Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sjedinjene Američke Države Prosečna satnica
Cena
Trenutna vrednost Prosečna satnica u Sjedinjene Američke Države iznosi 0,2 %. Prosečna satnica u Sjedinjene Američke Države smanjila se na 0,2 % dana 1. 4. 2024., nakon što je bila 0,3 % dana 1. 3. 2024.. Od 1. 4. 2006. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Sjedinjene Američke Države iznosio je 0,25 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 4. 2020. sa 4,30 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -1,10 %.
Prosečna satnica ·
Maks
Prosečna zarada po satu | |
---|---|
1. 4. 2006. | 0,50 % |
1. 6. 2006. | 0,50 % |
1. 7. 2006. | 0,30 % |
1. 8. 2006. | 0,10 % |
1. 9. 2006. | 0,40 % |
1. 10. 2006. | 0,10 % |
1. 11. 2006. | 0,30 % |
1. 12. 2006. | 0,40 % |
1. 1. 2007. | 0,10 % |
1. 2. 2007. | 0,40 % |
1. 3. 2007. | 0,20 % |
1. 4. 2007. | 0,20 % |
1. 5. 2007. | 0,30 % |
1. 6. 2007. | 0,50 % |
1. 8. 2007. | 0,20 % |
1. 9. 2007. | 0,20 % |
1. 10. 2007. | 0,10 % |
1. 11. 2007. | 0,30 % |
1. 12. 2007. | 0,20 % |
1. 1. 2008. | 0,10 % |
1. 2. 2008. | 0,30 % |
1. 3. 2008. | 0,50 % |
1. 4. 2008. | 0,10 % |
1. 5. 2008. | 0,40 % |
1. 6. 2008. | 0,20 % |
1. 7. 2008. | 0,40 % |
1. 8. 2008. | 0,50 % |
1. 9. 2008. | 0,10 % |
1. 10. 2008. | 0,20 % |
1. 11. 2008. | 0,50 % |
1. 12. 2008. | 0,30 % |
1. 1. 2009. | 0,10 % |
1. 2. 2009. | 0,10 % |
1. 3. 2009. | 0,30 % |
1. 4. 2009. | 0,10 % |
1. 5. 2009. | 0,10 % |
1. 6. 2009. | 0,10 % |
1. 7. 2009. | 0,20 % |
1. 8. 2009. | 0,20 % |
1. 9. 2009. | 0,20 % |
1. 10. 2009. | 0,10 % |
1. 11. 2009. | 0,20 % |
1. 1. 2010. | 0,20 % |
1. 2. 2010. | 0,20 % |
1. 4. 2010. | 0,10 % |
1. 5. 2010. | 0,20 % |
1. 7. 2010. | 0,30 % |
1. 8. 2010. | 0,10 % |
1. 9. 2010. | 0,20 % |
1. 10. 2010. | 0,30 % |
1. 12. 2010. | 0,10 % |
1. 1. 2011. | 0,40 % |
1. 4. 2011. | 0,20 % |
1. 5. 2011. | 0,30 % |
1. 6. 2011. | 0,10 % |
1. 7. 2011. | 0,40 % |
1. 9. 2011. | 0,20 % |
1. 10. 2011. | 0,30 % |
1. 12. 2011. | 0,10 % |
1. 1. 2012. | 0,10 % |
1. 2. 2012. | 0,10 % |
1. 3. 2012. | 0,30 % |
1. 4. 2012. | 0,10 % |
1. 6. 2012. | 0,30 % |
1. 7. 2012. | 0,20 % |
1. 9. 2012. | 0,40 % |
1. 11. 2012. | 0,30 % |
1. 12. 2012. | 0,40 % |
1. 1. 2013. | 0,10 % |
1. 2. 2013. | 0,10 % |
1. 3. 2013. | 0,10 % |
1. 4. 2013. | 0,30 % |
1. 5. 2013. | 0,10 % |
1. 6. 2013. | 0,30 % |
1. 7. 2013. | 0,10 % |
1. 8. 2013. | 0,20 % |
1. 9. 2013. | 0,20 % |
1. 10. 2013. | 0,10 % |
1. 11. 2013. | 0,30 % |
1. 12. 2013. | 0,10 % |
1. 1. 2014. | 0,20 % |
1. 2. 2014. | 0,40 % |
1. 4. 2014. | 0,10 % |
1. 5. 2014. | 0,20 % |
1. 6. 2014. | 0,20 % |
1. 7. 2014. | 0,10 % |
1. 8. 2014. | 0,20 % |
1. 10. 2014. | 0,10 % |
1. 11. 2014. | 0,30 % |
1. 1. 2015. | 0,50 % |
1. 2. 2015. | 0,20 % |
1. 3. 2015. | 0,30 % |
1. 4. 2015. | 0,10 % |
1. 5. 2015. | 0,30 % |
1. 7. 2015. | 0,10 % |
1. 8. 2015. | 0,40 % |
1. 9. 2015. | 0,10 % |
1. 10. 2015. | 0,30 % |
1. 11. 2015. | 0,20 % |
1. 1. 2016. | 0,60 % |
1. 3. 2016. | 0,30 % |
1. 4. 2016. | 0,30 % |
1. 5. 2016. | 0,20 % |
1. 6. 2016. | 0,20 % |
1. 7. 2016. | 0,30 % |
1. 8. 2016. | 0,10 % |
1. 9. 2016. | 0,20 % |
1. 10. 2016. | 0,50 % |
1. 12. 2016. | 0,10 % |
1. 1. 2017. | 0,30 % |
1. 2. 2017. | 0,30 % |
1. 3. 2017. | 0,20 % |
1. 4. 2017. | 0,20 % |
1. 5. 2017. | 0,20 % |
1. 6. 2017. | 0,20 % |
1. 7. 2017. | 0,40 % |
1. 8. 2017. | 0,10 % |
