Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švedska Vrednost državnog budžeta
Cena
Trenutna vrednost Vrednost državnog budžeta u Švedska iznosi 74,295 milijardi SEK. Vrednost državnog budžeta u Švedska je porasla na 74,295 milijardi SEK dana 1. 2. 2024., nakon što je iznosila 28,839 milijardi SEK dana 1. 11. 2023.. Od 1. 1. 1985. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Švedska je iznosio -850,19 mil. SEK. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 2. 2023. sa 97,96 milijardi SEK, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2008. sa -132,57 milijardi SEK.
Vrednost državnog budžeta ·
Maks
Vrednost državnog budžeta | |
---|---|
1. 5. 1985. | 8,47 milijardi SEK |
1. 8. 1985. | 7,82 milijardi SEK |
1. 5. 1986. | 11,33 milijardi SEK |
1. 8. 1986. | 7,96 milijardi SEK |
1. 4. 1987. | 10,87 milijardi SEK |
1. 5. 1987. | 9,26 milijardi SEK |
1. 6. 1987. | 5,47 milijardi SEK |
1. 8. 1987. | 6,29 milijardi SEK |
1. 4. 1988. | 8,89 milijardi SEK |
1. 5. 1988. | 17,92 milijardi SEK |
1. 6. 1988. | 6,69 milijardi SEK |
1. 8. 1988. | 7,96 milijardi SEK |
1. 1. 1989. | 2,56 milijardi SEK |
1. 4. 1989. | 8,65 milijardi SEK |
1. 5. 1989. | 13,51 milijardi SEK |
1. 6. 1989. | 8,73 milijardi SEK |
1. 7. 1989. | 234,00 mil. SEK |
1. 8. 1989. | 10,80 milijardi SEK |
1. 10. 1989. | 1,44 milijardi SEK |
1. 1. 1990. | 4,54 milijardi SEK |
1. 4. 1990. | 8,05 milijardi SEK |
1. 5. 1990. | 847,00 mil. SEK |
1. 6. 1990. | 5,53 milijardi SEK |
1. 8. 1990. | 13,17 milijardi SEK |
1. 4. 1991. | 5,29 milijardi SEK |
1. 7. 1991. | 1,16 milijardi SEK |
1. 8. 1991. | 7,76 milijardi SEK |
1. 2. 1992. | 13,07 milijardi SEK |
1. 4. 1992. | 10,22 milijardi SEK |
1. 2. 1993. | 16,06 milijardi SEK |
1. 4. 1993. | 3,79 milijardi SEK |
1. 2. 1994. | 7,62 milijardi SEK |
1. 4. 1994. | 5,95 milijardi SEK |
1. 5. 1994. | 8,53 milijardi SEK |
1. 8. 1994. | 11,64 milijardi SEK |
1. 10. 1994. | 1,98 milijardi SEK |
1. 2. 1995. | 20,33 milijardi SEK |
1. 2. 1996. | 25,81 milijardi SEK |
1. 3. 1996. | 1,21 milijardi SEK |
1. 6. 1996. | 1,48 milijardi SEK |
1. 9. 1996. | 803,00 mil. SEK |
1. 2. 1997. | 25,32 milijardi SEK |
1. 5. 1997. | 6,61 milijardi SEK |
1. 8. 1997. | 4,95 milijardi SEK |
1. 9. 1997. | 6,86 milijardi SEK |
1. 1. 1998. | 3,96 milijardi SEK |
1. 2. 1998. | 28,27 milijardi SEK |
1. 4. 1998. | 1,56 milijardi SEK |
1. 5. 1998. | 4,98 milijardi SEK |
1. 7. 1998. | 1,59 milijardi SEK |
1. 9. 1998. | 1,88 milijardi SEK |
1. 11. 1998. | 8,07 milijardi SEK |
1. 2. 1999. | 11,20 milijardi SEK |
1. 3. 1999. | 13,48 milijardi SEK |
1. 4. 1999. | 14,43 milijardi SEK |
1. 6. 1999. | 9,46 milijardi SEK |
1. 7. 1999. | 5,93 milijardi SEK |
1. 9. 1999. | 16,09 milijardi SEK |
1. 10. 1999. | 1,42 milijardi SEK |
1. 11. 1999. | 4,24 milijardi SEK |
1. 12. 1999. | 9,49 milijardi SEK |
1. 1. 2000. | 206,00 mil. SEK |
1. 2. 2000. | 28,79 milijardi SEK |
1. 3. 2000. | 11,83 milijardi SEK |
1. 4. 2000. | 6,15 milijardi SEK |
1. 5. 2000. | 8,89 milijardi SEK |
1. 6. 2000. | 61,50 milijardi SEK |
1. 7. 2000. | 14,73 milijardi SEK |
1. 9. 2000. | 15,08 milijardi SEK |
