Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sjedinjene Američke Države Zalihe u maloprodaji bez automobila
Cena
Trenutna vrednost Zalihe u maloprodaji bez automobila u Sjedinjene Američke Države iznosi 0,5 %. Zalihe u maloprodaji bez automobila u Sjedinjene Američke Države su pale na 0,5 % dana 1. 8. 2024., nakon što su bile 0,6 % dana 1. 7. 2024.. Od 1. 2. 1992. do 1. 9. 2024., prosečan BDP u Sjedinjene Američke Države iznosio je 0,29 %. Najveća vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 12. 2021. sa 3,80 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2008. sa -2,10 %.
Zalihe u maloprodaji bez automobila ·
Maks
Maloprodajne zalihe bez automobila. | |
---|---|
1. 2. 1992. | 0,60 % |
1. 3. 1992. | 0,30 % |
1. 4. 1992. | 1,10 % |
1. 6. 1992. | 0,70 % |
1. 7. 1992. | 1,10 % |
1. 9. 1992. | 0,30 % |
1. 10. 1992. | 0,30 % |
1. 11. 1992. | 0,50 % |
1. 12. 1992. | 1,20 % |
1. 1. 1993. | 0,90 % |
1. 2. 1993. | 0,80 % |
1. 3. 1993. | 1,00 % |
1. 4. 1993. | 0,30 % |
1. 5. 1993. | 0,40 % |
1. 6. 1993. | 0,20 % |
1. 7. 1993. | 0,40 % |
1. 8. 1993. | 0,10 % |
1. 9. 1993. | 0,50 % |
1. 10. 1993. | 0,20 % |
1. 11. 1993. | 0,60 % |
1. 12. 1993. | 0,80 % |
1. 2. 1994. | 1,00 % |
1. 3. 1994. | 0,20 % |
1. 4. 1994. | 0,60 % |
1. 5. 1994. | 1,40 % |
1. 6. 1994. | 1,50 % |
1. 8. 1994. | 0,90 % |
1. 9. 1994. | 0,50 % |
1. 10. 1994. | 0,70 % |
1. 11. 1994. | 0,50 % |
1. 12. 1994. | 0,60 % |
1. 1. 1995. | 0,70 % |
1. 2. 1995. | 0,50 % |
1. 3. 1995. | 0,20 % |
1. 4. 1995. | 0,70 % |
1. 5. 1995. | 0,40 % |
1. 6. 1995. | 0,50 % |
1. 8. 1995. | 1,40 % |
1. 9. 1995. | 0,10 % |
1. 10. 1995. | 0,40 % |
1. 11. 1995. | 0,60 % |
1. 2. 1996. | 0,40 % |
1. 3. 1996. | 0,10 % |
1. 4. 1996. | 0,50 % |
1. 5. 1996. | 0,20 % |
1. 7. 1996. | 0,90 % |
1. 8. 1996. | 0,30 % |
1. 10. 1996. | 1,00 % |
1. 11. 1996. | 0,10 % |
1. 2. 1997. | 0,60 % |
1. 4. 1997. | 0,70 % |
1. 5. 1997. | 0,60 % |
1. 6. 1997. | 0,20 % |
1. 7. 1997. | 0,40 % |
1. 9. 1997. | 1,00 % |
1. 11. 1997. | 0,10 % |
1. 12. 1997. | 0,40 % |
1. 1. 1998. | 0,50 % |
1. 2. 1998. | 0,50 % |
1. 3. 1998. | 0,90 % |
1. 4. 1998. | 0,40 % |
1. 6. 1998. | 1,20 % |
1. 7. 1998. | 0,60 % |
1. 8. 1998. | 0,20 % |
1. 9. 1998. | 0,20 % |
1. 11. 1998. | 0,50 % |
1. 12. 1998. | 0,40 % |
1. 1. 1999. | 0,50 % |
1. 2. 1999. | 0,10 % |
1. 3. 1999. | 0,40 % |
1. 4. 1999. | 0,50 % |
1. 5. 1999. | 0,10 % |
1. 6. 1999. | 0,50 % |
1. 7. 1999. | 0,10 % |
1. 8. 1999. | 0,40 % |
1. 9. 1999. | 0,50 % |
1. 10. 1999. | 0,40 % |
1. 11. 1999. | 0,80 % |
1. 12. 1999. | 1,10 % |
1. 2. 2000. | 0,50 % |
1. 3. 2000. | 0,40 % |
1. 5. 2000. | 0,90 % |
1. 6. 2000. | 0,30 % |
1. 8. 2000. | 0,70 % |
1. 10. 2000. | 0,70 % |
1. 11. 2000. | 0,50 % |
1. 12. 2000. | 0,10 % |
1. 1. 2001. | 0,10 % |
1. 3. 2001. | 0,10 % |
1. 8. 2001. | 0,60 % |
1. 10. 2001. | 0,10 % |
1. 4. 2002. | 0,10 % |
1. 5. 2002. | 0,40 % |
1. 6. 2002. | 0,10 % |
1. 7. 2002. | 0,70 % |
1. 8. 2002. | 0,10 % |
1. 9. 2002. | 0,70 % |
1. 11. 2002. | 0,20 % |
