Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Tajvan Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Tajvan je 2,4 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Tajvan je povećana na 2,4 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bila 1,91 % dana 1. 9. 2023.. Od 1. 6. 1981. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Tajvan je bio 1,28 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 12. 2009. sa 8,42 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 2008. sa -4,48 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 9. 1981. | 0,83 % |
1. 12. 1981. | 1,64 % |
1. 9. 1982. | 1,40 % |
1. 12. 1982. | 1,43 % |
1. 3. 1983. | 2,49 % |
1. 6. 1983. | 2,32 % |
1. 9. 1983. | 4,65 % |
1. 12. 1983. | 2,35 % |
1. 3. 1984. | 2,28 % |
1. 6. 1984. | 1,94 % |
1. 9. 1984. | 3,02 % |
1. 3. 1985. | 0,99 % |
1. 6. 1985. | 1,28 % |
1. 9. 1985. | 1,84 % |
1. 12. 1985. | 1,30 % |
1. 3. 1986. | 5,08 % |
1. 6. 1986. | 1,81 % |
1. 9. 1986. | 3,19 % |
1. 12. 1986. | 3,25 % |
1. 3. 1987. | 4,21 % |
1. 6. 1987. | 3,08 % |
1. 9. 1987. | 1,91 % |
1. 12. 1987. | 1,10 % |
1. 3. 1988. | 1,44 % |
1. 6. 1988. | 3,13 % |
1. 9. 1988. | 2,03 % |
1. 12. 1988. | 1,81 % |
1. 3. 1989. | 1,60 % |
1. 6. 1989. | 3,72 % |
1. 9. 1989. | 0,84 % |
1. 12. 1989. | 2,00 % |
1. 6. 1990. | 1,43 % |
1. 9. 1990. | 0,86 % |
1. 12. 1990. | 4,65 % |
1. 3. 1991. | 0,01 % |
1. 6. 1991. | 2,75 % |
1. 9. 1991. | 1,82 % |
1. 12. 1991. | 3,63 % |
1. 3. 1992. | 1,73 % |
1. 6. 1992. | 0,88 % |
1. 9. 1992. | 2,13 % |
1. 12. 1992. | 1,34 % |
1. 3. 1993. | 2,09 % |
1. 6. 1993. | 1,48 % |
1. 9. 1993. | 2,02 % |
1. 12. 1993. | 0,64 % |
1. 3. 1994. | 1,88 % |
1. 6. 1994. | 3,27 % |
1. 9. 1994. | 1,23 % |
1. 12. 1994. | 2,00 % |
1. 3. 1995. | 1,06 % |
1. 6. 1995. | 2,46 % |
1. 9. 1995. | 1,17 % |
1. 3. 1996. | 2,62 % |
1. 6. 1996. | 2,20 % |
1. 9. 1996. | 1,20 % |
1. 12. 1996. | 0,46 % |
1. 3. 1997. | 1,86 % |
1. 6. 1997. | 1,89 % |
1. 9. 1997. | 1,71 % |
1. 12. 1997. | 1,18 % |
1. 3. 1998. | 0,04 % |
1. 6. 1998. | 0,97 % |
1. 9. 1998. | 2,30 % |
1. 12. 1998. | 0,13 % |
1. 3. 1999. | 2,72 % |
1. 6. 1999. | 1,59 % |
1. 9. 1999. | 1,50 % |
1. 12. 1999. | 1,70 % |
1. 3. 2000. | 1,18 % |
1. 6. 2000. | 3,14 % |
1. 9. 2000. | 0,60 % |
1. 12. 2001. | 2,63 % |
1. 3. 2002. | 1,81 % |
1. 6. 2002. | 2,80 % |
1. 12. 2002. | 1,93 % |
1. 3. 2003. | 0,73 % |
1. 9. 2003. | 5,58 % |
1. 12. 2003. | 3,89 % |
1. 3. 2004. | 0,46 % |
1. 6. 2004. | 0,85 % |
1. 9. 2004. | 1,12 % |
1. 12. 2004. | 1,19 % |
1. 3. 2005. | 0,71 % |
1. 6. 2005. | 2,01 % |
1. 9. 2005. | 0,52 % |
1. 12. 2005. | 4,53 % |
1. 6. 2006. | 1,09 % |
1. 9. 2006. | 1,53 % |
1. 12. 2006. | 3,33 % |
1. 6. 2007. | 1,70 % |
1. 9. 2007. | 2,14 % |
1. 12. 2007. | 3,66 % |
1. 3. 2008. | 0,05 % |
1. 6. 2009. | 1,26 % |
1. 9. 2009. | 0,53 % |
1. 12. 2009. | 8,42 % |
