Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sejšeli Kamatna stopa
Cena
Trenutna vrednost Kamatna stopa u Sejšeli je 9,75 %. Kamatna stopa u Sejšeli je porasla na 9,75 % dana 1. 3. 2024., nakon što je bila 9,73 % dana 1. 2. 2024.. Od 1. 1. 2009. do 1. 4. 2024., prosečni BDP u Sejšeli je bio 11,73 %. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 2. 2009. sa 16,36 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 5. 2022. sa 8,97 %.
Kamatna stopa ·
Maks
Kamata na kredit | |
---|---|
1. 1. 2009. | 16,34 % |
1. 2. 2009. | 16,36 % |
1. 3. 2009. | 16,35 % |
1. 4. 2009. | 16,16 % |
1. 5. 2009. | 15,96 % |
1. 6. 2009. | 15,39 % |
1. 7. 2009. | 15,02 % |
1. 8. 2009. | 14,96 % |
1. 9. 2009. | 14,84 % |
1. 10. 2009. | 14,82 % |
1. 11. 2009. | 13,73 % |
1. 12. 2009. | 13,37 % |
1. 1. 2010. | 13,99 % |
1. 2. 2010. | 13,49 % |
1. 3. 2010. | 13,10 % |
1. 4. 2010. | 13,01 % |
1. 5. 2010. | 13,14 % |
1. 6. 2010. | 13,34 % |
1. 7. 2010. | 12,77 % |
1. 8. 2010. | 12,42 % |
1. 9. 2010. | 12,35 % |
1. 10. 2010. | 12,02 % |
1. 11. 2010. | 11,83 % |
1. 12. 2010. | 11,46 % |
1. 1. 2011. | 11,29 % |
1. 2. 2011. | 11,07 % |
1. 3. 2011. | 11,06 % |
1. 4. 2011. | 11,02 % |
1. 5. 2011. | 10,49 % |
1. 6. 2011. | 11,08 % |
1. 7. 2011. | 11,13 % |
1. 8. 2011. | 11,10 % |
1. 9. 2011. | 11,24 % |
1. 10. 2011. | 11,24 % |
1. 11. 2011. | 11,34 % |
1. 12. 2011. | 11,37 % |
1. 1. 2012. | 11,27 % |
1. 2. 2012. | 11,42 % |
1. 3. 2012. | 11,41 % |
1. 4. 2012. | 11,45 % |
1. 5. 2012. | 11,52 % |
1. 6. 2012. | 11,53 % |
1. 7. 2012. | 11,61 % |
1. 8. 2012. | 12,54 % |
1. 9. 2012. | 12,52 % |
1. 10. 2012. | 13,09 % |
1. 11. 2012. | 13,14 % |
1. 12. 2012. | 13,40 % |
1. 1. 2013. | 13,46 % |
1. 2. 2013. | 13,25 % |
1. 3. 2013. | 12,98 % |
1. 4. 2013. | 12,90 % |
1. 5. 2013. | 12,31 % |
1. 6. 2013. | 12,15 % |
1. 7. 2013. | 12,01 % |
1. 8. 2013. | 11,73 % |
1. 9. 2013. | 11,66 % |
1. 10. 2013. | 11,68 % |
1. 11. 2013. | 11,75 % |
1. 12. 2013. | 11,59 % |
1. 1. 2014. | 11,42 % |
1. 2. 2014. | 11,48 % |
1. 3. 2014. | 11,47 % |
1. 4. 2014. | 11,50 % |
1. 5. 2014. | 11,54 % |
1. 6. 2014. | 11,41 % |
1. 7. 2014. | 11,42 % |
1. 8. 2014. | 11,83 % |
1. 9. 2014. | 11,86 % |
1. 10. 2014. | 11,88 % |
1. 11. 2014. | 12,00 % |
1. 12. 2014. | 12,05 % |
1. 1. 2015. | 12,04 % |
1. 2. 2015. | 12,14 % |
1. 3. 2015. | 12,22 % |
1. 4. 2015. | 12,30 % |
1. 5. 2015. | 12,32 % |
1. 6. 2015. | 12,31 % |
1. 7. 2015. | 12,38 % |
1. 8. 2015. | 12,42 % |
1. 9. 2015. | 12,48 % |
1. 10. 2015. | 12,56 % |
1. 11. 2015. | 12,68 % |
1. 12. 2015. | 12,57 % |
1. 1. 2016. | 12,61 % |
1. 2. 2016. | 12,39 % |
1. 3. 2016. | 12,31 % |
1. 4. 2016. | 12,29 % |
1. 5. 2016. | 12,33 % |
1. 6. 2016. | 12,31 % |
1. 7. 2016. | 12,32 % |
1. 8. 2016. | 12,34 % |
1. 9. 2016. | 12,28 % |
1. 10. 2016. | 12,35 % |
1. 11. 2016. | 12,36 % |
1. 12. 2016. | 12,42 % |
1. 1. 2017. | 12,38 % |
1. 2. 2017. | 12,38 % |
1. 3. 2017. | 12,38 % |
1. 4. 2017. | 12,40 % |
1. 5. 2017. | 12,38 % |
1. 6. 2017. | 12,41 % |
1. 7. 2017. | 12,33 % |
