Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Rusija Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva
Cena
Trenutna vrednost Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva u Rusija iznosi 138,9 milijardi USD. Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva u Rusija su porasla na 138,9 milijardi USD dana 1. 4. 2024., nakon što su iznosila 135,7 milijardi USD dana 1. 3. 2024.. Od 1. 1. 2008. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Rusija bio je 102,86 milijardi USD. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 6. 2022. sa 210,62 milijardi USD, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 8. 2008. sa 31,92 milijardi USD.
Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva ·
Maks
Imovina Nacionalnog fonda bogatstva | |
---|---|
1. 1. 2008. | 32,00 milijardi USD |
1. 2. 2008. | 32,22 milijardi USD |
1. 3. 2008. | 32,90 milijardi USD |
1. 4. 2008. | 32,72 milijardi USD |
1. 5. 2008. | 32,60 milijardi USD |
1. 6. 2008. | 32,85 milijardi USD |
1. 7. 2008. | 32,69 milijardi USD |
1. 8. 2008. | 31,92 milijardi USD |
1. 9. 2008. | 48,68 milijardi USD |
1. 10. 2008. | 62,82 milijardi USD |
1. 11. 2008. | 76,38 milijardi USD |
1. 12. 2008. | 87,97 milijardi USD |
1. 1. 2009. | 84,47 milijardi USD |
1. 2. 2009. | 83,86 milijardi USD |
1. 3. 2009. | 85,71 milijardi USD |
1. 4. 2009. | 86,30 milijardi USD |
1. 5. 2009. | 89,86 milijardi USD |
1. 6. 2009. | 89,93 milijardi USD |
1. 7. 2009. | 90,02 milijardi USD |
1. 8. 2009. | 90,69 milijardi USD |
1. 9. 2009. | 91,86 milijardi USD |
1. 10. 2009. | 93,38 milijardi USD |
1. 11. 2009. | 92,89 milijardi USD |
1. 12. 2009. | 91,56 milijardi USD |
1. 1. 2010. | 90,63 milijardi USD |
1. 2. 2010. | 89,63 milijardi USD |
1. 3. 2010. | 89,58 milijardi USD |
1. 4. 2010. | 88,83 milijardi USD |
1. 5. 2010. | 85,80 milijardi USD |
1. 6. 2010. | 85,47 milijardi USD |
1. 7. 2010. | 88,24 milijardi USD |
1. 8. 2010. | 87,12 milijardi USD |
1. 9. 2010. | 89,54 milijardi USD |
1. 10. 2010. | 90,08 milijardi USD |
1. 11. 2010. | 88,22 milijardi USD |
1. 12. 2010. | 88,44 milijardi USD |
1. 1. 2011. | 90,15 milijardi USD |
1. 2. 2011. | 90,94 milijardi USD |
1. 3. 2011. | 91,80 milijardi USD |
1. 4. 2011. | 94,34 milijardi USD |
1. 5. 2011. | 92,54 milijardi USD |
1. 6. 2011. | 92,61 milijardi USD |
1. 7. 2011. | 92,70 milijardi USD |
1. 8. 2011. | 92,63 milijardi USD |
1. 9. 2011. | 88,69 milijardi USD |
1. 10. 2011. | 91,19 milijardi USD |
1. 11. 2011. | 88,26 milijardi USD |
1. 12. 2011. | 86,79 milijardi USD |
1. 1. 2012. | 88,33 milijardi USD |
1. 2. 2012. | 89,84 milijardi USD |
1. 3. 2012. | 89,50 milijardi USD |
1. 4. 2012. | 89,21 milijardi USD |
1. 5. 2012. | 85,48 milijardi USD |
1. 6. 2012. | 85,64 milijardi USD |
1. 7. 2012. | 85,21 milijardi USD |
1. 8. 2012. | 85,85 milijardi USD |
1. 9. 2012. | 87,61 milijardi USD |
1. 10. 2012. | 87,19 milijardi USD |
1. 11. 2012. | 87,47 milijardi USD |
1. 12. 2012. | 88,59 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 89,21 milijardi USD |
1. 2. 2013. | 87,61 milijardi USD |
1. 3. 2013. | 86,76 milijardi USD |
1. 4. 2013. | 87,27 milijardi USD |
1. 5. 2013. | 86,72 milijardi USD |
1. 6. 2013. | 86,47 milijardi USD |