1. 9. 2017. | 0,40 % |
1. 11. 2017. | 0,20 % |
1. 12. 2017. | 0,30 % |
1. 1. 2018. | 0,50 % |
1. 2. 2018. | 0,10 % |
1. 3. 2018. | 0,40 % |
1. 4. 2018. | 0,20 % |
1. 5. 2018. | 0,30 % |
1. 6. 2018. | 0,20 % |
1. 7. 2018. | 0,20 % |
1. 8. 2018. | 0,40 % |
1. 9. 2018. | 0,40 % |
1. 10. 2018. | 0,20 % |
1. 11. 2018. | 0,30 % |
1. 12. 2018. | 0,40 % |
1. 1. 2019. | 0,10 % |
1. 2. 2019. | 0,40 % |
1. 3. 2019. | 0,30 % |
1. 5. 2019. | 0,30 % |
1. 6. 2019. | 0,30 % |
1. 7. 2019. | 0,30 % |
1. 8. 2019. | 0,40 % |
1. 9. 2019. | 0,10 % |
1. 10. 2019. | 0,20 % |
1. 11. 2019. | 0,40 % |
1. 12. 2019. | 0,10 % |
1. 1. 2020. | 0,20 % |
1. 2. 2020. | 0,40 % |
1. 3. 2020. | 0,80 % |
1. 4. 2020. | 4,30 % |
1. 8. 2020. | 0,30 % |
1. 9. 2020. | 0,10 % |
1. 10. 2020. | 0,10 % |
1. 11. 2020. | 0,30 % |
1. 12. 2020. | 0,90 % |
1. 1. 2021. | 0,10 % |
1. 2. 2021. | 0,40 % |
1. 4. 2021. | 0,50 % |
1. 5. 2021. | 0,60 % |
1. 6. 2021. | 0,50 % |
1. 7. 2021. | 0,40 % |
1. 8. 2021. | 0,40 % |
1. 9. 2021. | 0,60 % |
1. 10. 2021. | 0,60 % |
1. 11. 2021. | 0,30 % |
1. 12. 2021. | 0,50 % |
1. 1. 2022. | 0,70 % |
1. 2. 2022. | 0,10 % |
1. 3. 2022. | 0,60 % |
1. 4. 2022. | 0,30 % |
1. 5. 2022. | 0,40 % |
1. 6. 2022. | 0,40 % |
1. 7. 2022. | 0,40 % |
1. 8. 2022. | 0,30 % |
1. 9. 2022. | 0,30 % |
1. 10. 2022. | 0,50 % |
1. 11. 2022. | 0,40 % |
1. 12. 2022. | 0,30 % |
1. 1. 2023. | 0,40 % |
1. 2. 2023. | 0,20 % |
1. 3. 2023. | 0,50 % |
1. 4. 2023. | 0,40 % |
1. 5. 2023. | 0,30 % |
1. 6. 2023. | 0,50 % |
1. 7. 2023. | 0,40 % |
1. 8. 2023. | 0,20 % |
1. 9. 2023. | 0,30 % |
1. 10. 2023. | 0,30 % |
1. 11. 2023. | 0,40 % |
1. 12. 2023. | 0,30 % |
1. 1. 2024. | 0,50 % |
1. 2. 2024. | 0,20 % |
1. 3. 2024. | 0,30 % |
1. 4. 2024. | 0,20 % |
Prosečna satnica Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 4. 2024. | 0,2 % |
1. 3. 2024. | 0,3 % |
1. 2. 2024. | 0,2 % |
1. 1. 2024. | 0,5 % |
1. 12. 2023. | 0,3 % |
1. 11. 2023. | 0,4 % |
1. 10. 2023. | 0,3 % |
1. 9. 2023. | 0,3 % |
1. 8. 2023. | 0,2 % |
1. 7. 2023. | 0,4 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Prosečna satnica
U Sjedinjenim Američkim Državama, prosečna satnica predstavlja prosečan iznos koji zaposleni zarađuju po satu u određenom mesecu. Federalne rezerve koriste prosečnu satnicu pri odlučivanju da li će povećati ili smanjiti kamatne stope.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Prosečna satnica
Prosečna satnica, ili prosečna zarada po satu, predstavlja ključan makroekonomski indikator koji meri prosečan iznos zarade koji zaposleni dobijaju po satu rada. Ovaj indikator se često koristi kao barometar ekonomskog zdravlja jedne zemlje i daje uvid u trendove tržišta rada, inflaciju i opšti standard života. Na eulerpool sajtu, naš cilj je da pružimo detaljno analizirane podatke i precizne informacije kako bismo omogućili korisnicima da donesu informisane odluke zasnovane na tačnim makroekonomskim pokazateljima. Prosečna satnica se izračunava deljenjem ukupnog iznosa zarada sa ukupnim brojem radnih sati koji su zaposleni odradili u određenom vremenskom periodu. Na ovaj način, dobijaju se relevantni podaci koji se mogu koristiti za analizu raznih ekonomskih aspekata kao što su produktivnost rada, struktura zaposlenosti i dinamika zarada. Veoma je važno razumeti kako se ovi podaci prikupljaju i interpretiraju, jer mnogi faktori mogu