1. 8. 2017. | 12,06 % |
1. 9. 2017. | 12,07 % |
1. 10. 2017. | 12,04 % |
1. 11. 2017. | 12,02 % |
1. 12. 2017. | 12,05 % |
1. 1. 2018. | 11,98 % |
1. 2. 2018. | 12,05 % |
1. 3. 2018. | 12,04 % |
1. 4. 2018. | 12,16 % |
1. 5. 2018. | 12,29 % |
1. 6. 2018. | 12,45 % |
1. 7. 2018. | 12,46 % |
1. 8. 2018. | 12,45 % |
1. 9. 2018. | 12,38 % |
1. 10. 2018. | 12,42 % |
1. 11. 2018. | 12,44 % |
1. 12. 2018. | 12,58 % |
1. 1. 2019. | 12,50 % |
1. 2. 2019. | 12,68 % |
1. 3. 2019. | 12,86 % |
1. 4. 2019. | 12,87 % |
1. 5. 2019. | 12,70 % |
1. 6. 2019. | 12,67 % |
1. 7. 2019. | 12,66 % |
1. 8. 2019. | 12,67 % |
1. 9. 2019. | 12,52 % |
1. 10. 2019. | 12,41 % |
1. 11. 2019. | 12,34 % |
1. 12. 2019. | 12,36 % |
1. 1. 2020. | 12,38 % |
1. 2. 2020. | 12,39 % |
1. 3. 2020. | 12,31 % |
1. 4. 2020. | 11,88 % |
1. 5. 2020. | 11,86 % |
1. 6. 2020. | 11,85 % |
1. 7. 2020. | 11,74 % |
1. 8. 2020. | 11,60 % |
1. 9. 2020. | 11,58 % |
1. 10. 2020. | 11,26 % |
1. 11. 2020. | 11,09 % |
1. 12. 2020. | 10,94 % |
1. 1. 2021. | 9,02 % |
1. 2. 2021. | 9,09 % |
1. 3. 2021. | 9,04 % |
1. 4. 2021. | 9,34 % |
1. 5. 2021. | 9,24 % |
1. 6. 2021. | 9,25 % |
1. 7. 2021. | 9,23 % |
1. 8. 2021. | 9,31 % |
1. 9. 2021. | 9,24 % |
1. 10. 2021. | 9,13 % |
1. 11. 2021. | 9,08 % |
1. 12. 2021. | 9,02 % |
1. 1. 2022. | 9,00 % |
1. 2. 2022. | 9,02 % |
1. 3. 2022. | 8,99 % |
1. 4. 2022. | 9,01 % |
1. 5. 2022. | 8,97 % |
1. 6. 2022. | 9,00 % |
1. 7. 2022. | 9,04 % |
1. 8. 2022. | 9,08 % |
1. 9. 2022. | 9,14 % |
1. 10. 2022. | 9,32 % |
1. 11. 2022. | 9,33 % |
1. 12. 2022. | 9,32 % |
1. 1. 2023. | 9,29 % |
1. 2. 2023. | 9,33 % |
1. 3. 2023. | 9,40 % |
1. 4. 2023. | 9,50 % |
1. 5. 2023. | 9,49 % |
1. 6. 2023. | 9,52 % |
1. 7. 2023. | 9,54 % |
1. 8. 2023. | 9,61 % |
1. 9. 2023. | 9,63 % |
1. 10. 2023. | 9,64 % |
1. 11. 2023. | 9,69 % |
1. 12. 2023. | 9,71 % |
1. 1. 2024. | 9,72 % |
1. 2. 2024. | 9,73 % |
1. 3. 2024. | 9,75 % |
Kamatna stopa Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 9,75 % |
1. 2. 2024. | 9,73 % |
1. 1. 2024. | 9,72 % |
1. 12. 2023. | 9,71 % |
1. 11. 2023. | 9,69 % |
1. 10. 2023. | 9,64 % |
1. 9. 2023. | 9,63 % |
1. 8. 2023. | 9,61 % |
1. 7. 2023. | 9,54 % |
1. 6. 2023. | 9,52 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Kamatna stopa
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇨 Bilans banaka | 36,158 milijardi SCR | 36,519 milijardi SCR | Mesečno |
🇸🇨 Bilans centralne banke | 12,389 milijardi SCR | 12,164 milijardi SCR | Mesečno |
🇸🇨 Devizne rezerve | 749,93 mil. USD | 736,15 mil. USD | Mesečno |
🇸🇨 Kamatna stopa | 1,75 % | 1,75 % | frequency_daily |
🇸🇨 Kamatna stopa na depozite | 1,9 % | 1,67 % | Godišnje |
🇸🇨 Kvota rezerve u gotovini | 13 % | 13 % | Mesečno |
🇸🇨 Masa novca M3 | 25,603 milijardi SCR | 25,196 milijardi SCR | Mesečno |
🇸🇨 Novčana agregacija M1 | 8,972 milijardi SCR | 8,632 milijardi SCR | Mesečno |
🇸🇨 Novčana masa M2 | 15,762 milijardi SCR | 15,481 milijardi SCR | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Afrika
- 🇩🇿Alžir
- 🇦🇴Angola
- 🇧🇯Benin
- 🇧🇼Bocvana
