Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Ujedinjeno Kraljevstvo Javni sektor neto zaduživanje
Cena
Trenutna vrednost Javnog sektora neto zaduživanje u Ujedinjeno Kraljevstvo iznosi 9,541 milijardi GBP. Javni sektor neto zaduživanje u Ujedinjeno Kraljevstvo je porastao na 9,541 milijardi GBP dana 1. 1. 2023., nakon što je bio 571 mil. GBP dana 1. 7. 2022.. Od 1. 1. 1993. do 1. 8. 2024., prosečni BDP u Ujedinjeno Kraljevstvo je bio -5,63 milijardi GBP. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2024. sa 16,64 milijardi GBP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 5. 2020. sa -50,64 milijardi GBP.
Javni sektor neto zaduživanje ·
Maks
Neto zaduživanje javnog sektora | |
---|---|
1. 1. 1993. | 1,37 milijardi GBP |
1. 1. 1994. | 1,07 milijardi GBP |
1. 1. 1995. | 2,48 milijardi GBP |
1. 10. 1995. | 548,00 mil. GBP |
1. 1. 1996. | 3,69 milijardi GBP |
1. 10. 1996. | 3,34 milijardi GBP |
1. 1. 1997. | 5,20 milijardi GBP |
1. 10. 1997. | 1,60 milijardi GBP |
1. 11. 1997. | 1,69 milijardi GBP |
1. 1. 1998. | 7,52 milijardi GBP |
1. 7. 1998. | 2,69 milijardi GBP |
1. 10. 1998. | 6,45 milijardi GBP |
1. 1. 1999. | 6,84 milijardi GBP |
1. 2. 1999. | 2,22 milijardi GBP |
1. 7. 1999. | 3,65 milijardi GBP |
1. 10. 1999. | 7,53 milijardi GBP |
1. 1. 2000. | 9,67 milijardi GBP |
1. 2. 2000. | 1,56 milijardi GBP |
1. 3. 2000. | 391,00 mil. GBP |
1. 5. 2000. | 9,26 milijardi GBP |
1. 7. 2000. | 3,83 milijardi GBP |
1. 9. 2000. | 4,05 milijardi GBP |
1. 1. 2001. | 6,86 milijardi GBP |
1. 2. 2001. | 3,95 milijardi GBP |
1. 3. 2001. | 666,00 mil. GBP |
1. 4. 2001. | 272,00 mil. GBP |
1. 6. 2001. | 584,00 mil. GBP |
1. 7. 2001. | 1,97 milijardi GBP |
1. 8. 2001. | 1,04 milijardi GBP |
1. 1. 2002. | 3,40 milijardi GBP |
1. 2. 2002. | 317,00 mil. GBP |
1. 7. 2002. | 679,00 mil. GBP |
1. 1. 2005. | 70,00 mil. GBP |
1. 1. 2006. | 2,33 milijardi GBP |
1. 1. 2007. | 4,38 milijardi GBP |
1. 1. 2008. | 5,43 milijardi GBP |
1. 1. 2011. | 866,00 mil. GBP |
1. 1. 2012. | 494,00 mil. GBP |
1. 1. 2013. | 1,33 milijardi GBP |
1. 1. 2014. | 277,00 mil. GBP |
1. 1. 2015. | 3,57 milijardi GBP |
1. 1. 2016. | 6,88 milijardi GBP |
1. 1. 2017. | 10,28 milijardi GBP |
1. 2. 2017. | 1,76 milijardi GBP |
1. 7. 2017. | 623,00 mil. GBP |
1. 1. 2018. | 6,43 milijardi GBP |
1. 7. 2018. | 3,23 milijardi GBP |
1. 1. 2019. | 11,05 milijardi GBP |
1. 3. 2019. | 783,00 mil. GBP |
1. 7. 2019. | 1,60 milijardi GBP |
1. 1. 2020. | 8,91 milijardi GBP |
1. 1. 2022. | 12,65 milijardi GBP |
1. 7. 2022. | 571,00 mil. GBP |
1. 1. 2023. | 9,54 milijardi GBP |
Javni sektor neto zaduživanje Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2023. | 9,541 milijardi GBP |
1. 7. 2022. | 571 mil. GBP |
1. 1. 2022. | 12,651 milijardi GBP |
1. 1. 2020. | 8,913 milijardi GBP |
1. 7. 2019. | 1,599 milijardi GBP |
1. 3. 2019. | 783 mil. GBP |
1. 1. 2019. | 11,046 milijardi GBP |
1. 7. 2018. | 3,231 milijardi GBP |
1. 1. 2018. | 6,426 milijardi GBP |
1. 7. 2017. | 623 mil. GBP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Javni sektor neto zaduživanje
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇬🇧 Državna potrošnja | 105,888 milijardi GBP | 102,11 milijardi GBP | Mesečno |