1. 3. 2010. | 0,86 % |
1. 6. 2010. | 1,83 % |
1. 9. 2010. | 0,64 % |
1. 12. 2010. | 2,55 % |
1. 3. 2011. | 1,39 % |
1. 3. 2012. | 2,28 % |
1. 9. 2012. | 1,33 % |
1. 12. 2012. | 0,49 % |
1. 6. 2013. | 0,82 % |
1. 9. 2013. | 1,10 % |
1. 12. 2013. | 1,49 % |
1. 3. 2014. | 1,02 % |
1. 6. 2014. | 1,31 % |
1. 9. 2014. | 1,49 % |
1. 12. 2014. | 0,09 % |
1. 3. 2015. | 1,38 % |
1. 3. 2016. | 1,64 % |
1. 6. 2016. | 1,29 % |
1. 9. 2016. | 0,60 % |
1. 12. 2016. | 0,30 % |
1. 3. 2017. | 1,22 % |
1. 6. 2017. | 0,62 % |
1. 9. 2017. | 1,20 % |
1. 12. 2017. | 0,56 % |
1. 3. 2018. | 0,83 % |
1. 6. 2018. | 0,54 % |
1. 9. 2018. | 0,50 % |
1. 12. 2018. | 0,43 % |
1. 3. 2019. | 0,49 % |
1. 6. 2019. | 1,67 % |
1. 9. 2019. | 0,60 % |
1. 12. 2019. | 1,07 % |
1. 9. 2020. | 4,67 % |
1. 12. 2020. | 2,71 % |
1. 3. 2021. | 2,85 % |
1. 9. 2021. | 0,38 % |
1. 12. 2021. | 4,29 % |
1. 3. 2022. | 1,44 % |
1. 9. 2022. | 0,83 % |
1. 6. 2023. | 1,67 % |
1. 9. 2023. | 1,91 % |
1. 12. 2023. | 2,40 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 2,4 % |
1. 9. 2023. | 1,91 % |
1. 6. 2023. | 1,67 % |
1. 9. 2022. | 0,83 % |
1. 3. 2022. | 1,44 % |
1. 12. 2021. | 4,29 % |
1. 9. 2021. | 0,38 % |
1. 3. 2021. | 2,85 % |
1. 12. 2020. | 2,71 % |
1. 9. 2020. | 4,67 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇼 BDP iz građevinarstva | 122,344 milijardi TWD | 101,222 milijardi TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz javne uprave | 287,349 milijardi TWD | 270,624 milijardi TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz komunalnih preduzeća | 82,78 milijardi TWD | 86,818 milijardi TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz poljoprivrede | 83,824 milijardi TWD | 88,031 milijardi TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz proizvodnje | 1,744 Bio. TWD | 1,911 Bio. TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz rudarstva | 3,069 milijardi TWD | 3,666 milijardi TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz transportnog sektora | 156,651 milijardi TWD | 156,51 milijardi TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP iz usluga | 3,52 Bio. TWD | 3,288 Bio. TWD | Kvartal |
🇹🇼 BDP po stalnim cenama | 5,674 Bio. TWD | 5,545 Bio. TWD | Kvartal |
🇹🇼 Bruto investicije u osnovna sredstva | 1,281 Bio. TWD | 1,263 Bio. TWD | Kvartal |
🇹🇼 Bruto nacionalni dohodak | 5,637 Bio. TWD | 6,014 Bio. TWD | Kvartal |
🇹🇼 Godišnja stopa rasta BDP | 6,56 % | 4,83 % | Kvartal |
🇹🇼 Rast BDP-a u celoj godini | 1,31 % | 2,59 % | Godišnje |
Privreda Tajvana, jedne od "četiri azijske tigra", orijentisana je na izvoz i specijalizovana za proizvodnju elektronike i mašina. Tajvan je jedan od najvećih svetskih dobavljača kompjuterskih čipova, LCD panela, DRAM memorije za računare, mrežne opreme i potrošačke elektronike.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.