Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Ujedinjeno Kraljevstvo Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora
Cena
Trenutna vrednost Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora u Ujedinjeno Kraljevstvo iznosi 9.603 . Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora u Ujedinjeno Kraljevstvo smanjena je na 9.603 dana 1. 3. 2024., nakon što je iznosila 19.535 dana 1. 1. 2024.. Od 1. 8. 2014. do 1. 8. 2024., prosečan BDP u Ujedinjeno Kraljevstvo bio je 29.403,70 . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 5. 2021. sa 199.774,00 , dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 4. 2020. sa -443.624,00 .
Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora ·
Maks
Vanpoljoprivredne platne liste | |
---|---|
1. 8. 2014. | 77.026,00 |
1. 9. 2014. | 54.215,00 |
1. 10. 2014. | 15.419,00 |
1. 11. 2014. | 94.033,00 |
1. 1. 2015. | 158.510,00 |
1. 2. 2015. | 56.655,00 |
1. 3. 2015. | 79.367,00 |
1. 4. 2015. | 46.580,00 |
1. 5. 2015. | 58.768,00 |
1. 6. 2015. | 62.720,00 |
1. 7. 2015. | 56.916,00 |
1. 8. 2015. | 41.313,00 |
1. 9. 2015. | 53.375,00 |
1. 10. 2015. | 60.136,00 |
1. 11. 2015. | 44.764,00 |
1. 1. 2016. | 76.921,00 |
1. 2. 2016. | 35.369,00 |
1. 3. 2016. | 22.357,00 |
1. 5. 2016. | 55.010,00 |
1. 6. 2016. | 38.568,00 |
1. 7. 2016. | 38.512,00 |
1. 8. 2016. | 4.539,00 |
1. 9. 2016. | 33.298,00 |
1. 10. 2016. | 29.124,00 |
1. 11. 2016. | 34.658,00 |
1. 12. 2016. | 32.009,00 |
1. 1. 2017. | 8.029,00 |
1. 2. 2017. | 39.742,00 |
1. 3. 2017. | 39.013,00 |
1. 4. 2017. | 34.152,00 |
1. 5. 2017. | 40.470,00 |
1. 6. 2017. | 34.308,00 |
1. 7. 2017. | 20.794,00 |
1. 8. 2017. | 35.592,00 |
1. 9. 2017. | 37.333,00 |
1. 10. 2017. | 32.561,00 |
1. 11. 2017. | 32.626,00 |
1. 12. 2017. | 27.768,00 |
1. 1. 2018. | 21.285,00 |
1. 2. 2018. | 6.598,00 |
1. 3. 2018. | 2.899,00 |
1. 4. 2018. | 39.789,00 |
1. 5. 2018. | 27.387,00 |
1. 6. 2018. | 17.736,00 |
1. 7. 2018. | 40.653,00 |
1. 8. 2018. | 38.443,00 |
1. 9. 2018. | 10.198,00 |
1. 10. 2018. | 32.727,00 |
1. 11. 2018. | 55.229,00 |
1. 12. 2018. | 983,00 |
1. 1. 2019. | 39.958,00 |
1. 2. 2019. | 25.711,00 |
1. 3. 2019. | 48.981,00 |
1. 4. 2019. | 14.776,00 |
1. 5. 2019. | 12.887,00 |
1. 6. 2019. | 890,00 |
1. 8. 2019. | 33.795,00 |
1. 9. 2019. | 31.083,00 |
1. 10. 2019. | 6.720,00 |
1. 11. 2019. | 6.595,00 |
1. 12. 2019. | 18.906,00 |
1. 1. 2020. | 60.005,00 |
1. 12. 2020. | 37.277,00 |
1. 1. 2021. | 40.773,00 |
1. 3. 2021. | 34.201,00 |
1. 4. 2021. | 122.070,00 |
1. 5. 2021. | 199.774,00 |
1. 6. 2021. | 162.286,00 |
1. 7. 2021. | 118.023,00 |
1. 8. 2021. | 148.810,00 |
1. 9. 2021. | 105.105,00 |
1. 10. 2021. | 21.722,00 |
1. 11. 2021. | 98.330,00 |
1. 12. 2021. | 82.836,00 |
1. 1. 2022. | 54.411,00 |
1. 2. 2022. | 112.100,00 |
1. 3. 2022. | 71.891,00 |
1. 4. 2022. | 30.183,00 |
1. 5. 2022. | 37.685,00 |
1. 6. 2022. | 11.918,00 |
1. 7. 2022. | 74.519,00 |
1. 8. 2022. | 56.672,00 |
1. 9. 2022. | 72.287,00 |
1. 10. 2022. | 41.735,00 |
1. 11. 2022. | 63.527,00 |
1. 12. 2022. | 45.483,00 |
1. 1. 2023. | 33.947,00 |
1. 2. 2023. | 50.320,00 |
1. 3. 2023. | 45.945,00 |
1. 4. 2023. | 45.397,00 |
1. 5. 2023. | 33.198,00 |
1. 6. 2023. | 32.189,00 |
1. 7. 2023. | 7.016,00 |
1. 8. 2023. | 22.832,00 |
1. 9. 2023. | 38.125,00 |
1. 10. 2023. | 33.986,00 |
1. 11. 2023. | 25.700,00 |
1. 12. 2023. | 48.700,00 |
1. 1. 2024. | 19.535,00 |
1. 3. 2024. | 9.603,00 |
Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 9.603 |
1. 1. 2024. | 19.535 |
1. 12. 2023. | 48.7 |
1. 11. 2023. | 25.7 |
1. 10. 2023. | 33.986 |
1. 9. 2023. | 38.125 |
1. 8. 2023. | 22.832 |
1. 7. 2023. | 7.016 |
