Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Turska Бруто домаћи производ (БДП) из услуга
Cena
Тренутна вредност Бруто домаћи производ (БДП) из услуга у Turska је 134,175 milijardi TRY. Бруто домаћи производ (БДП) из услуга у Turska смањен је на 134,175 milijardi TRY на дан 1. 3. 2024., након што је био 158,942 milijardi TRY на дан 1. 12. 2023.. Од 1. 3. 1998. до 1. 6. 2024., просечан БДП у Turska био је 75,58 milijardi TRY. Највиша вредност икада достигнута је на дан 1. 12. 2023. са 158,94 milijardi TRY, док је најнижа вредност забележена на дан 1. 3. 1999. са 35,73 milijardi TRY.
Бруто домаћи производ (БДП) из услуга ·
Maks
BDP iz usluga | |
---|---|
1. 3. 1998. | 40,16 milijardi TRY |
1. 6. 1998. | 40,85 milijardi TRY |
1. 9. 1998. | 41,21 milijardi TRY |
1. 12. 1998. | 41,67 milijardi TRY |
1. 3. 1999. | 35,73 milijardi TRY |
1. 6. 1999. | 37,98 milijardi TRY |
1. 9. 1999. | 38,10 milijardi TRY |
1. 12. 1999. | 41,32 milijardi TRY |
1. 3. 2000. | 37,87 milijardi TRY |
1. 6. 2000. | 42,75 milijardi TRY |
1. 9. 2000. | 44,43 milijardi TRY |
1. 12. 2000. | 45,24 milijardi TRY |
1. 3. 2001. | 38,44 milijardi TRY |
1. 6. 2001. | 36,52 milijardi TRY |
1. 9. 2001. | 38,54 milijardi TRY |
1. 12. 2001. | 38,66 milijardi TRY |
1. 3. 2002. | 38,00 milijardi TRY |
1. 6. 2002. | 41,48 milijardi TRY |
1. 9. 2002. | 43,03 milijardi TRY |
1. 12. 2002. | 44,43 milijardi TRY |
1. 3. 2003. | 41,51 milijardi TRY |
1. 6. 2003. | 43,99 milijardi TRY |
1. 9. 2003. | 47,04 milijardi TRY |
1. 12. 2003. | 49,47 milijardi TRY |
1. 3. 2004. | 47,71 milijardi TRY |
1. 6. 2004. | 50,51 milijardi TRY |
1. 9. 2004. | 51,94 milijardi TRY |
1. 12. 2004. | 53,78 milijardi TRY |
1. 3. 2005. | 53,03 milijardi TRY |
1. 6. 2005. | 54,52 milijardi TRY |
1. 9. 2005. | 55,80 milijardi TRY |
1. 12. 2005. | 60,32 milijardi TRY |
1. 3. 2006. | 56,23 milijardi TRY |
1. 6. 2006. | 59,61 milijardi TRY |
1. 9. 2006. | 58,78 milijardi TRY |
1. 12. 2006. | 62,22 milijardi TRY |
1. 3. 2007. | 59,74 milijardi TRY |
1. 6. 2007. | 60,68 milijardi TRY |
1. 9. 2007. | 62,42 milijardi TRY |
1. 12. 2007. | 67,38 milijardi TRY |
1. 3. 2008. | 64,57 milijardi TRY |
1. 6. 2008. | 62,58 milijardi TRY |
1. 9. 2008. | 61,29 milijardi TRY |
1. 12. 2008. | 58,64 milijardi TRY |
1. 3. 2009. | 49,76 milijardi TRY |
1. 6. 2009. | 54,26 milijardi TRY |
1. 9. 2009. | 57,51 milijardi TRY |
1. 12. 2009. | 60,65 milijardi TRY |
1. 3. 2010. | 52,03 milijardi TRY |
1. 6. 2010. | 59,03 milijardi TRY |
1. 9. 2010. | 62,91 milijardi TRY |
1. 12. 2010. | 66,02 milijardi TRY |
1. 3. 2011. | 58,79 milijardi TRY |
1. 6. 2011. | 66,70 milijardi TRY |
1. 9. 2011. | 70,21 milijardi TRY |
1. 12. 2011. | 74,54 milijardi TRY |
1. 3. 2012. | 63,14 milijardi TRY |
1. 6. 2012. | 72,40 milijardi TRY |
1. 9. 2012. | 76,32 milijardi TRY |
1. 12. 2012. | 79,23 milijardi TRY |
1. 3. 2013. | 66,84 milijardi TRY |
1. 6. 2013. | 76,10 milijardi TRY |
1. 9. 2013. | 81,65 milijardi TRY |
1. 12. 2013. | 84,71 milijardi TRY |
1. 3. 2014. | 72,98 milijardi TRY |
1. 6. 2014. | 80,42 milijardi TRY |
1. 9. 2014. | 85,70 milijardi TRY |
1. 12. 2014. | 90,10 milijardi TRY |
1. 3. 2015. | 77,96 milijardi TRY |
1. 6. 2015. | 86,87 milijardi TRY |
1. 9. 2015. | 89,69 milijardi TRY |
1. 12. 2015. | 96,23 milijardi TRY |
1. 3. 2016. | 80,31 milijardi TRY |
1. 6. 2016. | 88,23 milijardi TRY |
1. 9. 2016. | 84,62 milijardi TRY |
1. 12. 2016. | 100,39 milijardi TRY |
1. 3. 2017. | 85,62 milijardi TRY |
1. 6. 2017. | 93,73 milijardi TRY |
1. 9. 2017. | 103,48 milijardi TRY |
1. 12. 2017. | 109,65 milijardi TRY |
1. 3. 2018. | 94,43 milijardi TRY |
1. 6. 2018. | 102,10 milijardi TRY |
1. 9. 2018. | 108,03 milijardi TRY |