1. 12. 2002. | 0,40 % |
1. 2. 2003. | 0,40 % |
1. 3. 2003. | 0,30 % |
1. 6. 2003. | 0,10 % |
1. 7. 2003. | 0,60 % |
1. 9. 2003. | 0,90 % |
1. 10. 2003. | 0,30 % |
1. 11. 2003. | 0,40 % |
1. 2. 2004. | 0,40 % |
1. 3. 2004. | 0,90 % |
1. 4. 2004. | 0,70 % |
1. 5. 2004. | 0,60 % |
1. 6. 2004. | 0,50 % |
1. 7. 2004. | 0,20 % |
1. 8. 2004. | 0,70 % |
1. 9. 2004. | 0,30 % |
1. 10. 2004. | 0,60 % |
1. 11. 2004. | 1,10 % |
1. 12. 2004. | 0,90 % |
1. 1. 2005. | 0,70 % |
1. 2. 2005. | 0,40 % |
1. 3. 2005. | 0,50 % |
1. 4. 2005. | 0,10 % |
1. 5. 2005. | 0,40 % |
1. 6. 2005. | 0,40 % |
1. 8. 2005. | 0,70 % |
1. 9. 2005. | 0,20 % |
1. 11. 2005. | 0,50 % |
1. 12. 2005. | 0,60 % |
1. 1. 2006. | 0,60 % |
1. 3. 2006. | 1,00 % |
1. 5. 2006. | 0,70 % |
1. 6. 2006. | 0,40 % |
1. 7. 2006. | 0,10 % |
1. 8. 2006. | 0,90 % |
1. 10. 2006. | 0,20 % |
1. 11. 2006. | 0,50 % |
1. 12. 2006. | 0,30 % |
1. 1. 2007. | 0,20 % |
1. 2. 2007. | 0,80 % |
1. 4. 2007. | 0,30 % |
1. 5. 2007. | 0,80 % |
1. 6. 2007. | 0,20 % |
1. 8. 2007. | 0,30 % |
1. 10. 2007. | 0,70 % |
1. 12. 2007. | 0,70 % |
1. 1. 2008. | 0,20 % |
1. 4. 2008. | 0,40 % |
1. 7. 2008. | 0,40 % |
1. 10. 2009. | 0,20 % |
1. 1. 2010. | 0,10 % |
1. 3. 2010. | 0,70 % |
1. 4. 2010. | 0,50 % |
1. 5. 2010. | 0,30 % |
1. 6. 2010. | 0,20 % |
1. 7. 2010. | 0,30 % |
1. 8. 2010. | 0,30 % |
1. 9. 2010. | 0,40 % |
1. 10. 2010. | 0,20 % |
1. 11. 2010. | 0,30 % |
1. 12. 2010. | 0,40 % |
1. 1. 2011. | 0,50 % |
1. 3. 2011. | 1,20 % |
1. 4. 2011. | 0,30 % |
1. 5. 2011. | 0,30 % |
1. 6. 2011. | 0,20 % |
1. 8. 2011. | 0,60 % |
1. 10. 2011. | 0,30 % |
1. 11. 2011. | 0,30 % |
1. 12. 2011. | 0,10 % |
1. 2. 2012. | 0,40 % |
1. 3. 2012. | 0,20 % |
1. 4. 2012. | 0,30 % |
1. 5. 2012. | 0,70 % |
1. 6. 2012. | 0,20 % |
1. 7. 2012. | 0,40 % |
1. 8. 2012. | 0,20 % |
1. 9. 2012. | 0,10 % |
1. 10. 2012. | 0,40 % |
1. 12. 2012. | 0,50 % |
1. 1. 2013. | 1,10 % |
1. 2. 2013. | 0,30 % |
1. 4. 2013. | 0,40 % |
1. 5. 2013. | 0,20 % |
1. 6. 2013. | 0,20 % |
1. 7. 2013. | 0,60 % |
1. 8. 2013. | 0,40 % |
1. 9. 2013. | 0,50 % |
1. 10. 2013. | 0,10 % |
1. 11. 2013. | 0,80 % |
1. 12. 2013. | 0,30 % |
1. 1. 2014. | 0,40 % |
1. 2. 2014. | 0,20 % |
1. 3. 2014. | 0,50 % |
1. 5. 2014. | 0,20 % |
1. 6. 2014. | 0,20 % |
1. 7. 2014. | 0,50 % |
1. 8. 2014. | 0,20 % |
1. 10. 2014. | 0,30 % |
1. 11. 2014. | 0,10 % |
1. 2. 2015. | 0,60 % |
1. 4. 2015. | 0,70 % |
1. 6. 2015. | 0,40 % |
1. 7. 2015. | 0,30 % |
1. 8. 2015. | 0,60 % |
1. 9. 2015. | 0,70 % |
1. 10. 2015. | 0,40 % |
1. 11. 2015. | 0,20 % |
1. 1. 2016. | 0,40 % |
1. 2. 2016. | 0,10 % |
1. 3. 2016. | 0,20 % |
1. 5. 2016. | 0,40 % |
1. 7. 2016. | 0,10 % |
1. 9. 2016. | 0,30 % |
1. 11. 2016. | 0,40 % |
1. 12. 2016. | 0,20 % |
1. 3. 2017. | 0,30 % |
1. 5. 2017. | 0,10 % |
1. 6. 2017. | 0,60 % |
1. 7. 2017. | 0,10 % |
1. 8. 2017. | 0,40 % |
1. 10. 2017. | 0,40 % |
1. 11. 2017. | 0,50 % |
1. 12. 2017. | 0,50 % |
1. 1. 2018. | 0,10 % |
1. 2. 2018. | 0,10 % |
1. 4. 2018. | 0,40 % |
1. 5. 2018. | 0,20 % |