1. 6. 2023. | 32.189 |
1. 5. 2023. | 33.198 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇬🇧 Minimalne zarade | 11,44 GBP/Hour | 10,42 GBP/Hour | Godišnje |
🇬🇧 Nepuno radno vreme | 8,291 mil. | 8,208 mil. | Mesečno |
🇬🇧 Nezaposlena lica | 1,629 mil. | 1,578 mil. | Mesečno |
🇬🇧 Plate u proizvodnji | 764 GBP/Week | 759 GBP/Week | Mesečno |
🇬🇧 Plateži | 696 GBP/Week | 693 GBP/Week | Mesečno |
🇬🇧 Populacija | 67,6 mil. | 66,98 mil. | Godišnje |
🇬🇧 Poslovi | 831 | 840 | Mesečno |
🇬🇧 Produktivnost | 101,8 points | 102 points | Kvartal |
🇬🇧 Promena u broju zahteva za naknadu nezaposlenih | 23.7 | 102.3 | Mesečno |
🇬🇧 Promena zaposlenosti | 220 | 373 | Mesečno |
🇬🇧 Prosečan broj sati nedeljno | 32,1 Hours | 31,9 Hours | Mesečno |
🇬🇧 Prosečna zarada bez bonusa | 5,1 % | 5,4 % | Mesečno |
🇬🇧 Puno radno vreme | 24,905 mil. | 24,901 mil. | Mesečno |
🇬🇧 Rast zarada | 4,3 % | 3,9 % | Mesečno |
🇬🇧 Realni prihod uključujući bonuse | 0,8 % | 0,3 % | Mesečno |
🇬🇧 Starosna granica za penziju žena | 66 Years | 66 Years | Godišnje |
🇬🇧 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 66 Years | 66 Years | Godišnje |
🇬🇧 Stopa neaktivnosti | 21,8 % | 21,8 % | Mesečno |
🇬🇧 Stopa nezaposlenosti | 4,4 % | 4,3 % | Mesečno |
🇬🇧 Stopa nezaposlenosti mladih | 13,7 % | 12,8 % | Mesečno |
🇬🇧 Stopa zaposlenosti | 74,8 % | 75 % | Mesečno |
🇬🇧 Stopa zaposlenosti | 78,1 % | 77,8 % | Mesečno |
🇬🇧 Stvarna zarada bez bonusa | 1,9 % | 2,3 % | Mesečno |
🇬🇧 Troškovi rada | 122,3 points | 121 points | Kvartal |
🇬🇧 Zaposleni | 33,232 mil. | 33,094 mil. | Mesečno |
U Velikoj Britaniji, broj zaposlenih sa plaćenim primanjima definiše se kao broj ljudi koji primaju plaćenu naknadu uključenu u PAYE RTI tokom referentnog perioda, uključujući one koji nisu radili ali su zaposleni – kao što su oni na plaćenom odsustvu.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇦🇩Andora
Šta je Zaposlenost izvan poljoprivrednog sektora
Non-farm payrolls (NFP) su ključna makroekonomska statistika koja meri promene u broju zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama, izuzimajući sektore poljoprivrede, samostalne preduzetnike, zaposlene u domaćinstvu i zaposlene u neprofitnim organizacijama. Ove informacije pruža Biro za statistiku rada (BLS) i objavljuje ih svakog meseca. Za ekonomske analitičare, investitore i kreatore javnih politika, NFP izveštaji su od suštinske važnosti jer pružaju uvid u zdravstveno stanje američke ekonomije i pomažu u donošenju informisanih odluka. Promene u non-farm payrolls brojevima direktno utiču na kamatne stope, inflaciju i ekonomski rast. Na primer, porast u zapošljavanju često signalizira jaču ekonomiju, što može dovesti do viših kamatnih stopa kako bi se kontrolisala inflacija. S druge strane, smanjenje u broju zaposlenih može da sugeriše ekonomski pad, što podstiče centralne banke da snize kamatne stope kako bi stimulišu potrošnju i investicije. Investitori posebno paze na ove promene jer one mogu uticati na berzanske indekse, devizne kurseve i cene robe. Jedna od glavnih prednosti non-farm payrolls podataka je njihova relativna sveobuhvatnost. Podaci pokrivaju oko 80% radnika koji stvaraju bruto domaći proizvod (BDP) u Sjedinjenim Državama, čineći ga jednim od najkompletnijih pokazatelja ekonomske aktivnosti. BLS prikuplja informacije putem velikog uzorka od oko 141.000 tih malih i srednjih preduzeća i državnih institucija, obuhvatajući više od 600.000 pojedinačnih radnih mesta. Takođe, izveštaj uključuje i druge važne pokazatelje kao što su prosečne zarade po satu i dužina radne nedelje, pružajući širu sliku stanja na tržištu rada. Analiziranje