Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Ukrajina Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede u Ukrajina iznosi 143,305 milijardi UAH. Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede u Ukrajina povećao se na 143,305 milijardi UAH dana 1. 9. 2021., nakon što je bio 22,408 milijardi UAH dana 1. 6. 2021.. Od 1. 3. 2010. do 1. 12. 2021., prosečan BDP u Ukrajina bio je 67,04 milijardi UAH. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 9. 2019. sa 151,15 milijardi UAH, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2010. sa 17,57 milijardi UAH.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede ·
Maks
BDP iz poljoprivrede | |
---|---|
1. 3. 2010. | 17,57 milijardi UAH |
1. 6. 2010. | 25,54 milijardi UAH |
1. 9. 2010. | 108,01 milijardi UAH |
1. 12. 2010. | 56,48 milijardi UAH |
1. 3. 2011. | 18,19 milijardi UAH |
1. 6. 2011. | 25,63 milijardi UAH |
1. 9. 2011. | 127,52 milijardi UAH |
1. 12. 2011. | 76,57 milijardi UAH |
1. 3. 2012. | 18,27 milijardi UAH |
1. 6. 2012. | 28,55 milijardi UAH |
1. 9. 2012. | 117,26 milijardi UAH |
1. 12. 2012. | 73,93 milijardi UAH |
1. 3. 2013. | 19,31 milijardi UAH |
1. 6. 2013. | 34,73 milijardi UAH |
1. 9. 2013. | 113,92 milijardi UAH |
1. 12. 2013. | 100,90 milijardi UAH |
1. 3. 2014. | 20,40 milijardi UAH |
1. 6. 2014. | 31,55 milijardi UAH |
1. 9. 2014. | 143,03 milijardi UAH |
1. 12. 2014. | 80,10 milijardi UAH |
1. 3. 2015. | 19,45 milijardi UAH |
1. 6. 2015. | 27,89 milijardi UAH |
1. 9. 2015. | 137,57 milijardi UAH |
1. 12. 2015. | 78,13 milijardi UAH |
1. 3. 2016. | 18,98 milijardi UAH |
1. 6. 2016. | 27,98 milijardi UAH |
1. 9. 2016. | 140,91 milijardi UAH |
1. 12. 2016. | 91,83 milijardi UAH |
1. 3. 2017. | 18,94 milijardi UAH |
1. 6. 2017. | 27,24 milijardi UAH |
1. 9. 2017. | 139,60 milijardi UAH |
1. 12. 2017. | 86,86 milijardi UAH |
1. 3. 2018. | 18,87 milijardi UAH |
1. 6. 2018. | 32,62 milijardi UAH |
1. 9. 2018. | 144,02 milijardi UAH |
1. 12. 2018. | 99,42 milijardi UAH |
1. 3. 2019. | 19,41 milijardi UAH |
1. 6. 2019. | 34,79 milijardi UAH |
1. 9. 2019. | 151,15 milijardi UAH |
1. 12. 2019. | 92,54 milijardi UAH |
1. 3. 2020. | 19,10 milijardi UAH |
1. 6. 2020. | 24,72 milijardi UAH |
1. 9. 2020. | 134,75 milijardi UAH |
1. 12. 2020. | 87,46 milijardi UAH |
1. 3. 2021. | 18,21 milijardi UAH |
1. 6. 2021. | 22,41 milijardi UAH |
1. 9. 2021. | 143,31 milijardi UAH |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2021. | 143,305 milijardi UAH |
1. 6. 2021. | 22,408 milijardi UAH |
1. 3. 2021. | 18,209 milijardi UAH |
1. 12. 2020. | 87,461 milijardi UAH |
1. 9. 2020. | 134,749 milijardi UAH |
1. 6. 2020. | 24,72 milijardi UAH |
1. 3. 2020. | 19,098 milijardi UAH |
1. 12. 2019. | 92,543 milijardi UAH |
1. 9. 2019. | 151,148 milijardi UAH |
1. 6. 2019. | 34,792 milijardi UAH |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇺🇦 BDP iz građevinarstva | 33,045 milijardi UAH | 25,194 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP iz javne uprave | 32,387 milijardi UAH | 29,377 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP iz komunalnih preduzeća | 1,964 milijardi UAH | 2,101 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP iz proizvodnje | 83,971 milijardi UAH | 72,017 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP iz rudarstva | 31,368 milijardi UAH | 31,695 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP iz transportnog sektora | 39,3 milijardi UAH | 40,509 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP iz usluga | 100,575 milijardi UAH | 94,252 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BDP po glavi stanovnika | 2.207,01 USD | 2.042,64 USD | Godišnje |
