Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Turska Saldo gotovine trezora
Cena
Trenutna vrednost Saldo gotovine trezora u Turska iznosi 95,28 milijardi TRY. Saldo gotovine trezora u Turska porastao je na 95,28 milijardi TRY dana 1. 11. 2023., nakon što je bio 61,909 milijardi TRY dana 1. 8. 2023.. Od 1. 1. 2005. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Turska iznosio je -9,54 milijardi TRY. Najveći vrednost je dostignuta dana 1. 5. 2024. sa 234,74 milijardi TRY, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 4. 2024. sa -236,98 milijardi TRY.
Saldo gotovine trezora ·
Maks
Stanje gotovine Ministarstva finansija | |
---|---|
1. 5. 2005. | 1,69 milijardi TRY |
1. 8. 2005. | 1,07 milijardi TRY |
1. 11. 2005. | 490,40 mil. TRY |
1. 3. 2006. | 444,94 mil. TRY |
1. 5. 2006. | 4,22 milijardi TRY |
1. 6. 2006. | 2,35 milijardi TRY |
1. 7. 2006. | 726,01 mil. TRY |
1. 11. 2006. | 1,50 milijardi TRY |
1. 5. 2007. | 3,00 milijardi TRY |
1. 8. 2007. | 4,83 milijardi TRY |
1. 11. 2007. | 3,98 milijardi TRY |
1. 1. 2008. | 1,23 milijardi TRY |
1. 5. 2008. | 9,96 milijardi TRY |
1. 8. 2008. | 7,68 milijardi TRY |
1. 10. 2008. | 2,06 milijardi TRY |
1. 8. 2009. | 2,51 milijardi TRY |
1. 10. 2009. | 1,14 milijardi TRY |
1. 5. 2010. | 6,26 milijardi TRY |
1. 8. 2010. | 7,03 milijardi TRY |
1. 11. 2010. | 5,79 milijardi TRY |
1. 1. 2011. | 392,60 mil. TRY |
1. 4. 2011. | 1,43 milijardi TRY |
1. 5. 2011. | 3,10 milijardi TRY |
1. 6. 2011. | 198,67 mil. TRY |
1. 8. 2011. | 92,55 mil. TRY |
1. 9. 2011. | 2,09 milijardi TRY |
1. 1. 2012. | 346,72 mil. TRY |
1. 5. 2012. | 10,76 milijardi TRY |
1. 8. 2012. | 12,55 milijardi TRY |
1. 11. 2012. | 13,46 milijardi TRY |
1. 1. 2013. | 804,86 mil. TRY |
1. 4. 2013. | 1,88 milijardi TRY |
1. 5. 2013. | 3,91 milijardi TRY |
1. 8. 2013. | 13,38 milijardi TRY |
1. 10. 2013. | 3,81 milijardi TRY |
1. 11. 2013. | 5,89 milijardi TRY |
1. 2. 2014. | 1,90 milijardi TRY |
1. 5. 2014. | 10,89 milijardi TRY |
1. 8. 2014. | 21,83 milijardi TRY |
1. 11. 2014. | 3,23 milijardi TRY |
1. 1. 2015. | 3,31 milijardi TRY |
1. 3. 2015. | 113,42 mil. TRY |
1. 5. 2015. | 5,37 milijardi TRY |
1. 6. 2015. | 526,26 mil. TRY |
1. 8. 2015. | 25,74 milijardi TRY |
1. 10. 2015. | 19,85 milijardi TRY |
1. 1. 2016. | 3,45 milijardi TRY |
1. 4. 2016. | 8,00 milijardi TRY |
1. 5. 2016. | 4,01 milijardi TRY |
1. 8. 2016. | 5,46 milijardi TRY |
1. 1. 2017. | 9,50 milijardi TRY |