NFP podataka zahteva detaljno razumevanje različitih sektora i industrija. Na primer, povećanje zaposlenosti u građevinskoj industriji može ukazivati na povećanu izgradnju novih kuća i infrastrukturnih projekata, dok porast u zdravstvenom sektoru može signalizirati rastuću potražnju za medicinskom negom. Osim toga, analitičari često posmatraju sezonske prilagođene podatke kako bi izbegli sezonske fluktuacije koje mogu izobličiti stvarne trendove zapošljavanja. Sveobuhvatna analiza NFP izveštaja može uključivati i proučavanje demografskih podataka kao što su starost, pol, rasa i obrazovni nivo zaposlenih. Time se može dobiti dublji uvid u strukturne promene u ekonomiji. Na primer, porast zaposlenosti među mladima može ukazivati na povoljne trendove u mlađim radnim grupama, dok smanjenje zaposlenosti među starijima može sugerisati probleme sa dugoročnim zaposlenjem. Za investitore, non-farm payrolls podaci su kritično važni jer mogu značajno uticati na finansijska tržišta. Objavljivanje mesečnog NFP izveštaja često dovodi do velike volatilnosti na tržištu akcija, obveznica i valuta. Na primer, neočekivano visok broj novih zaposlenih može dovesti do rasta kamatnih stopa i jačanja dolara, dok suprotno može izazvati pad vrednosti dolara i rast cena zlata. Mnogi investitori koriste različite strategije, uključujući trgovinske algoritme i opcije, kako bi kapitalizovali fluktuacije uzrokovane NFP saopštenjima. Kreatori javnih politika takođe pažljivo prate non-farm payrolls podatke kao deo širih ekonomskih analiza. Centralne banke, kao što je Federalne rezerve, koriste ove podatke za podešavanje monetarne politike. Na primer, konstantno visoka stopa nezaposlenosti može podstaći Federalne rezerve na snižavanje kamatnih stopa i implementaciju kvantitativnog popuštanja kako bi se povećala likvidnost i podstakla ekonomska aktivnost. Još jedan važan aspekt non-farm payrolls podataka je njihova multiplikativna efekta na društvo. Povećanje zaposlenosti ne samo da povećava individualne prihode, već može da stimuliše potrošnju u lokalnim zajednicama, što zauzvrat može dovesti do dodatnog zapošljavanja i stvaranja novih poslova. S druge strane, smanjenja u zaposlenosti mogu imati negativne socijalne posledice, uključujući povećanu nezaposlenost, smanjenje potrošnje i potencijalno povećanje stope kriminala. Non-farm payrolls izveštaj takođe sadrži detalje o prosečnim zaradama, što može biti pokazatelj inflacionih pritisaka. Rast prosečnih zarada bez proporcionalnog rasta produktivnosti može dovesti do povećane inflacije, što centralne banke mogu smatrati signalom za pooštravanje monetarne politike. Praćenje prosečnih zarada je, stoga, ključni deo razumevanja šireg ekonomskog okruženja. Naš sajt, Eulerpool, posvećen je pružanju najtačnijih i najaktuelnijih makroekonomskih podataka, uključujući detaljne analize NFP izveštaja. Analiziranjem ovih podataka, naši korisnici mogu doneti informisane odluke u pogledu investicija, poslovnih strategija i ekonomskih politika. Razumevanje promena u non-farm payrolls kategoričnom podatku je od suštinske važnosti za svakoga ko želi da prati ekonomske trendove i pravovremeno reaguje na promene na tržištu. Zaključno, non-farm payrolls su neizostavan alat u analizi tržišta rada i šire ekonomije. Bez obzira da li ste investitor, ekonomski analitičar ili kreator javnih politika, pažljivo praćenje ovih podataka može vam pružiti ključne uvide potrebne za donošenje strateških odluka. Na Eulerpool-u, mi se trudimo da vam obezbedimo najpreciznije i najdetaljnije informacije kako biste mogli optimalno da upravljate svojim ekonomskim interesima.