Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Irska Troškovi rada
Cena
Trenutna vrednost Troškovi rada u Irska je 95,8 poeni. Troškovi rada u Irska smanjeni su na 95,8 poeni na dan 1. 9. 2023., nakon što su bili 98,6 poeni na dan 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 1995. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Irska je bio 108,94 poeni. Rekordna vrednost je postignuta na dan 1. 12. 2008. sa 148,60 poeni, dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 9. 2022. sa 84,20 poeni.
Troškovi rada ·
Maks
Troškovi rada | |
---|---|
1. 3. 1995. | 93,90 points |
1. 6. 1995. | 90,70 points |
1. 9. 1995. | 90,20 points |
1. 12. 1995. | 90,50 points |
1. 3. 1996. | 93,50 points |
1. 6. 1996. | 89,90 points |
1. 9. 1996. | 92,00 points |
1. 12. 1996. | 91,90 points |
1. 3. 1997. | 96,50 points |
1. 6. 1997. | 91,20 points |
1. 9. 1997. | 90,70 points |
1. 12. 1997. | 90,00 points |
1. 3. 1998. | 96,00 points |
1. 6. 1998. | 95,40 points |
1. 9. 1998. | 95,60 points |
1. 12. 1998. | 99,60 points |
1. 3. 1999. | 96,50 points |
1. 6. 1999. | 98,40 points |
1. 9. 1999. | 97,90 points |
1. 12. 1999. | 98,20 points |
1. 3. 2000. | 99,00 points |
1. 6. 2000. | 99,60 points |
1. 9. 2000. | 100,90 points |
1. 12. 2000. | 103,40 points |
1. 3. 2001. | 104,20 points |
1. 6. 2001. | 105,10 points |
1. 9. 2001. | 109,70 points |
1. 12. 2001. | 107,00 points |
1. 3. 2002. | 106,70 points |
1. 6. 2002. | 107,10 points |
1. 9. 2002. | 108,70 points |
1. 12. 2002. | 106,70 points |
1. 3. 2003. | 112,50 points |
1. 6. 2003. | 113,20 points |
1. 9. 2003. | 116,30 points |
1. 12. 2003. | 110,70 points |
1. 3. 2004. | 114,60 points |
1. 6. 2004. | 114,00 points |
1. 9. 2004. | 118,60 points |
1. 12. 2004. | 114,10 points |
1. 3. 2005. | 117,70 points |
1. 6. 2005. | 118,50 points |
1. 9. 2005. | 124,30 points |
1. 12. 2005. | 121,80 points |
1. 3. 2006. | 123,90 points |
1. 6. 2006. | 125,30 points |
1. 9. 2006. | 124,50 points |
1. 12. 2006. | 127,60 points |
1. 3. 2007. | 123,20 points |
1. 6. 2007. | 128,50 points |
1. 9. 2007. | 136,30 points |
1. 12. 2007. | 137,30 points |
1. 3. 2008. | 138,30 points |
1. 6. 2008. | 141,50 points |
1. 9. 2008. | 139,40 points |
1. 12. 2008. | 148,60 points |
1. 3. 2009. | 139,40 points |
1. 6. 2009. | 135,90 points |
1. 9. 2009. | 134,60 points |
1. 12. 2009. | 138,50 points |
1. 3. 2010. | 127,60 points |
1. 6. 2010. | 126,30 points |
1. 9. 2010. | 123,70 points |
1. 12. 2010. | 125,50 points |
1. 3. 2011. | 120,90 points |
1. 6. 2011. | 120,30 points |
1. 9. 2011. | 120,10 points |
1. 12. 2011. | 125,40 points |
1. 3. 2012. | 125,30 points |
1. 6. 2012. | 119,70 points |
1. 9. 2012. | 122,30 points |
1. 12. 2012. | 125,20 points |
1. 3. 2013. | 127,40 points |
1. 6. 2013. | 124,20 points |
1. 9. 2013. | 117,80 points |
1. 12. 2013. | 125,40 points |
1. 3. 2014. | 121,70 points |
1. 6. 2014. | 118,10 points |
1. 9. 2014. | 112,90 points |
1. 12. 2014. | 118,60 points |
1. 3. 2015. | 99,10 points |
1. 6. 2015. | 103,70 points |
1. 9. 2015. | 97,20 points |
1. 12. 2015. | 100,00 points |
1. 3. 2016. | 107,20 points |
1. 6. 2016. | 108,70 points |
1. 9. 2016. | 105,40 points |
1. 12. 2016. | 97,10 points |
1. 3. 2017. | 106,30 points |
1. 6. 2017. | 106,60 points |
1. 9. 2017. | 96,90 points |
1. 12. 2017. | 96,20 points |
1. 3. 2018. | 100,80 points |
1. 6. 2018. | 100,70 points |
1. 9. 2018. | 95,80 points |
1. 12. 2018. | 97,70 points |
1. 3. 2019. | 104,00 points |
1. 6. 2019. | 103,20 points |
1. 9. 2019. | 94,90 points |
1. 12. 2019. | 99,00 points |
1. 3. 2020. | 102,10 points |
1. 6. 2020. | 94,50 points |
1. 9. 2020. | 84,60 points |