- 🇧🇫Burkina Faso
- 🇧🇮Burundi
- 🇨🇲Kamerun
- 🇨🇻Kape Verde
- 🇨🇫Centralnoafrička Republika
- 🇹🇩Čad
- 🇰🇲Komori
- 🇨🇬Kongo
- 🇿🇦Južna Afrika
- 🇩🇯Đibuti
- 🇪🇬Egipat
- 🇬🇶Ekvatorijalna Gvineja
- 🇪🇷Eritreja
- 🇪🇹Etiopija
- 🇬🇦Gabon
- 🇬🇲Gambija
- 🇬🇭Gana
- 🇬🇳Gvineja
- 🇬🇼Gvineja-Bisao
- 🇨🇮Obala Slonovače
- 🇰🇪Kenija
- 🇱🇸Lesoto
- 🇱🇷Liberia
- 🇱🇾Libija
- 🇲🇬Madagaskar
- 🇲🇼Malavi
- 🇲🇱Mali
- 🇲🇷Mauritanija
- 🇲🇺Mauricijus
- 🇲🇦Maroko
- 🇲🇿Mozambik
- 🇳🇦Namibija
- 🇳🇪Niger
- 🇳🇬Nigerija
- 🇷🇼Ruanda
- 🇸🇹Sao Tome i Principe
- 🇸🇳Senegal
- 🇸🇱Sijera Leone
- 🇸🇴Somalija
- Južni Sudan
- 🇸🇩Sudan
- 🇸🇿Svazilend
- 🇹🇿Tanzanija
- 🇹🇬Togo
- 🇹🇳Tunis
- 🇺🇬Uganda
- 🇿🇲Zambija
- 🇿🇼Zimbabve
Šta je Kamatna stopa
Lending Rate je ključni makroekonomski indikator koji pokazuje trošak zaduživanja za pojedince, kompanije i države u određenom ekonomskom okruženju. Ova stopa predstavlja cenu novca i odražava se na sve aspekte ekonomije - od lične potrošnje i investicija, do ukupnog ekonomskog rasta i inflacije. Eulerpool, kao profesionalni veb sajt za prikaz makroekonomskih podataka, posvećen je pružanju detaljnih i tačnih informacija o Lending Rate-u kako bi korisnici mogli donositi informisane odluke. Lending Rate, poznat i kao kamatna stopa, određuje trošak pozajmljivanja novca od finansijskih institucija kao što su banke. Visina ove stope zavisi od mnogih faktora, uključujući referentne kamatne stope centralnih banaka, tržišne uslove, inflaciju, ekonomsku stabilnost, i kreditni rizik. Kada centralne banke objavljuju svoje referentne stope, one direktno utiču na Lending Rate jer te stope postavljaju osnovu iznad koje komercijalne banke dodaju svoje marže kako bi odredile krajnju kamatnu stopu za svoje klijente. Jedan od primarnih ciljeva monetarne politike centralnih banaka je kontrola inflacije i stimulisanje ekonomskog rasta, a kamatne stope igraju ključnu ulogu u postizanju tih ciljeva. Smanjenje Lending Rate-a može stimulisati potrošnju i investicije jer pozajmljivanje postaje jeftinije, dok povećanje stope može pomoći u kontroli inflacije smanjenjem potrošnje i investicija. Na primer, kada centralna banka smanji referentnu kamatnu stopu, komercijalne banke obično smanjuju svoje Lending Rate-e, čime se olakšava pristup kreditima za preduzetnike i pojedince. Uslovi na tržištu takođe igraju ključnu ulogu u određivanju Lending Rate-a. Ukoliko je ekonomska situacija stabilna i postoji visok nivo poverenja među investitorima, kamatne stope će biti relativno niske. Nasuprot tome, u vreme ekonomske nesigurnosti ili visoke inflacije, Lending Rate može biti viši kako bi banke zaštitile svoj kapital od rizika neplaćanja. Na primer, tokom perioda ekonomske krize, banke obično postavljaju više kamatne stope kako bi kompenzovale rizik povezan sa kreditiranjem u nestabilnim vremenima. Kreditni rizik koji banka percipira kod pojedinačnog zajmoprimca takođe utiče na Lending Rate. Veći rizik od neplaćanja zaduženja rezultuje u višim kamatnim stopama kako bi se kompenzovao potencijalni gubitak. Finansijska istorija, kreditni