2013.28,369 milijardi USD
1. 1. 2012.29,213 milijardi USD
1
2
3

Slični makroekonomski pokazatelji za Izvoz ne-nafte

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇮🇷
Bilans usluga prema BDP
3,4 % of GDP4,2 % of GDPGodišnje
🇮🇷
Indeks terorizma
4,464 Points5,688 PointsGodišnje
🇮🇷
Inostrani dug
6,282 milijardi USD8,675 milijardi USDGodišnje
🇮🇷
Izvozi
12,29 milijardi USD11,681 milijardi USDKvartal
🇮🇷
Izvozi nafte
55,41 milijardi USD38,723 milijardi USDGodišnje
🇮🇷
Proizvodnja sirove nafte
3.226 BBL/D/1K3.219 BBL/D/1KMesečno
🇮🇷
Strane direktne investicije
1,224 milijardi USD905,6 mil. USDGodišnje
🇮🇷
Tečajna lista
6,326 milijardi USD5,908 milijardi USDKvartal
🇮🇷
Trgovački bilans
-5,625 milijardi USD-4,743 milijardi USDKvartal
🇮🇷
Uvozi
17,915 milijardi USD16,424 milijardi USDKvartal

Šta je Izvoz ne-nafte

Non-Naftni Izvoz: Ključni Faktor Makroekonomskog Rasta Non-naftni izvoz predstavlja jedan od ključnih elemenata u makroekonomskom razvoju jedne zemlje. Kategorija non-naftnog izvoza odnosi se na sve proizvode i usluge koje zemlja izvozi, a koji nisu povezani sa naftom i naftnim derivatima. U kontekstu globalne ekonomije, ova kategorija dobija sve veći značaj jer zemlje nastoje da diversifikuju svoje izvore prihoda i smanje zavisnost od nestabilnog tržišta nafte. Eulerpool je platforma koja pruža sveobuhvatan pristup makroekonomskim podacima, uključujući i podatke o non-naftnom izvozu, omogućavajući poslovnim liderima, ekonomistima i istraživačima da donose informisane odluke. Non-naftni izvoz obuhvata širok spektar proizvoda i usluga, uključujući poljoprivredne proizvode, industrijske proizvode, tehnologiju, tekstil, i turističke usluge. Na primer, u zemljama kao što su Brazil i Argentina, poljoprivredni proizvodi kao što su soja i kukuruz čine značajan deo non-naftnog izvoza. Nasuprot tome, u zemljama poput Južne Koreje i Nemačke, tehnološki proizvodi i automobili čine najveći deo ove kategorije. Diversifikacija izvoza ne samo da doprinosi ekonomskom rastu, već i stvara otpornost na eksterne šokove, kao što su pad cena nafte ili globalne ekonomske krize. Jedan od glavnih razloga zašto je non-naftni izvoz vitalan za makroekonomski razvoj je njegov potencijal za stvaranje novih radnih mesta. Industrije koje se bave proizvodnjom proizvoda za izvoz često zahtijevaju značajnu radnu snagu, što može smanjiti nezaposlenost i poboljšati životni standard građana. Na primer, tekstilna industrija u Bangladešu zapošljava milione radnika i čini veliki deo non-naftnog izvoza zemlje, doprinoseći ekonomskom rastu i smanjenju siromaštva. Pored toga, non-naftni izvoz omogućava zemljama da privuku strane investicije. Investitori su često zainteresovani za tržišta koja nisu previše zavisna od jedne industrije, jer diversifikacija smanjuje rizik. Zemlje koje uspešno razvijaju svoje non-naftne izvozne sektore mogu postati atraktivnije za strane investicije, što dodatno podstiče ekonomski rast. Na primer, Vijetnam je privukao značajne strane investicije zahvaljujući rastućoj industriji elektronike i tekstila, što je doprinelo bržem razvoju zemlje. Non-naftni izvoz ima i ključnu ulogu u uravnotežavanju platnog bilansa zemlje. Platni bilans je evidencija svih ekonomskih transakcija koje zemlja obavlja sa svetom, uključujući izvoz i uvoz. Kada izvoz nadmašuje uvoz, zemlja ima trgovinski suficit, što pozitivno utiče na njenu ekonomiju. Nasuprot tome, zemlja sa trgovinskim deficitom može imati dugoročne ekonomske probleme, uključujući povećanje spoljnog duga i oslabljeni kurs domaće valute. Jačanjem non-naftnog izvoza, zemlje mogu smanjiti svoje trgovinske deficite i postići stabilniji ekonomski rast. Inovacija i tehnološki napredak igraju ključnu ulogu u jačanju non-naftnog izvoznog sektora. Tehnološki napredak omogućava povećanje produktivnosti i konkurentnosti domaćih proizvoda na međunarodnom tržištu. Na primer, napredna poljoprivredna tehnologija može povećati prinos useva i smanjiti troškove proizvodnje, čineći poljoprivredne proizvode konkurentnijim. Slično tome, u industrijskom sektoru, upotreba robotike i automatizacije može značajno poboljšati efikasnost proizvodnje, što dovodi do veće konkuretnosti na globalnom tržištu. Vladine politike i institucionalna podrška takođe igraju značajnu ulogu u razvoju non-naftnog izvoza. Povoljni zakoni, regulative i fiskalne politike mogu stimulisati izvozne aktivnosti. Na primer, poreske olakšice za izvozno orijentisane industrije, subvencije i podrška za istraživanje i razvoj mogu značajno podstaći rast non-naftnog izvoza. Pored toga, trgovinski sporazumi i saradnja sa međunarodnim organizacijama mogu olakšati pristup inostranim tržištima i smanjiti trgovinske barijere. Ekološka održivost je još jedan aspekt koji postaje sve važniji u kontekstu non-naftnog izvoza. Globalni potrošači i partneri sve više preferiraju proizvode i usluge koje su ekološki prihvatljive. Zemlje koje se posvete proizvodnji “zelenih” proizvoda, uključujući obnovljive izvore energije, ekološki prihvatljive poljoprivredne proizvode i održivu modu, mogu značajno povećati svoj non-naftni izvoz. Na primer, Danska je globalni lider u proizvodnji energije iz vetra, što čini značajan deo njenog non-naftnog izvoza. Zaključujući, non-naftni izvoz predstavlja ključni faktor za makroekonomski rast i razvoj jedne zemlje. Diversifikacija izvoza stvara otpornost na eksterne šokove, doprinosi stvaranju novih radnih mesta, privlači strane investicije i uravnotežava platni bilans. Tehnološki napredak, vladine politike, ekološka održivost i institucionalna podrška su od suštinskog značaja za razvoj ovog sektora. Na našoj platformi, Eulerpool, pružamo sveobuhvatne i ažurirane makroekonomske podatke, uključujući i podatke o non-naftnom izvozu, kako bismo vam pomogli da donosite informisane odluke i iskoristite sve prednosti ovog vitalnog sektora.