1. 5. 2017. | 5,55 milijardi TRY |
1. 8. 2017. | 2,92 milijardi TRY |
1. 11. 2017. | 5,65 milijardi TRY |
1. 5. 2018. | 21,12 milijardi TRY |
1. 7. 2018. | 753,61 mil. TRY |
1. 11. 2018. | 4,30 milijardi TRY |
1. 1. 2019. | 3,00 milijardi TRY |
1. 7. 2019. | 4,07 milijardi TRY |
1. 8. 2019. | 5,69 milijardi TRY |
1. 11. 2019. | 7,89 milijardi TRY |
1. 1. 2020. | 22,75 milijardi TRY |
1. 8. 2020. | 30,29 milijardi TRY |
1. 11. 2020. | 12,54 milijardi TRY |
1. 3. 2021. | 40,98 milijardi TRY |
1. 8. 2021. | 64,26 milijardi TRY |
1. 11. 2021. | 30,28 milijardi TRY |
1. 2. 2022. | 55,51 milijardi TRY |
1. 5. 2022. | 149,23 milijardi TRY |
1. 8. 2022. | 28,57 milijardi TRY |
1. 11. 2022. | 99,46 milijardi TRY |
1. 5. 2023. | 169,78 milijardi TRY |
1. 7. 2023. | 19,16 milijardi TRY |
1. 8. 2023. | 61,91 milijardi TRY |
1. 11. 2023. | 95,28 milijardi TRY |
Saldo gotovine trezora Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 11. 2023. | 95,28 milijardi TRY |
1. 8. 2023. | 61,909 milijardi TRY |
1. 7. 2023. | 19,162 milijardi TRY |
1. 5. 2023. | 169,779 milijardi TRY |
1. 11. 2022. | 99,463 milijardi TRY |
1. 8. 2022. | 28,57 milijardi TRY |
1. 5. 2022. | 149,23 milijardi TRY |
1. 2. 2022. | 55,513 milijardi TRY |
1. 11. 2021. | 30,282 milijardi TRY |
1. 8. 2021. | 64,259 milijardi TRY |
Slični makroekonomski pokazatelji za Saldo gotovine trezora
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇷 Državna potrošnja | 787,728 milijardi TRY | 773,643 milijardi TRY | Mesečno |
🇹🇷 Državna potrošnja | 67,299 milijardi TRY | 83,961 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 Državni budžet | -5,2 % of GDP | -1 % of GDP | Godišnje |
🇹🇷 Državni dug | 8,649 Bio. TRY | 8,339 Bio. TRY | Mesečno |
🇹🇷 Državni prihodi | 831,603 milijardi TRY | 690,72 milijardi TRY | Mesečno |
🇹🇷 Indeks korupcije | 34 Points | 36 Points | Godišnje |
🇹🇷 Javni dug u odnosu na BDP | 29,5 % of GDP | 30,8 % of GDP | Godišnje |
🇹🇷 Korupcijski rang | 115 | 101 | Godišnje |
🇹🇷 Vojni izdaci | 15,828 milijardi USD | 10,78 milijardi USD | Godišnje |
🇹🇷 Vrednost državnog budžeta | 219,41 milijardi TRY | -177,83 milijardi TRY | Mesečno |
U Turskoj, realizacije državne gotovine ukazuju na prilive i odlive gotovine iz blagajničkih računa Trezora u okviru transakcija institucija opšteg budžeta. Gotovinski saldo se izračunava kao zbir poreza, neporeznih prihoda i prihoda od privatizacije i fondova umanjen za rashode (kako kamatne tako i nekamatne rashode).