🇺🇦 BDP po glavi stanovnika PPP | 16.231,34 USD | 15.022,49 USD | Godišnje |
🇺🇦 BDP po stalnim cenama | 507,614 milijardi UAH | 513,378 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 BIP | 178,76 milijardi USD | 161,99 milijardi USD | Godišnje |
🇺🇦 Bruto investicije u osnovna sredstva | 175,61 milijardi UAH | 118,92 milijardi UAH | Kvartal |
🇺🇦 Godišnja stopa rasta BDP | 6,5 % | 4,7 % | Kvartal |
🇺🇦 Rast BDP-a u celoj godini | 5,3 % | -28,8 % | Godišnje |
🇺🇦 Stopa rasta BDP | 1,2 % | 0,7 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz poljoprivrede
BDP iz poljoprivrede (Bruto domaći proizvod iz poljoprivrednog sektora) predstavlja ključnu komponentu makroekonomskih analiza, naročito u zemljama gde ovaj sektor igra značajnu ulogu u ekonomiji. Specifično, BDP iz poljoprivrede obuhvata vrednost svih proizvoda i usluga generisanih u agrarnom sektoru, uključujući ratarstvo, stočarstvo, šumarstvo, i ribarstvo. Ova kategorija podataka pruža uvid u doprinos poljoprivrede ukupnom ekonomskom rastu, što je od vitalnog značaja za tvorce politika, investitore i istraživače. Na našem sajtu eulerpool, pružamo precizne i detaljne podatke o makroekonomskim indikativima, uključujući i BDP iz poljoprivrede, kako bismo omogućili dublje razumevanje ekonomskih trendova i potencijala. Poljoprivredni sektor je osnova mnogih ekonomija, naročito u zemljama u razvoju, gde čini značajan deo nacionalnog BDP-a. BDP iz poljoprivrede meri se kao vrednost finalnih dobara proizvedenih u ovom sektoru, umanjena za vrednost inputa korišćenih u proizvodnom procesu. Na primer, u izračun BDP-a iz poljoprivrede ulazi vrednost žitarica, povrća, mesa i drugih proizvoda, ali se isključuju troškovi semena, stočne hrane i đubriva. Uloga BDP-a iz poljoprivrede u ukupnoj ekonomiji zavisi od nekoliko faktora, uključujući stopu tehnološkog napretka, klimatske uslove, državni okvir politika i nivo ulaganja u agrarni sektor. Ove varijable mogu značajno uticati na produktivnost i profitabilnost poljoprivrednih proizvodnih procesa. Na našem sajtu eulerpool, omogućavamo korisnicima praćenje ovih parametara kroz raznovrsne grafikone i tabele, koje olakšavaju analizu i donošenje informisanih odluka. Jedan od ključnih aspekata analize BDP-a iz poljoprivrede jeste utvrđivanje sezonalnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Poljoprivredni proizvodi često imaju sezonski karakter, što može dovesti do fluktuacija u mesečnoj ili kvartalnoj proizvodnji i, shodno tome, u BDP-u. Sezonalnost može biti izazvana različitim faktorima, uključujući klimatske promene i aktivnosti na polju setve i žetve. Uz pomoć podataka dostupnih na eulerpool, korisnici mogu identifikovati ove sezonalne trendove i bolje planirati svoje aktivnosti ili investicije u skladu sa tim. Osim sezonalnosti, poljoprivredni sektor je osetljiv i na eksternalije poput klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Suše, poplave i