1. 12. 2020. | 98,30 points |
1. 3. 2021. | 88,30 points |
1. 6. 2021. | 89,60 points |
1. 9. 2021. | 86,30 points |
1. 12. 2021. | 93,70 points |
1. 3. 2022. | 92,60 points |
1. 6. 2022. | 91,10 points |
1. 9. 2022. | 84,20 points |
1. 12. 2022. | 90,70 points |
1. 3. 2023. | 96,70 points |
1. 6. 2023. | 98,60 points |
1. 9. 2023. | 95,80 points |
Troškovi rada Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 95,8 poeni |
1. 6. 2023. | 98,6 poeni |
1. 3. 2023. | 96,7 poeni |
1. 12. 2022. | 90,7 poeni |
1. 9. 2022. | 84,2 poeni |
1. 6. 2022. | 91,1 poeni |
1. 3. 2022. | 92,6 poeni |
1. 12. 2021. | 93,7 poeni |
1. 9. 2021. | 86,3 poeni |
1. 6. 2021. | 89,6 poeni |
Slični makroekonomski pokazatelji za Troškovi rada
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇪 Minimalne zarade | 12,7 EUR/Hour | 11,3 EUR/Hour | Godišnje |
🇮🇪 Nepuno radno vreme | 588.8 | 584.3 | Kvartal |
🇮🇪 Nezaposlena lica | 136.1 | 129 | Mesečno |
🇮🇪 Plate u proizvodnji | 1.034,48 EUR/Week | 1.001,33 EUR/Week | Kvartal |
🇮🇪 Plateži | 921,81 EUR/Week | 905,68 EUR/Week | Kvartal |
🇮🇪 Populacija | 5,19 mil. | 5,06 mil. | Godišnje |
🇮🇪 Produktivnost | 124,306 points | 124,545 points | Kvartal |
🇮🇪 Promena stope nezaposlenosti | -3.282 Persons | 4.261 Persons | Mesečno |
🇮🇪 Promena zaposlenosti | 0,3 % | 0,5 % | Kvartal |
🇮🇪 Prosečan broj sati nedeljno | 32,5 Hours | 32,6 Hours | Kvartal |
🇮🇪 Prosečna zarada po satu | 29,82 EUR | 28,43 EUR | Kvartal |
🇮🇪 Prvi zahtevi za naknadu za nezaposlene
| 43.49 Persons | 38.037 Persons | Mesečno |
🇮🇪 Puno radno vreme | 2,125 mil. | 2,105 mil. | Kvartal |
🇮🇪 Rast zarada | 4,7 % | 2,6 % | Kvartal |
🇮🇪 Starosna granica za penziju žena | 66 Years | 66 Years | Godišnje |
🇮🇪 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 66 Years | 66 Years | Godišnje |
🇮🇪 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 1 % | 1,1 % | Kvartal |
🇮🇪 Stopa nezaposlenosti | 4,7 % | 4,5 % | Mesečno |
🇮🇪 Stopa nezaposlenosti mladih | 11,4 % | 10,4 % | Mesečno |
🇮🇪 Stopa ponude poslova | 1,1 % | 1,1 % | Kvartal |
🇮🇪 Stopa zaposlenosti | 74 % | 74,2 % | Kvartal |
🇮🇪 Stopa zaposlenosti | 65,6 % | 65,7 % | Kvartal |
🇮🇪 Zaposleni | 2,709 mil. | 2,695 mil. | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Troškovi rada
Labour Costs u makroekonomskoj analizi predstavljaju jednu od ključnih komponenti koja utiče na ekonomsku stabilnost, konkurentnost i ukupnu ekonomsku efikasnost jedne zemlje. Eulerpool, kao profesionalni sajt za prikazivanje makroekonomskih podataka, nudi detaljnu i preciznu analizu različitih ekonomski važnih faktora, uključujući i kategoriju 'Labour Costs'. Labour Costs se odnose na sve troškove koje poslodavci preuzimaju kako bi zaposlili radnu snagu. Ovi troškovi uključuju bruto plate, socijalne doprinose koje poslodavac plaća za zaposlene, bonuse, dodatke, nadoknade za prekovremeni rad, kao i druge pogodnosti i beneficije koje radnici ostvaruju na osnovu radnog angažmana. Uz to, Labour Costs mogu uključivati troškove obuka, radnih uniformi, kao i troškove selekcije i regrutacije novih radnika. U kontekstu makroekonomije, analiza Labour Costsa je od suštinskog značaja za razumevanje konkurentnosti privrede. Naime, visoki troškovi rada mogu smanjiti profitne margine kompanija i negativno uticati na njihovu sposobnost da se takmiče na globalnom tržištu. S druge strane, niski troškovi rada mogu privući strane investicije i podržati ekonomski rast. Međutim, previše niski troškovi rada mogu imati kontraefekte, kao što su smanjen životni standard radnika i slabija socijalna stabilnost. U kontekstu evropskog tržišta, Labour Costs značajno variraju među zemljama članicama. Zemlje