1. 7. 2013. | 86,90 milijardi USD |
1. 8. 2013. | 86,77 milijardi USD |
1. 9. 2013. | 88,03 milijardi USD |
1. 10. 2013. | 88,74 milijardi USD |
1. 11. 2013. | 88,06 milijardi USD |
1. 12. 2013. | 88,63 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 87,39 milijardi USD |
1. 2. 2014. | 87,25 milijardi USD |
1. 3. 2014. | 87,50 milijardi USD |
1. 4. 2014. | 87,62 milijardi USD |
1. 5. 2014. | 87,32 milijardi USD |
1. 6. 2014. | 87,94 milijardi USD |
1. 7. 2014. | 86,46 milijardi USD |
1. 8. 2014. | 85,31 milijardi USD |
1. 9. 2014. | 83,20 milijardi USD |
1. 10. 2014. | 81,74 milijardi USD |
1. 11. 2014. | 79,97 milijardi USD |
1. 12. 2014. | 78,00 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 74,02 milijardi USD |
1. 2. 2015. | 74,92 milijardi USD |
1. 3. 2015. | 74,35 milijardi USD |
1. 4. 2015. | 76,33 milijardi USD |
1. 5. 2015. | 75,86 milijardi USD |
1. 6. 2015. | 75,65 milijardi USD |
1. 7. 2015. | 74,56 milijardi USD |
1. 8. 2015. | 73,76 milijardi USD |
1. 9. 2015. | 73,66 milijardi USD |
1. 10. 2015. | 73,45 milijardi USD |
1. 11. 2015. | 72,22 milijardi USD |
1. 12. 2015. | 71,72 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 71,15 milijardi USD |
1. 2. 2016. | 71,34 milijardi USD |
1. 3. 2016. | 73,18 milijardi USD |
1. 4. 2016. | 73,86 milijardi USD |
1. 5. 2016. | 72,99 milijardi USD |
1. 6. 2016. | 72,76 milijardi USD |
1. 7. 2016. | 72,21 milijardi USD |
1. 8. 2016. | 72,71 milijardi USD |
1. 9. 2016. | 73,11 milijardi USD |
1. 10. 2016. | 72,20 milijardi USD |
1. 11. 2016. | 71,26 milijardi USD |
1. 12. 2016. | 71,87 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 72,46 milijardi USD |
1. 2. 2017. | 72,60 milijardi USD |
1. 3. 2017. | 73,33 milijardi USD |
1. 4. 2017. | 73,57 milijardi USD |
1. 5. 2017. | 74,18 milijardi USD |
1. 6. 2017. | 74,22 milijardi USD |
1. 7. 2017. | 74,72 milijardi USD |
1. 8. 2017. | 75,36 milijardi USD |
1. 9. 2017. | 72,57 milijardi USD |
1. 10. 2017. | 69,36 milijardi USD |
1. 11. 2017. | 66,94 milijardi USD |
1. 12. 2017. | 65,15 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 66,26 milijardi USD |
1. 2. 2018. | 66,44 milijardi USD |
1. 3. 2018. | 65,88 milijardi USD |
1. 4. 2018. | 63,91 milijardi USD |
1. 5. 2018. | 62,75 milijardi USD |
1. 6. 2018. | 77,11 milijardi USD |
1. 7. 2018. | 77,16 milijardi USD |
1. 8. 2018. | 75,79 milijardi USD |
1. 9. 2018. | 76,30 milijardi USD |
1. 10. 2018. | 75,60 milijardi USD |
1. 11. 2018. | 68,55 milijardi USD |
1. 12. 2018. | 58,10 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 59,06 milijardi USD |
1. 2. 2019. | 59,13 milijardi USD |
1. 3. 2019. | 59,14 milijardi USD |
1. 4. 2019. | 58,96 milijardi USD |
1. 5. 2019. | 58,74 milijardi USD |
1. 6. 2019. | 59,66 milijardi USD |
1. 7. 2019. | 124,14 milijardi USD |
1. 8. 2019. | 122,88 milijardi USD |
1. 9. 2019. | 123,07 milijardi USD |
1. 10. 2019. | 124,46 milijardi USD |
1. 11. 2019. | 124,00 milijardi USD |
1. 12. 2019. | 125,56 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 124,38 milijardi USD |
1. 2. 2020. | 123,14 milijardi USD |
1. 3. 2020. | 165,38 milijardi USD |
1. 4. 2020. | 168,35 milijardi USD |
1. 5. 2020. | 171,89 milijardi USD |