1. 2. 2001. | 45,29 milijardi SEK |
1. 3. 2001. | 4,26 milijardi SEK |
1. 5. 2001. | 10,40 milijardi SEK |
1. 6. 2001. | 9,40 milijardi SEK |
1. 7. 2001. | 5,36 milijardi SEK |
1. 9. 2001. | 34,26 milijardi SEK |
1. 10. 2001. | 3,70 milijardi SEK |
1. 11. 2001. | 1,89 milijardi SEK |
1. 1. 2002. | 4,56 milijardi SEK |
1. 2. 2002. | 19,34 milijardi SEK |
1. 4. 2002. | 2,44 milijardi SEK |
1. 5. 2002. | 3,52 milijardi SEK |
1. 6. 2002. | 21,10 milijardi SEK |
1. 7. 2002. | 3,89 milijardi SEK |
1. 11. 2002. | 201,00 mil. SEK |
1. 2. 2003. | 25,36 milijardi SEK |
1. 5. 2003. | 11,53 milijardi SEK |
1. 6. 2003. | 1,09 milijardi SEK |
1. 7. 2003. | 385,00 mil. SEK |
1. 2. 2004. | 9,29 milijardi SEK |
1. 4. 2004. | 7,84 milijardi SEK |
1. 5. 2004. | 13,90 milijardi SEK |
1. 6. 2004. | 3,00 milijardi SEK |
1. 11. 2004. | 529,00 mil. SEK |
1. 2. 2005. | 15,43 milijardi SEK |
1. 3. 2005. | 19,63 milijardi SEK |
1. 4. 2005. | 12,92 milijardi SEK |
1. 5. 2005. | 11,47 milijardi SEK |
1. 6. 2005. | 2,44 milijardi SEK |
1. 7. 2005. | 10,92 milijardi SEK |
1. 11. 2005. | 7,20 milijardi SEK |
1. 2. 2006. | 29,68 milijardi SEK |
1. 3. 2006. | 9,00 milijardi SEK |
1. 4. 2006. | 17,48 milijardi SEK |
1. 5. 2006. | 27,00 milijardi SEK |
1. 7. 2006. | 1,94 milijardi SEK |
1. 11. 2006. | 5,50 milijardi SEK |
1. 1. 2007. | 9,27 milijardi SEK |
1. 2. 2007. | 34,66 milijardi SEK |
1. 3. 2007. | 7,15 milijardi SEK |
1. 4. 2007. | 29,97 milijardi SEK |
1. 5. 2007. | 50,36 milijardi SEK |
1. 7. 2007. | 12,42 milijardi SEK |
1. 8. 2007. | 9,58 milijardi SEK |
1. 9. 2007. | 19,39 milijardi SEK |
1. 10. 2007. | 1,19 milijardi SEK |
1. 11. 2007. | 18,59 milijardi SEK |
1. 1. 2008. | 22,51 milijardi SEK |
1. 2. 2008. | 56,19 milijardi SEK |
1. 3. 2008. | 10,24 milijardi SEK |
1. 4. 2008. | 23,29 milijardi SEK |
1. 5. 2008. | 13,52 milijardi SEK |
1. 6. 2008. | 13,82 milijardi SEK |
1. 7. 2008. | 51,50 milijardi SEK |
1. 8. 2008. | 42,00 mil. SEK |
1. 9. 2008. | 54,04 milijardi SEK |
1. 10. 2008. | 163,00 mil. SEK |
1. 11. 2008. | 19,68 milijardi SEK |
1. 2. 2009. | 74,26 milijardi SEK |
1. 5. 2009. | 16,72 milijardi SEK |
1. 7. 2009. | 6,19 milijardi SEK |
1. 8. 2009. | 11,76 milijardi SEK |
1. 11. 2009. | 6,71 milijardi SEK |
1. 1. 2010. | 19,81 milijardi SEK |
1. 2. 2010. | 43,91 milijardi SEK |
1. 3. 2010. | 4,43 milijardi SEK |
1. 4. 2010. | 29,83 milijardi SEK |
1. 5. 2010. | 20,04 milijardi SEK |
1. 7. 2010. | 12,48 milijardi SEK |
1. 8. 2010. | 8,36 milijardi SEK |
1. 11. 2010. | 13,66 milijardi SEK |
1. 1. 2011. | 29,94 milijardi SEK |
1. 2. 2011. | 67,68 milijardi SEK |
1. 4. 2011. | 38,02 milijardi SEK |
1. 5. 2011. | 31,08 milijardi SEK |
1. 8. 2011. | 8,78 milijardi SEK |
1. 9. 2011. | 1,70 milijardi SEK |
1. 10. 2011. | 2,91 milijardi SEK |
1. 11. 2011. | 5,56 milijardi SEK |
1. 2. 2012. | 32,47 milijardi SEK |
1. 3. 2012. | 9,46 milijardi SEK |
1. 4. 2012. | 22,61 milijardi SEK |
1. 5. 2012. | 25,28 milijardi SEK |
1. 8. 2012. | 11,16 milijardi SEK |
1. 9. 2012. | 2,80 milijardi SEK |
1. 11. 2012. | 8,26 milijardi SEK |
1. 2. 2013. | 15,63 milijardi SEK |