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Saldo gotovine trezora
U svetu makroekonomije, kategorija "Trezorski gotovinski saldo" igra ključnu ulogu u razumevanju finansijskog zdravlja države. Na našem sajtu, eulerpool, posvećeni smo pružanju preciznih i ažurnih makroekonomskih podataka, a posebnu pažnju posvećujemo kategorijama kao što je Trezorski gotovinski saldo. Trezorski gotovinski saldo, koji se često označava i kao državni gotovinski saldo, odnosi se na iznos gotovine koju država ima na raspolaganju u svom trezoru. Ovaj indikator je od suštinskog značaja za ocenu kratkoročnog likviditeta države i njene sposobnosti da ispuni tekuće finansijske obaveze. Razumevanje ovog pojma zahteva poznavanje nekoliko ključnih aspekata koji utiču na njegovu dinamiku. Jedan od osnovnih elemenata trezorskog gotovinskog salda je prihodi države. Prihodi uključuju sve oblike prihoda koje država prikuplja preko poreza, carina, naknada, kazni, i drugih izvora. Prihodi koji se prikupljaju treba da budu dovoljni da pokriju tekuće rashode i omoguće državi da održava adekvatan nivo gotovine u trezoru. Neadekvatan nivo prihoda može dovesti do deficitarnog budžeta i smanjenja trezorskog gotovinskog salda. Rashodi države su drugi ključni faktor koji utiče na trezorski gotovinski saldo. Rashodi uključuju sve oblike državne potrošnje, bilo za plate zaposlenih u javnom sektoru, socijalne programe, infrastrukturne projekte, ili kupovinu dobara i usluga. Kada rashodi premašuju prihode, država može biti primorana da se zadužuje kako bi pokrila deficit, što dalje utiče na nivo trezorskog gotovinskog salda. Budžetski deficit i javni dug su, dakle, tesno povezani sa trezorskim gotovinskim saldom. Država koja se suočava sa čestim budžetskim deficitima mora da se oslanja na zaduživanje, što može da izvrši pritisak na trezorski gotovinski saldo. Precizna i transparentna kontrola deficita i duga je neophodna za održavanje zdravog trezorskog gotovinskog salda. Jedan od fundamentalnih aspekata upravljanja trezorskim gotovinskim saldom je efikasno upravljanje javnim finansijama. Država mora da implementira robustne fiskalne politike koje uključuju planiranje budžeta, nadzor nad izvršenjem budžeta, i transparentno izveštavanje. Fiskalna disciplina i odgovorno ponašanje u potrošnji su ključni za održavanje stabilnog trezorskog gotovinskog salda. Takođe je važno napomenuti značaj monetarne politike u ovoj dinamici. Centralne banke često sarađuju sa državnim trezorom kako bi osigurale adekvatne nivoe likvidnosti. Intervencije centralne banke, kao što su operacije na otvorenom tržištu, mogu direktno uticati na nivo trezorskog gotovinskog salda. Kada centralna banka kupuje državne obveznice, ona povećava nivo gotovine u trezoru, omogućavajući državi veću fleksibilnost u upravljanju finansijskim obavezama. Jedan od ključnih izazova u upravljanju trezorskim gotovinskim saldom je predviđanje tokova gotovine. Država mora da bude sposobna da precizno proceni prihode i rashode kako bi izbegla likvidnosne probleme. Nepredviđeni događaji, kao što su ekonomske krize, prirodne katastrofe, ili političke nestabilnosti, mogu znatno uticati na gotovinski tok i izazvati značajne promene u trezorskom gotovinskom saldu. Digitalne tehnologije i moderni alati igraju sve važniju ulogu u upravljanju trezorskim gotovinskim saldom. Softverski sistemi za upravljanje javnim finansijama omogućavaju državama da prate gotovinske tokove u realnom vremenu, analiziraju podatke, i donose informisane odluke. Korišćenje ovih alata može znatno poboljšati efikasnost i transparentnost upravljanja trezorskim gotovinskim saldom. Na globalnom nivou, međunarodne organizacije, kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, pružaju podršku državama u upravljanju javnim finansijama. Ove organizacije nude tehničku pomoć, savetovanje, i finansijsku podršku kako bi pomogle državama da unaprede svoje prakse u upravljanju trezorskim gotovinskim saldom. U okviru evropskog ekonomskog prostora, zemlje članice Evropske unije koriste zajedničke standarde i prakse za upravljanje javnim finansijama, što uključuje i upravljanje trezorskim gotovinskim saldom. Evropska komisija i Eurostat pružaju smernice i nadzor nad fiskalnom politikom država članica, sa ciljem održavanja fiskalne stabilnosti i odgovornog upravljanja finansijama. Zaključak je da je Trezorski gotovinski saldo od suštinske važnosti za finansijsku stabilnost države. Efikasno upravljanje ovim indikatorom zahteva kombinaciju dobrog planiranja, efikasnih politika, i upotrebe modernih tehnologija. Na našem sajtu, eulerpool, posvećeni smo pružanju sveobuhvatnih i tačnih podataka o trezorskim gotovinskim saldima, kako bismo omogućili analitičarima, ekonomistima i kreatorima politika da donose informisane odluke koje će doprineti stabilnosti i prosperitetu njihovih ekonomija.