1. 6. 2020. | 173,54 milijardi USD |
1. 7. 2020. | 176,64 milijardi USD |
1. 8. 2020. | 177,61 milijardi USD |
1. 9. 2020. | 172,34 milijardi USD |
1. 10. 2020. | 167,63 milijardi USD |
1. 11. 2020. | 177,39 milijardi USD |
1. 12. 2020. | 183,36 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 179,00 milijardi USD |
1. 2. 2021. | 182,06 milijardi USD |
1. 3. 2021. | 182,32 milijardi USD |
1. 4. 2021. | 185,87 milijardi USD |
1. 5. 2021. | 189,41 milijardi USD |
1. 6. 2021. | 187,57 milijardi USD |
1. 7. 2021. | 188,10 milijardi USD |
1. 8. 2021. | 190,51 milijardi USD |
1. 9. 2021. | 191,02 milijardi USD |
1. 10. 2021. | 197,75 milijardi USD |
1. 11. 2021. | 185,20 milijardi USD |
1. 12. 2021. | 182,59 milijardi USD |
1. 1. 2022. | 174,90 milijardi USD |
1. 2. 2022. | 154,82 milijardi USD |
1. 3. 2022. | 155,23 milijardi USD |
1. 4. 2022. | 154,95 milijardi USD |
1. 5. 2022. | 197,72 milijardi USD |
1. 6. 2022. | 210,62 milijardi USD |
1. 7. 2022. | 198,27 milijardi USD |
1. 8. 2022. | 196,63 milijardi USD |
1. 9. 2022. | 187,97 milijardi USD |
1. 10. 2022. | 184,84 milijardi USD |
1. 11. 2022. | 186,49 milijardi USD |
1. 12. 2022. | 148,35 milijardi USD |
1. 1. 2023. | 155,30 milijardi USD |
1. 2. 2023. | 147,24 milijardi USD |
1. 3. 2023. | 154,45 milijardi USD |
1. 4. 2023. | 154,96 milijardi USD |
1. 5. 2023. | 153,10 milijardi USD |
1. 6. 2023. | 145,58 milijardi USD |
1. 7. 2023. | 146,34 milijardi USD |
1. 8. 2023. | 142,85 milijardi USD |
1. 9. 2023. | 140,11 milijardi USD |
1. 10. 2023. | 145,22 milijardi USD |
1. 11. 2023. | 151,13 milijardi USD |
1. 12. 2023. | 133,41 milijardi USD |
1. 1. 2024. | 133,53 milijardi USD |
1. 2. 2024. | 133,44 milijardi USD |
1. 3. 2024. | 135,70 milijardi USD |
1. 4. 2024. | 138,90 milijardi USD |
Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 4. 2024. | 138,9 milijardi USD |
1. 3. 2024. | 135,7 milijardi USD |
1. 2. 2024. | 133,44 milijardi USD |
1. 1. 2024. | 133,53 milijardi USD |
1. 12. 2023. | 133,41 milijardi USD |
1. 11. 2023. | 151,13 milijardi USD |
1. 10. 2023. | 145,22 milijardi USD |
1. 9. 2023. | 140,11 milijardi USD |
1. 8. 2023. | 142,85 milijardi USD |
1. 7. 2023. | 146,34 milijardi USD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇷🇺 Državna potrošnja | 9,326 Bio. RUB | 6,499 Bio. RUB | Mesečno |
🇷🇺 Državna potrošnja | 6,499 Bio. RUB | 6,428 Bio. RUB | Kvartal |
🇷🇺 Državni budžet | -1,9 % of GDP | -2,3 % of GDP | Godišnje |
🇷🇺 Državni dug | 20,587 Bio. RUB | 20,565 Bio. RUB | Mesečno |
🇷🇺 Državni prihodi | 26,289 milijardi RUB | 23,029 milijardi RUB | Mesečno |
🇷🇺 Indeks korupcije | 26 Points | 28 Points | Godišnje |
🇷🇺 Javni dug u odnosu na BDP | 14,9 % of GDP | 16 % of GDP | Godišnje |
🇷🇺 Korupcijski rang | 141 | 137 | Godišnje |
🇷🇺 Likvidnost Nacionalnog fonda bogatstva | 4,603 Bio. RUB | 5,046 Bio. RUB | Mesečno |
🇷🇺 Nacionalni fond bogatstva u odnosu na BDP | 7,1 % of GDP | 7 % of GDP | Mesečno |
🇷🇺 Vojni izdaci | 109,454 milijardi USD | 102,367 milijardi USD | Godišnje |
🇷🇺 Vrednost državnog budžeta | -983 milijardi RUB | -1,48 Bio. RUB | Mesečno |