druge ekstremne vremenske prilike mogu imati katastrofalne posledice po poljoprivrednu proizvodnju, što direktno utiče na BDP iz poljoprivrede. S obzirom na važnost praćenja ovih rizika, eulerpool pruža pristup relevantnim klimatskim i ekološkim podacima, omogućavajući korisnicima da procene njihov uticaj na poljoprivredni sektor i šire ekonomske trendove. Građevina takođe igra značajnu ulogu u poljoprivredi kroz izgradnju infrastrukturnih objekata kao što su sistemi za navodnjavanje, skladišta i transportna mreža. Investicije u ovakvu infrastrukturu mogu direktno uticati na efikasnost i produktivnost poljoprivrednih operacija, a samim tim i na BDP iz poljoprivrede. S obzirom na to, naš sajt nudi pregled investicija u infrastrukturu, omogućavajući korisnicima da procene njihov potencijalni uticaj na poljoprivrednu proizvodnju. Politike vlade, subvencije i regulative takođe imaju značajan uticaj na BDP iz poljoprivrede. Na primer, subvencije za nabavku semena ili đubriva, kao i povoljni krediti za poljoprivrednike, mogu značajno povećati proizvodnju i unaprediti celokupan agro-sektor. Na eulerpool, korisnici mogu dobiti informacije o aktuelnim i planiranim državnim politikama koje utiču na poljoprivredu, čime mogu bolje predvideti buduće promene i prilagoditi svoje strategije. U dodatku, globalni trgovinski tokovi i cene poljoprivrednih proizvoda na svetskom tržištu imaju direktan uticaj na domaći BDP iz poljoprivrede. Rast cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda kao što su pšenica, kukuruz ili soja može doprineti povećavanju prihoda poljoprivrednika i samim tim i rastu domaćeg BDP-a. Nasuprot tome, pad cena može negativno uticati na ekonomsku stabilnost u poljoprivrednom sektoru. Pomoću podataka dostupnih na našem sajtu, korisnici mogu pratiti globalne trendove cena i trgovine, što im omogućava bolje upravljanje rizicima i planiranje poslovnih aktivnosti. Tehnološke inovacije u sektoru poljoprivrede takođe mogu značajno doprineti rastu BDP-a iz ovog sektora. Uvođenje novih tehnologija i metoda, kao što su precizna poljoprivreda, biotehnologija i automatizacija, mogu značajno povećati produktivnost i efikasnost poljoprivrednih aktivnosti. Naši podaci i analize na eulerpool omogućavaju korisnicima da prate nove trendove u tehnologiji i procene njihov uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i ekonomiju uopšte. Zanimljivo je napomenuti da BDP iz poljoprivrede može služiti kao indikator šireg ekonomskog zdravlja. Na primer, u periodima ekonomskih kriza, poljoprivredni sektor može pružiti relativno stabilan izvor prihoda i zapošljavanja, što može pomoći u izbegavanju dubljih ekonomskih padova. Takođe, rast BDP-a iz poljoprivrede može signalizirati poboljšanja u ruralnim oblastima i smanjenje siromaštva, što ima šire društvene i ekonomske implikacije. Naš sajt, eulerpool, posvećen je pružanju najkompletnijih i najtačnijih podataka iz oblasti makroekonomije, uključujući i BDP iz poljoprivrede. Sa lako dostupnim i detaljnim informacijama, omogućavamo korisnicima da donose informisane odluke, bilo da su u pitanju ekonomisti, investitori, kreatori politika ili istraživači. Analiza BDP-a iz poljoprivrede predstavlja crucialnu komponentu za razumevanje ukupne ekonomske slike i donošenje kvalitetnih strateških odluka.