1. 12. 2018. | 108,90 milijardi TRY |
1. 3. 2019. | 90,77 milijardi TRY |
1. 6. 2019. | 102,16 milijardi TRY |
1. 9. 2019. | 108,97 milijardi TRY |
1. 12. 2019. | 116,27 milijardi TRY |
1. 3. 2020. | 92,11 milijardi TRY |
1. 6. 2020. | 75,25 milijardi TRY |
1. 9. 2020. | 107,30 milijardi TRY |
1. 12. 2020. | 120,17 milijardi TRY |
1. 3. 2021. | 98,46 milijardi TRY |
1. 6. 2021. | 110,28 milijardi TRY |
1. 9. 2021. | 130,23 milijardi TRY |
1. 12. 2021. | 139,14 milijardi TRY |
1. 3. 2022. | 114,26 milijardi TRY |
1. 6. 2022. | 131,07 milijardi TRY |
1. 9. 2022. | 140,87 milijardi TRY |
1. 12. 2022. | 152,62 milijardi TRY |
1. 3. 2023. | 129,28 milijardi TRY |
1. 6. 2023. | 141,59 milijardi TRY |
1. 9. 2023. | 149,21 milijardi TRY |
1. 12. 2023. | 158,94 milijardi TRY |
1. 3. 2024. | 134,17 milijardi TRY |
Бруто домаћи производ (БДП) из услуга Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 134,175 milijardi TRY |
1. 12. 2023. | 158,942 milijardi TRY |
1. 9. 2023. | 149,209 milijardi TRY |
1. 6. 2023. | 141,587 milijardi TRY |
1. 3. 2023. | 129,277 milijardi TRY |
1. 12. 2022. | 152,616 milijardi TRY |
1. 9. 2022. | 140,874 milijardi TRY |
1. 6. 2022. | 131,068 milijardi TRY |
1. 3. 2022. | 114,256 milijardi TRY |
1. 12. 2021. | 139,142 milijardi TRY |
Slični makroekonomski pokazatelji za Бруто домаћи производ (БДП) из услуга
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇷 BDP iz građevinarstva | 26,815 milijardi TRY | 27,349 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP iz javne uprave | 54,966 milijardi TRY | 56,082 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP iz poljoprivrede | 19,23 milijardi TRY | 11,587 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP iz proizvodnje | 86,718 milijardi TRY | 93,453 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP po glavi stanovnika | 14.630,37 USD | 14.055,11 USD | Godišnje |
🇹🇷 BDP po glavi stanovnika PPP | 34.414,23 USD | 33.061,06 USD | Godišnje |
🇹🇷 BDP po stalnim cenama | 516,711 milijardi TRY | 604,781 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BIP | 1,108 Bio. USD | 907,12 milijardi USD | Godišnje |
🇹🇷 Bruto investicije u osnovna sredstva | 133,856 milijardi TRY | 155,088 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 Godišnja stopa rasta BDP | 5,7 % | 4 % | Kvartal |
🇹🇷 Rast BDP-a u celoj godini | 4,5 % | 5,5 % | Godišnje |
🇹🇷 Stopa rasta BDP | 2,4 % | 1 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Бруто домаћи производ (БДП) из услуга
Bruto domaći proizvod (BDP) iz usluga je jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i zdravlja privrede jedne zemlje. Na sajtu Eulerpool, specijalizovanom za prikazivanje makroekonomskih podataka, pružamo detaljne informacije o ovom kritičnom aspektu ekonomije. Ovaj specifičan pokazatelj merenja ekonomske proizvodnje obuhvata široku lepezu delatnosti koje se odnose na sektor usluga, uključujući finansijske usluge, trgovinu, turizam, obrazovanje, zdravstvo, transport i mnoge druge. U ova kategorija analiza BDP-a predstavlja neizostavni alat za analizu ekonomskih trendova i donošenje strategijskih odluka. Pre svega, važno je razumeti šta sve podrazumeva sektor usluga u okviru BDP-a. Sektor usluga je veoma heterogen i obuhvata različite privredne delatnosti koje nisu uključene u tradicionalne sektore poljoprivrede, industrije i građevinarstva. Usled dinamičnog razvoja globalne ekonomije, značaj sektora usluga konstantno raste, te danas predstavlja dominantan deo bruto domaćeg proizvoda mnogih zemalja. Ovaj sektor je karakterističan po visokom stepenu zaposlenosti, inovacijama i znanju, što ga čini vitalnim za privredni rast i ukupni razvoj jedne države. BDP iz usluga meri se kao