1. 6. 2018. | 0,40 % |
1. 7. 2018. | 0,20 % |
1. 8. 2018. | 0,40 % |
1. 10. 2018. | 0,80 % |
1. 12. 2018. | 1,70 % |
1. 1. 2019. | 0,50 % |
1. 2. 2019. | 0,10 % |
1. 4. 2019. | 0,10 % |
1. 5. 2019. | 0,10 % |
1. 7. 2019. | 0,20 % |
1. 10. 2019. | 0,80 % |
1. 11. 2019. | 0,20 % |
1. 1. 2020. | 0,40 % |
1. 7. 2020. | 0,50 % |
1. 8. 2020. | 1,00 % |
1. 9. 2020. | 1,40 % |
1. 10. 2020. | 1,60 % |
1. 11. 2020. | 0,70 % |
1. 12. 2020. | 1,70 % |
1. 1. 2021. | 0,80 % |
1. 2. 2021. | 1,30 % |
1. 3. 2021. | 0,30 % |
1. 4. 2021. | 1,40 % |
1. 5. 2021. | 1,00 % |
1. 7. 2021. | 2,00 % |
1. 8. 2021. | 0,60 % |
1. 9. 2021. | 1,40 % |
1. 10. 2021. | 1,50 % |
1. 11. 2021. | 1,50 % |
1. 12. 2021. | 3,80 % |
1. 1. 2022. | 2,90 % |
1. 2. 2022. | 1,50 % |
1. 3. 2022. | 2,90 % |
1. 4. 2022. | 1,30 % |
1. 5. 2022. | 1,10 % |
1. 6. 2022. | 1,30 % |
1. 7. 2022. | 0,30 % |
1. 8. 2022. | 0,30 % |
1. 12. 2022. | 0,40 % |
1. 1. 2023. | 0,20 % |
1. 3. 2023. | 0,30 % |
1. 8. 2023. | 0,50 % |
1. 9. 2023. | 0,10 % |
1. 12. 2023. | 0,50 % |
1. 1. 2024. | 0,20 % |
1. 2. 2024. | 0,10 % |
1. 4. 2024. | 0,20 % |
1. 6. 2024. | 0,30 % |
1. 7. 2024. | 0,60 % |
1. 8. 2024. | 0,50 % |
Zalihe u maloprodaji bez automobila Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 8. 2024. | 0,5 % |
1. 7. 2024. | 0,6 % |
1. 6. 2024. | 0,3 % |
1. 4. 2024. | 0,2 % |
1. 2. 2024. | 0,1 % |
1. 1. 2024. | 0,2 % |
1. 12. 2023. | 0,5 % |
1. 9. 2023. | 0,1 % |
1. 8. 2023. | 0,5 % |
1. 3. 2023. | 0,3 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Zalihe u maloprodaji bez automobila
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Zalihe u maloprodaji bez automobila
Kategorija makroekonomskih indikatora "Maloprodajne zalihe bez automobila" predstavlja ključni element za analizu stanja i trendova u maloprodajnom sektoru jedne ekonomije. Na stranici Eulerpool, posvećeni smo pružanju preciznih i ažurnih makroekonomskih podataka kako bismo omogućili investitorima, analitičarima i ekonomistima detaljan uvid u ekonomske indikatore. U ovom tekstu ćemo se detaljno baviti značajem maloprodajnih zaliha bez automobila, što one predstavljaju, kako se prikupljaju, analiziraju i tumače, te kako njihovi podaci utječu na šire ekonomske analize. Maloprodajne zalihe obuhvataju sve proizvode koje maloprodajni lanci drže na skladištima, spremne za prodaju krajnjim potrošačima. Kada govorimo o maloprodajnim zalihama bez automobila, isključujemo vozila iz kalkulacije, što omogućava precizniju analizu preostalog opsega potrošačkih dobara. Ovaj pokazatelj je značajan jer reflektuje stanje ponude i tražnje na tržištu, nivo zaliha u trgovinama, kao i potencijalne trendove u maloprodaji. Podaci o maloprodajnim zalihama bez automobila dobijaju se iz mesečnih i kvartalnih izveštaja maloprodajnih lanaca i kompanija. Ovi izveštaji sadrže informacije o količini robe koja se nalazi na skladištima, kao i o vrednosti tih zaliha. Agencije za statistiku i ekonomska istraživanja prikupljaju, obrađuju i