🇬🇧 Državna potrošnja | 135,192 milijardi GBP | 133,714 milijardi GBP | Kvartal |
🇬🇧 Državna potrošnja prema BDP-u | 44,5 % of GDP | 45,3 % of GDP | Godišnje |
🇬🇧 Državni budžet | -4,4 % of GDP | -5 % of GDP | Godišnje |
🇬🇧 Državni dug | 2,768 Bio. GBP | 2,744 Bio. GBP | Mesečno |
🇬🇧 Državni neto dug u odnosu na BDP | 99,5 % of GDP | 99,1 % of GDP | Mesečno |
🇬🇧 Državni prihodi | 89,37 milijardi GBP | 100,13 milijardi GBP | Mesečno |
🇬🇧 Indeks korupcije | 71 Points | 73 Points | Godišnje |
🇬🇧 Isplate kamata na državni dug | 8,03 milijardi GBP | 9,221 milijardi GBP | Mesečno |
🇬🇧 Javni dug u odnosu na BDP | 97,6 % of GDP | 95,6 % of GDP | Godišnje |
🇬🇧 Korupcijski rang | 20 | 18 | Godišnje |
🇬🇧 Poreski prihodi | 61,027 milijardi GBP | 71,583 milijardi GBP | Mesečno |
🇬🇧 Vojni izdaci | 74,943 milijardi USD | 64,082 milijardi USD | Godišnje |
🇬🇧 Vrednost državnog budžeta | -13,734 milijardi GBP | -3,095 milijardi GBP | Mesečno |
🇬🇧 Zahtevi za azil | 17.101 persons | 26.366 persons | Kvartal |
U Velikoj Britaniji, neto zaduživanje javnog sektora meri promenu neto finansijskog duga javnog sektora. Ovo predstavlja bilanс stanja za finansijski račun: razliku između neto sticanja finansijske imovine i neto preuzimanja obaveza. Neto zaduživanje javnog sektora (PSNB) često se od strane komentatora naziva „deficit“.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇦🇩Andora
Šta je Javni sektor neto zaduživanje
Public Sector Net Borrowing (PSNB) je ključni makroekonomski pokazatelj koji prati stanje javnih finansija jedne zemlje. Ovaj indikator meri razliku između svih prihoda i rashoda javnog sektora, odnosno države, u datom periodu. Na našem sajtu, eulerpool, kontinuirano pratimo i analiziramo makroekonomske podatke kao što je PSNB kako bismo vam omogućili sveobuhvatan uvid u ekonomsko stanje raznih zemalja. Povećanje ili smanjenje neto zaduživanja javnog sektora može imati značajan uticaj na makroekonomske parametre kao što su ukupna ekonomska aktivnost, inflacija, kamatne stope i dugoročna fiskalna održivost. Zbog toga je važnost ovog indikatora neprocenjiva za planiranje i sprovođenje ekonomske politike, kao i za investitore i analitičare koji prate stanje ekonomije. Javni sektor uključuje sve nivoe vlasti, od centralne vlade do lokalnih samouprava, kao i druge državne institucije i organizacije koje se finansiraju iz budžeta. PSNB se izračunava kao razlika između ukupnih prihoda koje država ostvaruje putem poreza, carina, doprinosa i drugih prihoda, i ukupnih rashoda koji uključuju potrošnju na plate, penzije, socijalna davanja, infrastrukturne projekte, subvencije, i otplate duga. Važno je napomenuti da se PSNB može klasifikovati u nekoliko kategorija na osnovu različitih metodologija i standarda računovodstva. Tako npr. PSNB može biti izražen kao neto zaduživanje sa ili bez prilagođavanja za kamate, ili kao bruto ili neto zaduživanje, uključujući ili isključujući različite komponente javnog duga. Ove razlike se mogu javiti zbog specifičnosti računovodstvenih standarda koje koristi određena zemlja ili međunarodna institucija. Jedan od glavnih razloga zašto je praćenje PSNB-a bitno leži u činjenici da neto zaduživanje