1. 3. 2013. | 5,81 milijardi SEK |
1. 5. 2013. | 22,72 milijardi SEK |
1. 9. 2013. | 28,30 milijardi SEK |
1. 11. 2013. | 13,48 milijardi SEK |
1. 2. 2014. | 42,22 milijardi SEK |
1. 4. 2014. | 11,12 milijardi SEK |
1. 5. 2014. | 28,98 milijardi SEK |
1. 8. 2014. | 11,67 milijardi SEK |
1. 11. 2014. | 10,98 milijardi SEK |
1. 2. 2015. | 37,14 milijardi SEK |
1. 4. 2015. | 6,95 milijardi SEK |
1. 5. 2015. | 20,27 milijardi SEK |
1. 7. 2015. | 256,00 mil. SEK |
1. 8. 2015. | 21,11 milijardi SEK |
1. 9. 2015. | 4,81 milijardi SEK |
1. 10. 2015. | 1,13 milijardi SEK |
1. 11. 2015. | 21,77 milijardi SEK |
1. 1. 2016. | 16,60 milijardi SEK |
1. 2. 2016. | 45,47 milijardi SEK |
1. 3. 2016. | 8,94 milijardi SEK |
1. 4. 2016. | 14,47 milijardi SEK |
1. 5. 2016. | 35,99 milijardi SEK |
1. 7. 2016. | 3,72 milijardi SEK |
1. 8. 2016. | 26,87 milijardi SEK |
1. 9. 2016. | 9,69 milijardi SEK |
1. 11. 2016. | 34,09 milijardi SEK |
1. 1. 2017. | 8,69 milijardi SEK |
1. 2. 2017. | 42,88 milijardi SEK |
1. 4. 2017. | 4,34 milijardi SEK |
1. 5. 2017. | 36,54 milijardi SEK |
1. 8. 2017. | 39,07 milijardi SEK |
1. 9. 2017. | 8,35 milijardi SEK |
1. 10. 2017. | 6,68 milijardi SEK |
1. 11. 2017. | 16,99 milijardi SEK |
1. 1. 2018. | 36,00 mil. SEK |
1. 2. 2018. | 49,85 milijardi SEK |
1. 3. 2018. | 6,37 milijardi SEK |
1. 4. 2018. | 2,80 milijardi SEK |
1. 5. 2018. | 50,63 milijardi SEK |
1. 7. 2018. | 15,73 milijardi SEK |
1. 8. 2018. | 24,85 milijardi SEK |
1. 9. 2018. | 6,67 milijardi SEK |
1. 10. 2018. | 3,10 milijardi SEK |
1. 11. 2018. | 15,62 milijardi SEK |
1. 1. 2019. | 8,71 milijardi SEK |
1. 2. 2019. | 41,09 milijardi SEK |
1. 3. 2019. | 11,97 milijardi SEK |
1. 5. 2019. | 64,22 milijardi SEK |
1. 7. 2019. | 28,22 milijardi SEK |
1. 8. 2019. | 30,07 milijardi SEK |
1. 10. 2019. | 31,87 milijardi SEK |
1. 11. 2019. | 25,30 milijardi SEK |
1. 2. 2020. | 58,87 milijardi SEK |
1. 5. 2020. | 10,16 milijardi SEK |
1. 8. 2020. | 19,79 milijardi SEK |
1. 11. 2020. | 40,39 milijardi SEK |
1. 1. 2021. | 7,73 milijardi SEK |
1. 2. 2021. | 55,05 milijardi SEK |
1. 3. 2021. | 9,20 milijardi SEK |
1. 5. 2021. | 36,94 milijardi SEK |
1. 7. 2021. | 8,12 milijardi SEK |
1. 8. 2021. | 43,43 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 11,46 milijardi SEK |
1. 10. 2021. | 3,28 milijardi SEK |
1. 11. 2021. | 37,55 milijardi SEK |
1. 1. 2022. | 799,00 mil. SEK |
1. 2. 2022. | 85,50 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 23,44 milijardi SEK |
1. 5. 2022. | 69,18 milijardi SEK |
1. 7. 2022. | 15,43 milijardi SEK |
1. 8. 2022. | 44,50 milijardi SEK |
1. 10. 2022. | 19,00 milijardi SEK |
1. 11. 2022. | 36,71 milijardi SEK |
1. 2. 2023. | 97,96 milijardi SEK |
1. 4. 2023. | 12,69 milijardi SEK |
1. 5. 2023. | 39,08 milijardi SEK |
1. 7. 2023. | 6,48 milijardi SEK |
1. 8. 2023. | 34,30 milijardi SEK |
1. 11. 2023. | 28,84 milijardi SEK |
1. 2. 2024. | 74,30 milijardi SEK |
Vrednost državnog budžeta Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 2. 2024. | 74,295 milijardi SEK |
1. 11. 2023. | 28,839 milijardi SEK |
1. 8. 2023. | 34,303 milijardi SEK |