ukupna vrednost svih usluga proizvedenih u jednom ekonomskom prostoru tokom određenog vremenskog perioda. Povećanje ovog parametra često ukazuje na povećanu ekonomsku aktivnost, porast zaposlenosti i rast standarda građana. Na primer, rast u sektoru finansijskih usluga može signalizirati povećanu investitorsku aktivnost, dok povećanje turističkih usluga može ukazivati na veći broj dolazaka turista i rast deviznih priliva. Jedan od glavnih izvora podataka za merenje BDP-a iz usluga su nacionalni računi i statistički podaci koje objavljuju zvanične državne institucije kao što su zavodi za statistiku. Podaci se prikupljaju putem različitih istraživanja i anketa, kao i direktnim izveštavanjem kompanija i organizacija koje pružaju usluge. Na osnovu tih podataka, ekonomski analitičari mogu pratiti promene u sektoru usluga, analizirati uticaj različitih ekonomskih politika i predviđati buduće ekonomske trendove. Naravno, struktura sektora usluga može varirati od zemlje do zemlje. U razvijenim ekonomijama, sektor usluga dominira sa visoko specijalizovanim delatnostima kao što su informacione tehnologije, profesionalne usluge, zdravstvo i obrazovanje. Nasuprot tome, u zemljama u razvoju, sektor usluga može biti manje razvijen, a trgovina i osnovne komunalne usluge često imaju veći udeo. Ova razlika u strukturi odražava se i u kontribuciji sektora usluga BDP-u, gde razvijene zemlje imaju značajno učešće ove grane privrede u ukupnom ekonomskom outputu. Kada je reč o ekonomskim politikama, kreatori politike često prepoznaju značaj sektora usluga kao pokretača ekonomskog rasta. Različite mere, kao što su fiskalne stimulacije, olakšice za mala i srednja preduzeća, reforme obrazovnog sistema i ulaganja u infrastrukturu, često imaju za cilj razvoj i unapređenje ovog sektora. Na primer, ulaganje u informacione i komunikacione tehnologije može značajno unaprediti efikasnost i produktivnost uslužnog sektora, što se direktno odražava na povećanje BDP-a. Takođe, globalni trgovinski odnosi imaju značajan uticaj na sektor usluga. Liberalizacija trgovine uslugama, posebno u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), otvara nove mogućnosti za pružaoce usluga na međunarodnim tržištima. To uključuje sve od profesionalnih usluga do turizma i obrazovanja, a otvaranje tržišta omogućava zemljama da iskoriste komparativne prednosti i povećaju svoj ekonomski output iz ovog sektora. Jedan od izazova u merenju i analiziranju BDP-a iz usluga jeste specifična priroda usluga koje se često ne mogu čuvati i zalihe, za razliku od fizičkih dobara. To zahteva precizne metode prikupljanja i analize podataka kako bi se obezbedila tačnost ekonomskih pokazatelja. Internet i napredne tehnologije značajno su unapredile mogućnosti prikupljanja podataka, omogućavajući detaljnije i ažurnije praćenje sektora usluga. Na kraju, BDP iz usluga nije samo pokazatelj ekonomske aktivnosti već i odraz kvaliteta života i društvenog blagostanja. Rast u sektoru zdravstva i obrazovanja, na primer, direktno poboljšava životne uslove stanovništva i doprinosti održivom razvoju. Kroz detaljnu analizu BDP-a iz usluga, kreatori politika, investitori i istraživači mogu doneti informisane odluke koje će voditi ka sveobuhvatnom ekonomskom i društvenom napretku. Na sajtu Eulerpool, stručni tim analitičara posvećen je pružanju tačnih, sveobuhvatnih i ažurnih podataka o BDP-u iz usluga. Naša platforma omogućava korisnicima da na jednostavan i pregledan način pristupe ključnim ekonomskim pokazateljima, čime doprinosimo boljem razumevanju i analizi makroekonomskih trendova. Posetite nas i iskoristite prednosti kvalitetnih podataka za donošenje informisanih poslovnih i investicionih odluka.