uticati na krajnje rezultate. Jedan od glavnih razloga zbog kojih se prati prosečna satnica jeste procena kretanja inflacije. Kada se zarade radnika povećavaju, posao postaje skuplji za poslodavce, što može dovesti do povećanja cena proizvoda i usluga kako bi se nadoknadili troškovi. Stoga, analiza trenda prosečne satnice može biti indikator budućih inflatornih pritisaka. Centralne banke i kreatori ekonomske politike često koriste ove informacije za prilagođavanje monetarnih politika. Na eulerpool sajtu, naši korisnici mogu pristupiti preciznim podacima o prosečnoj satnici za različite sektore i industrije. Ovo je od izuzetnog značaja za investitore i analitičare jer im pruža dublje uvide u specifične tržišne segmente. Na primer, ako određena industrija beleži značajan rast prosečne satnice, to može biti signal povećane potražnje za radnom snagom u toj oblasti, što može dovesti do značajnih promjena u tržišnim uslovima. Pored toga, prosečna satnica može biti indikator socijalne i ekonomske jednakosti. Niska prosečna satnica može ukazivati na visoke nivoe nezaposlenosti ili podzaposlenosti, dok visoka prosečna satnica može ukazivati na snažan ekonomski rast i prosperitet. Kroz analizu ovih podataka, stručnjaci mogu identifikovati oblasti koje zahtevaju poboljšanja u pogledu radnih uslova i primanja zaposlenih. Eulerpool takođe omogućava korisnicima da komparativno analiziraju prosečne satnice između različitih zemalja. Ova funkcionalnost je korisna za multinacionalne kompanije koje procenjuju troškove radne snage u različitim regionima ili za investitore koji razmatraju potencijale investicionih prilika na globalnom nivou. Komparativni podaci takođe mogu pružiti uvid u globalne trendove i omogućiti bolje razumevanje međunarodnih ekonomskih kretanja. Važno je napomenuti da prosečna satnica nije statičan indikator. Ona se može menjati tokom vremena zbog različitih faktora kao što su ekonomske politike, tehnološki napredak i promene u strukturi radne snage. Na primer, globalna pandemija COVID-19 značajno je uticala na prosečne satnice širom sveta, jer su mnoge industrije pretrpjele gubitke, dok su se druge, poput tehnološkog sektora, suočile sa povećanom potražnjom za radnicima. Podatke o prosečnoj satnici korisnicima pružamo u realnom vremenu, što omogućava pravovremene analize i donošenje poslovnih odluka. Na eulerpool sajtu, posvećeni smo pružanju najnovijih informacija i uvida kako bi naši korisnici bili korak ispred u prepoznavanju ekonomskih trendova. Takođe istražujemo različite metodologije za prikupljanje i analiziranje podataka o prosečnoj satnici, kako bismo osigurali najviši nivo tačnosti i pouzdanosti. Naši detaljni izveštaji i analize uključuju razmatranja sezonskih prilagođavanja, regionalnih varijacija i specifičnih karakteristika tržišta rada koje mogu uticati na zarade. Zaključak je da je praćenje prosečne satnice ključno za bilo koga ko je zainteresovan za makroekonomske analize i donošenje informisanih poslovnih odluka. Na eulerpool sajtu, trudimo se da naši korisnici imaju pristup najpreciznijim i najdetaljnijim podacima koji im mogu pomoći da bolje razumeju ekonomske dinamike i da se pripreme za buduće tržišne izazove. Prosečna satnica je mnogo više od običnog broja. Ona je refleksija osnovnih ekonomsko-socijalnih sila koje oblikuju svet u kome živimo.