1. 7. 2023. | 6,483 milijardi SEK |
1. 5. 2023. | 39,079 milijardi SEK |
1. 4. 2023. | 12,694 milijardi SEK |
1. 2. 2023. | 97,956 milijardi SEK |
1. 11. 2022. | 36,706 milijardi SEK |
1. 10. 2022. | 19,002 milijardi SEK |
1. 8. 2022. | 44,502 milijardi SEK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Vrednost državnog budžeta
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇪 Državna potrošnja | 110,087 milijardi SEK | 111,593 milijardi SEK | Mesečno |
🇸🇪 Državna potrošnja | 379,03 milijardi SEK | 377,006 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Državna potrošnja prema BDP-u | 48 % of GDP | 47,6 % of GDP | Godišnje |
🇸🇪 Državni budžet | -0,6 % of GDP | 1,2 % of GDP | Godišnje |
🇸🇪 Državni dug | 1,058 Bio. SEK | 1,012 Bio. SEK | Mesečno |
🇸🇪 Državni prihodi | 143,179 milijardi SEK | 72,835 milijardi SEK | Mesečno |
🇸🇪 Indeks korupcije | 82 Points | 83 Points | Godišnje |
🇸🇪 Javni dug u odnosu na BDP | 31,2 % of GDP | 33,2 % of GDP | Godišnje |
🇸🇪 Korupcijski rang | 6 | 5 | Godišnje |
🇸🇪 Vojni izdaci | 8,755 milijardi USD | 7,723 milijardi USD | Godišnje |
🇸🇪 Zahtevi za azil | 485 persons | 545 persons | Mesečno |
Budžetski bilans vlade je razlika između državnih prihoda i rashoda. Budžet je uravnotežen kada su izdaci jednaki prihodima, zemlja beleži budžetski suficit kada su prihodi veći od rashoda, a deficit kada rashodi premašuju prihode.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Vrednost državnog budžeta
Vrednost budžeta vlade predstavlja ključan makroekonomski indikator koji odražava finansijsko zdravlje i ekonomsku politiku zemlje. Naša profesionalna web stranica za prikazivanje makroekonomskih podataka, eulerpool, pruža sveobuhvatne i precizne informacije o ovom važnom pokazatelju kako bi naši korisnici mogli da donose informisane odluke. U osnovi, vrednost budžeta vlade se odnosi na razliku između ukupnih prihoda koje država prikuplja kroz različite izvore, kao što su porezi i carine, i ukupnih rashoda koji obuhvataju javne potrošnje, investiranje u infrastrukturu, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i druge oblasti. Kada država ima veće prihode od rashoda, ona ostvaruje budžetski suficit. S druge strane, kada su rashodi veći od prihoda, dolazi do budžetskog deficita. Eulerpool pažljivo prati podatke o budžetskom stanju brojnih zemalja kako bi naši korisnici mogli da analiziraju i uporede ove ključne informacije. Kroz analizu budžetske vrednosti, korisnici mogu da steknu jasan uvid u fiskalnu politiku određene države i da razumeju kako vlada koristi svoje resurse da bi postigla ekonomske ciljeve. Jedan od najvažnijih aspekata vrednosti budžeta vlade je njegova uloga u makroekonomskoj stabilnosti. Fiskalna politika, koja uključuje odluke o porezima i potrošnji, utiče na ukupnu potražnju u ekonomiji. Na taj način, vlada može da koristi budžetsku politiku za stabilizaciju ekonomskih ciklusa, kao što su recesije i inflacijski periodi. Tokom recesije, povećani javni rashodi mogu stimulisati ekonomiju i podstaći rast, dok smanjeni rashodi ili povećani porezi tokom inflacije