rejting, i trenutna zaduženost pojedinca ili kompanije su faktori koji doprinose proceni ovog rizika. Regionalne razlike i specifičnosti tržišta igraju značajnu ulogu u varijacijama Lending Rate-a. Na primer, iste kamatne stope neće važiti u različitim zemljama zbog razlika u ekonomskim uslovima, inflaciji, riziku zemlje, političkoj stabilnosti i poslovnom ambijentu. U razvijenim ekonomijama sa stabilnim finansijskim tržištima, Lending Rate je obično niži nego u zemljama sa nerazvijenim tržištima ili višom ekonomskom nesigurnošću. Lending Rate ima značajan uticaj na lične finansije i poslovne odluke. Potrošači koriste ova sredstva za kupovinu kuća, automobila ili finansiranje obrazovanja, dok kompanije koriste pozajmljena sredstva za proširenje poslovanja, nabavku opreme ili istrazivanje i razvoj. Povoljni uslovi zaduživanja mogu podstaći ekonomski rast jer omogućiavaju lakši pristup kapitalu. Inflacija je još jedan važan faktor koji utiče na Lending Rate. U periodima visoke inflacije, centralne banke često podižu kamatne stope kako bi smanjile količinu novca u opticaju i time obuzdale rast cena. Ovo može dovesti do većih Lending Rate-a jer banke povećavaju svoje kamate da bi osigurale profit u okruženju visokih inflacionih pritisaka. S druge strane, u periodima niske inflacije ili deflacije, kamatne stope mogu biti smanjene kako bi se podstakla potrošnja i investicije. Eulerpool pruža korisnicima precizne i aktuelne informacije o kretanjima Lending Rate-a putem naprednih analitičkih alata i interaktivnih grafika. Naša platforma omogućava detaljan uvid u istorijske trendove i predviđanja budućih kretanja, olakšavajući korisnicima donošenje informisanih odluka vezanih za finansiranje i upravljanje kapitalom. Razumevanje uticaja promene Lending Rate-a na različite sektore ekonomije može pružiti dodatne koristi korisnicima. Na primer, sektor nekretnina je veoma osetljiv na kamatne stope jer visoke stope mogu smanjiti pristupačnost stambenih kredita, dok niže stope mogu podstaći bum u izgradnji i kupovini nekretnina. Slično tome, promene u Lending Rate-u mogu imati značajan uticaj na industrije koje zavise od velikih kapitalnih investicija, kao što su energetika i tehnologija. Pored individualnih korisnika, Eulerpool je koristan resurs za ekonomske stručnjake, analitičare i investitore koji prate uticaje globalnih i lokalnih ekonomskih kretanja na finansijska tržišta. Promene u Lending Rate-u mogu značajno uticati na tržišta obveznica, akcija i valuta, pa tačno i pravovremeno praćenje ovih promena može doprineti donošenju boljih investicionih odluka. Zaključak je da je Lending Rate ključni ekonomijski indikator koji utiče na skoro svaki aspekt ekonomije. Razumevanje faktora koji utiču na ovu stopu pomaže u boljoj proceni ekonomskih trendova i donošenju informisanih finansijskih odluka. Na Eulerpool-u, mi se trudimo da korisnicima pružimo sveobuhvatne i tačne podatke o Lending Rate-u, kako bi ih podržali u njihovim ekonomskim analizama i finansijskom planiranju.