sa razvijenijom ekonomijom, poput Nemačke, Francuske i skandinavskih zemalja često imaju više Labour Costs nego zemlje u istočnoj Evropi. Ovi troškovi uključuju ne samo veće bruto plate, već i značajan nivo socijalnih beneficija i zaštite radnika. U poređenju, zemlje kao što su Bugarska, Rumunija i Mađarska imaju znatno niže Labour Costs, što može privući proizvodne i druge radno-intenzivne industrije. Jedan od faktora koji utiču na Labour Costs su zakonske regulative i nivo sindikalne aktivnosti. U mnogim zemljama, sindikati igraju ključnu ulogu u pregovaranju o plati i radnim uslovima, što može voditi ka većim troškovima rada. Takođe, minimalne zagarantovane zarade, porezi na zarade i socijalne doprinose značajno utiču na ukupne troškove rada. Analiza Labour Costsa u okviru Eulerpool platforme omogućava korisnicima da prate trendove i promene ovih troškova kroz vreme. Korisnici mogu videti kako se troškovi rada menjaju u odnosu na različite ekonomske cikluse, faktore poput inflacije i promene u fiskalnoj politici. Naš interfejs pruža detaljne grafike i tabele koje vizualizuju podatke, omogućavajući poslovnim liderima, ekonomistima i istraživačima da donesu informisane odluke bazirane na pouzdanim i ažurnim podacima. Na firmama koje planiraju širenje ili relokaciju , analiza Labour Costsa je posebno važna. Na primer, američke kompanije koje žele da otvore proizvodne pogone u Evropi ili Aziji moraju uzeti u obzir ne samo lokalne Labour Costs, već i očekivanja u pogledu produktivnosti radne snage, što može značajno varirati. Dok niži troškovi rada mogu osigurati konkurentsku prednost u pogledu smanjenja proizvodnih troškova, kompanije treba da razmotre da li su radnici u određenoj zemlji dovoljno kvalifikovani i produktivni da opravdaju investiciju. Uz makroekonomske indikatore, kao što su stopa nezaposlenosti i bruto domaći proizvod (BDP), Labour Costs često služe kao pokazatelj ekonomske stabilnosti i zdravlja tržišta rada. Na primer, nagli porast Labour Costsa može ukazivati na inflatorne pritiske ili na rastuće zahteve za višim platama usled nesklada između ponude i tražnje za radnom snagom. Nasuprot tome, stagnacija ili pad Labour Costsa može indicirati ekonomske teškoće, recesiju ili smanjenje potražnje za radom. Eulerpool nudi svojim korisnicima ne samo kvantitativne podatke već i kvalitativne analize i komentare koji će pomoći u interpretaciji složenih ekonomskih fenomena. Analiza Labour Costsa uključuje i poređenja sa drugim relevantnim ekonomskim pokazateljima, kao što su produktivnost, inflacija, i investicije, čime se pruža sveobuhvatnija slika o ekonomskom ambijentu. Konačno, razumeti Labour Costs znači razumeti balans između konkurentnosti i socijalne pravde. Visoki troškovi rada mogu znak dobre socijalne politike i bolje zaštite radnika, ali takođe mogu negativno uticati na ekonomsku dinamiku. Političari, poslodavci, i sindikati trebaju zajedno raditi na postizanju tog balansa, i u tom kontekstu detaljno i pouzdano izvještavanje koje Eulerpool pruža predstavlja ključan instrument za donošenje informiranih odluka. Naša misija je da omogućimo transparentan i jednostavan pristup makroekonomskim podacima koji će pomoći u boljem razumevanju ekonomskih trendova i uticaja osnovnih ekonomskih indikatora kao što su Labour Costs na globalnu i lokalnu privredu. Bez obzira da li ste investitor, istraživač ili politički analitičar, naša platforma je kreirana da vam pomogne da donosite najbolje odluke temeljene na rigorozno prikupljenim i analiziranim podacima. Posetite Eulerpool i iskoristite sve prednosti precizne, aktuelne i sveobuhvatne makroekonomske analize koju nudimo.