mogu pomoći u kontrolisanju pregrejane ekonomije. Na eulerpool platformi, prezentujemo podatke o budžetskoj vrednosti u različitim formatima, omogućavajući korisnicima da lako pristupe potrebnim informacijama. Naša baza podataka obuhvata istorijske trendove, kvartalne i godišnje promene, kao i uporedne analize između različitih zemalja. Ovi podaci su neprocenjivo sredstvo za ekonomiste, investitore, analitičare i donosioce poslovnih odluka. Fiskalna održivost je još jedan ključni element vrednosti budžeta vlade. Dugoročna fiskalna održivost države zavisi od njene sposobnosti da održava prihode i rashode u ravnoteži na način koji je održiv tokom vremena. Dugoročni budžetski deficit može dovesti do povećanja javnog duga, što može imati negativne posledice za ekonomiju. Visok nivo javnog duga može povećati troškove zaduživanja i smanjiti fiskalnu fleksibilnost vlade, ograničavajući njen kapacitet za reagovanje na buduće ekonomske krize. Eulerpool takođe nudi analize fiskalne politike i njenog uticaja na dugoročni ekonomski rast. Naše platforme obuhvataju detaljan pregled fiskalnih politika različitih vlada, pružajući korisnicima uvid u to kako različite politike utiču na makroekonomske pokazatelje poput BDP-a, stope nezaposlenosti i inflacije. Jedan od ključnih alata za analizu vrednosti budžeta vlade je procena fiskalnih multiplikatora. Fiskalni multiplikatori mere efekat promena u javnim rashodima ili porezima na ukupnu ekonomsku aktivnost. Visoki fiskalni multiplikatori sugerišu da povećanje javne potrošnje ili smanjenje poreza može značajno stimulisati ekonomski rast, dok niski multiplikatori ukazuju na manji efekat. Naša eulerpool platforma obezbeđuje detaljne procene fiskalnih multiplikatora za različite zemlje, što korisnicima omogućava da bolje razumeju efikasnost fiskalnih politika. Pored toga, nudimo i prognoze budućih kretanja vrednosti budžeta vlade na osnovu aktuelnih ekonomskih prilika i fiskalnih planova vlada. Stalno praćenje vrednosti budžeta vlade i fiskalnih politika je od suštinskog značaja za svakog ko želi da razume makroekonomske trendove i donosi strateške odluke. Eulerpool platforma, sa svojim preciznim i ažuriranim podacima, predstavlja neprocenjiv resurs za sve koji žele da ostanu informisani o ovim ključnim pokazateljima. Pored analize i prezentacije podataka, eulerpool takođe nudi i edukativne resurse kako bi naši korisnici mogli da prošire svoje znanje o makroekonomiji i fiskalnoj politici. Naš tim stručnjaka kontinuirano radi na razvoju sadržaja koji objašnjava kompleksne ekonomske koncepte i njihove praktične implikacije. Zaključno, vrednost budžeta vlade je osnovni element makroekonomske analize koji nudi duboki uvid u finansijsko stanje i ekonomske politike zemlje. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih i tačnih informacija o ovom važnom pokazatelju, omogućavajući našim korisnicima da donose informisane i strateške odluke. Bilo da ste ekonomista, investitor, analitičar ili poslovni lider, naš portal vam pruža alate i informacije potrebne za razumevanje i analizu fiskalnih trendova širom sveta.