objavljuju ove podatke, omogućujući analitičarima i ekonomistima da prate dinamiku maloprodajnih zaliha kroz vreme. Analiza maloprodajnih zaliha bez automobila nudi dragocene uvide u ponašanje potrošača i trgovaca. Na primer, rastuće zalihe mogu signalizirati smanjenje potrošačke tražnje, što može biti posledica ekonomskih uslova kao što su recesije ili povećanje nezaposlenosti. S druge strane, smanjenje zaliha može ukazivati na povećanje potrošačke potražnje ili efikasno upravljanje zalihama od strane trgovaca. Jedan od ključnih elemenata za razumevanje maloprodajnih zaliha je odnos između zaliha i prodaje, poznat kao "odnos zaliha i prodaje" (inventory to sales ratio). Ovaj pokazatelj omogućava analizu koliko dana prodaje je potrebno da se iskoriste postojeće zalihe. Viši odnos može sugerisati pretovarene zalihe, dok niži odnos može ukazivati na nedostatak zaliha i potencijalne probleme u snabdevanju. Takođe, važno je napomenuti da maloprodajne zalihe bez automobila mogu biti podložne sezonskim promenama. Na primer, tokom praznične sezone, zalihe u maloprodaji mogu značajno porasti zbog povećane potražnje. Stoga je analiza sezonski prilagođenih podataka ključna za tačno razumevanje dugoročnih trendova. Za kompanije i investitore, praćenje maloprodajnih zaliha bez automobila može pružiti važne informacije za donošenje poslovnih odluka. Poslovni lideri mogu koristiti ove podatke za upravljanje proizvodnjom, planiranje nabavke i strategijsko pozicioniranje na tržištu. Na primer, prekomerne zalihe mogu rezultirati većim troškovima skladištenja, dok manjak zaliha može dovesti do propuštenih prodajnih prilika. Na širem ekonomskom nivou, maloprodajne zalihe bez automobila koriste se kao indikator opšteg ekonomskog zdravlja. Oni su često komplementarni sa drugim makroekonomskim pokazateljima kao što su bruto domaći proizvod (BDP), indeks potrošačkih cena (CPI), i podaci o zaposlenosti. Na primer, kontinuirano povećanje maloprodajnih zaliha može biti znak ekonomskog usporavanja, dok stabilni ili smanjujući nivoi zaliha mogu ukazivati na zdravu ekonomiju. U analizi makroekonomskih podataka, naši eksperti na Eulerpool portalu koriste najsavremenije metode i alate za tumačenje podataka o maloprodajnim zalihama bez automobila. Naši korisnici imaju pristup detaljnim grafikama, tabelama i izveštajima koji im omogućavaju da brzo i efikasno analiziraju bitne ekonomske pokazatelje. U zaključku, maloprodajne zalihe bez automobila su vitalni makroekonomski parametar koji nudi dubok uvid u stanje i performanse maloprodajnog sektora. Oni utiču ne samo na poslovne odluke i strategije kompanija već i na šire ekonomske trendove i analize. Pregled i analiza ovih podataka na Eulerpool portalu omogućavaju korisnicima da donose informisane odluke bazirane na preciznim i relevantnim ekonomskim informacijama. Kroz kontinuirano praćenje i analizu ovih pokazatelja, naši korisnici mogu bolje razumeti dinamiku tržišta i anticipirati buduće promene u ekonomiji.