Imovina Nacionalnog fonda bogatstva Rusije ukazuje na ukupnu vrednost svih sredstava u Nacionalnom fondu bogatstva (NFB), uključujući likvidna sredstva (lako dostupne i lako konvertibilne investicije poput strane valute i zlatnih poluga) i dugoročne investicije (koje obično nisu namenjene za brzu konverziju, kao što su akcije kompanija, obveznice ili infrastrukturni projekti). Finansiran prihodima od nafte i gasa i prihodima od investicija, NFB služi kao zaštita federalnog budžeta u vremenima ekonomske nestabilnosti.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Sredstva Nacionalnog fonda bogatstva
Nacionalno bogatstvo predstavlja ključni element za razumevanje i analizu ekonomske stabilnosti i potencijala jedne zemlje. Pitanje kako se raspoređuju i upravljaju sredstva u okviru Nacionalnog bogatstva često je u centru pažnje ekonomista, istraživača i investitora. U ovoj dugoj analizi razmotrićemo koncept “Nacionalnog fonda bogatstva” (National Wealth Fund Assets) i njegovog značaja za makroekonomsku stabilnost, sa posebnim osvrtom na njegovu primenu i upravljanje u Srbiji. **Nacionalni fond bogatstva** odnosi se na državne rezerve koje se ulažu u različite investicione mogućnosti radi očuvanja i povećanja vrednosti bogatstva. Ovi fondovi se često nazivaju i suvereni fondovi bogatstva (Sovereign Wealth Funds), a njihova osnovna funkcija je da upravljaju viškovima budžeta i prihodima od prirodnih resursa, kao što su nafta i gas. Pored toga, ovi fondovi služe za obezbeđenje ekonomske stabilnosti, diversifikaciju izvora prihoda i pripremu za buduće makroekonomske šokove. Jedan od osnovnih razloga za formiranje nacionalnog fonda bogatstva je **upravljanje prihodima od neobnovljivih resursa**. U mnogim državama s velikim prihodima od prirodnih resursa, poput Norveške, Rusije ili Ujedinjenih Arapskih Emirata, formirani su ovakvi fondovi kako bi se obezbedio održivi ekonomski rast i nakon iscrpljenja tih resursa. Srbija, iako nema toliku zavisnost od resursa poput nafte ili gasa, može koristiti slične mehanizme za alokaciju viškova budžeta i privatizacione prihode. Jedan od ključnih izazova za nacionalne fondove bogatstva jeste **upravljanje rizicima**. Kako bi fond ostao održiv i produktivan, potrebno je ulagati u diverzifikovan portfelj sredstava, uključujući akcije, obveznice, nekretnine i alternativne investicije kao što su infrastrukturni projekti ili privatni kapital. U ovom kontekstu, profesionalni menadžment i transparentnost su od apsolutne važnosti. Ovi fondovi često posluju pod nadzorom specijalno formiranih agencija ili nezavisnih tela koja osiguravaju da su investicije u skladu s dugoročnim ciljevima fonda i nacionalne ekonomije. **Transparencija i odgovornost** jedan su od ključnih aspekata rada nacionalnih fondova bogatstva. Da bi se obezbedilo pravilno i odgovorno upravljanje fondom, mnoge države usvajaju stroge regulatorne okvire i međunarodne standarde kao što su Santiago principi. Ovi principi naglašavaju važnost objavljivanja podataka o aktivnostima fonda, strukturi portfelja i rezultatima ulaganja, čime se povećava poverenje javnosti i ulagača u transparentnost i efikasnost fonda. Za zemlju poput Srbije, ključni aspekt upravljanja nacionalnim fondom bogatstva je **povećanje konkurentnosti i ubrzanje privrednog