javnog sektora direktno utiče na nivo javnog duga. Kada javni sektor beleži deficit, odnosno kada rashodi prevazilaze prihode, država se mora zadužiti da bi pokrila razliku. Ovo povećava ukupni javni dug, koji se kasnije mora servisirati kroz buduće budžetske prihode. Visok nivo javnog duga može stvoriti dodatni pritisak na budžet, jer povećava obaveze po osnovu otplate kamate. S druge strane, ako neto zaduživanje javnog sektora beleži suficit, onda država može koristiti taj višak za smanjenje postojećeg duga ili za investicije u ekonomski razvoj. Pored toga, PSNB može uticati na percepciju investitora i kreditnih agencija o fiskalnoj odgovornosti i održivosti države. Zemlje sa visokim nivoom deficita i zaduženja mogu se suočiti sa višim kamatnim stopama na međunarodnom finansijskom tržištu, što može dodatno otežati finansiranje javnog duga. Dobrim upravljanjem javnim finansijama i kontrolisanjem neto zaduživanja, država može poboljšati svoj kreditni rejting i smanjiti troškove zaduživanja. Takođe, PSNB može uticati na ekonomski rast i stabilnost. Deficit može biti simptom ekonomske politike usmerene ka podsticanju rasta kroz povećanu javnu potrošnju i investicije, pogotovo u periodima ekonomske recesije. Međutim, dugoročno, kontinuirano visok deficit može dovesti do fiskalne nestabilnosti i prouzrokovati negativne efekte na ekonomiju. Sa druge strane, suficit može značiti da je država efikasno kontrolisala svoje rashode i poboljšala svoju fiskalnu poziciju, ali takođe može ukazivati na nedovoljnu javnu potrošnju koja bi mogla negativno uticati na ekonomski rast u kratkom roku. U Evropi, zemlje članice Evropske unije moraju pratiti posebne kriterijume konvergencije poznate kao Mastriški kriterijumi, koji uključuju ograničenja na veličinu deficita i javnog duga. Prema ovim kriterijumima, godišnji deficit ne sme prelaziti 3% BDP-a, dok ukupni javni dug ne sme biti veći od 60% BDP-a. Ovi standardi osmišljeni su kako bi se obezbedila fiskalna disciplina među zemljama članicama i promovicao stabilnost u zoni evra. Praćenje PSNB-a takođe je važno za dublje razumevanje fiskalnih politika koje utvrđuju države i njihove ekonomske prioritete. Politike koje se odnose na smanjenje deficita mogu uključivati povećanje poreza, smanjenje javne potrošnje ili kombinaciju oba. Takve politike mogu imati različite implikacije na različite segmente društva i ekonomije. Na sajtu eulerpool pružamo sveobuhvatne i detaljne podatke o PSNB različitih zemalja, zajedno sa analizama i grafikonima koji vam omogućavaju da pratite promene u ovom važnom pokazatelju kroz vreme. Naša platforma je dizajnirana tako da bude korisna za istraživače, analitičare, investitore i donosioce odluka koji žele da imaju precizne i ažurirane informacije o stanju javnih finansija. U zaključku, Public Sector Net Borrowing je esencijalni pokazatelj koji daje uvid u fiskalnu strategiju i finansijsko stanje države. Praćenje ovog indikatora omogućava bolje razumevanje ekonomske politike, fiskalne održivosti i budućeg ekonomskog rasta. Na eulerpool sajtu, naši korisnici mogu računati na pouzdane i detaljne podatke o PSNB, što im može pomoći u donošenju informisanih odluka i strategija.