rasta**. Ulaganja iz nacionalnog fonda mogu biti usmerena na strateške sektore kao što su infrastruktura, obrazovanje, zdravstvo, tehnologija, čime se može poboljšati ukupna produktivnost privrede i kvalitet života stanovništva. Dugoročne investicije u pravcu razvoja visokotehnoloških industrija mogu pomoći u stvaranju novih radnih mesta, povećanju izvoza i smanjenju zavisnosti od uvoza. Jedan od uspešnih primera upravljanja nacionalnim fondom bogatstva je Norveški fond za globalno penzionisanje (Government Pension Fund Global). Ovaj fond upravlja prihodima od nafte i ulaže ih širom sveta, generišući prinose koji se koriste za podršku državnog budžeta i očuvanje norveškog društvenog standarda. S obzirom na prednosti koje ovakav pristup može doneti, Srbija može izvući dragocene lekcije iz norveškog modela, prilagođavajući ga sopstvenim specifičnostima i potrebama. Formiranje i upravljanje nacionalnim fondom bogatstva zahteva dugoročno planiranje i koordinaciju između različitih nivoa vlasti. Uključivanje stručnjaka iz oblasti finansija, ekonomije i menadžmenta može doprineti boljoj alokaciji resursa i povećanju efikasnosti investicija. Pored toga, važno je osigurati da se ovi fondovi koriste na transparentan i odgovoran način, bez političkih pritisaka i oportunističkih odluka. U okviru globalizovane ekonomije, Srbija ima priliku da koristi nacionalni fond bogatstva za stvaranje održivog ekonomskog rasta i stabilnosti. Kvalitetno upravljanje ovim fondom može pomoći u diversifikaciji privredne strukture, poboljšanju infrastrukture, podsticanju inovacija i povećanju konkurentnosti na međunarodnom tržištu. Kao deo šireg ekonomskog plana, nacionalni fond bogatstva može doprineti ostvarivanju dugoročnih ciljeva Srbije i poboljšanju kvaliteta života svih njenih građana. Na kraju, važno je istaknuti da će uspeh nacionalnog fonda bogatstva zavisiti od njegove sposobnosti da se prilagodi promenljivim uslovima na tržištu i izazovima budućnosti. Kroz stalno praćenje i evaluaciju performansi fonda, Srbija može osigurati da se nacionalni resursi koriste na najefikasniji mogući način, te da fond ostaje ključni instrument za postizanje ekonomske stabilnosti i prosperiteta. Naša platforma, Eulerpool, pruža sveobuhvatne i stručno analizirane podatke o makroekonomskim pokazateljima, uključujući one koji se odnose na nacionalne fondove bogatstva. Praćenje ovih pokazatelja može pomoći u razumevanju trenutne ekonomske situacije i donošenju informisanih odluka o investicijama i strategijama razvoja. Kroz našu platformu, korisnici mogu pristupiti detaljnim analizama, grafikonima i komparativnim podacima, što predstavlja korisne alate za sve one koji žele da dublje razumeju dinamiku nacionalnog bogatstva i njegovu ulogu u širem ekonomskom kontekstu. U zaključku, nacionalni fond bogatstva predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata za očuvanje i povećanje ekonomske stabilnosti i prosperiteta jedne zemlje. Kvalitetno upravljanje ovim fondom može dovesti do značajnih ekonomskih koristi i poboljšanja kvaliteta života, a Srbija, kao i mnoge druge zemlje, ima priliku da izvuče najbolje iz ovakvog pristupa kroz pažljivo planiranje, transparentnost i odgovornost.