Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Srbija Rang korupcije
Cena
Trenutna vrednost Rang korupcije u Srbija je 101 . Rang korupcije u Srbija povećan je na 101 na 1. 1. 2022., nakon što je bio 96 na 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 2003. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Srbija bio je 86,86 . Najveća vrednost svih vremena dostignuta je 1. 1. 2003. sa 106,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na 1. 1. 2015. sa 71,00 .
Rang korupcije ·
Maks
Korupcijski rang | |
---|---|
1. 1. 2003. | 106,00 |
1. 1. 2004. | 97,00 |
1. 1. 2005. | 97,00 |
1. 1. 2006. | 90,00 |
1. 1. 2007. | 79,00 |
1. 1. 2008. | 85,00 |
1. 1. 2009. | 83,00 |
1. 1. 2010. | 78,00 |
1. 1. 2011. | 86,00 |
1. 1. 2012. | 80,00 |
1. 1. 2013. | 72,00 |
1. 1. 2014. | 78,00 |
1. 1. 2015. | 71,00 |
1. 1. 2016. | 72,00 |
1. 1. 2017. | 77,00 |
1. 1. 2018. | 87,00 |
1. 1. 2019. | 91,00 |
1. 1. 2020. | 94,00 |
1. 1. 2021. | 96,00 |
1. 1. 2022. | 101,00 |
Rang korupcije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 101 |
1. 1. 2021. | 96 |
1. 1. 2020. | 94 |
1. 1. 2019. | 91 |
1. 1. 2018. | 87 |
1. 1. 2017. | 77 |
1. 1. 2016. | 72 |
1. 1. 2015. | 71 |
1. 1. 2014. | 78 |
1. 1. 2013. | 72 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rang korupcije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇷🇸 Državna potrošnja | 373,484 milijardi RSD | 318,005 milijardi RSD | Kvartal |
🇷🇸 Državna potrošnja | 181,987 milijardi RSD | 159,206 milijardi RSD | Mesečno |
🇷🇸 Državna potrošnja prema BDP-u | 44,8 % of GDP | 46,9 % of GDP | Godišnje |
🇷🇸 Državni budžet | -2,2 % of GDP | -3,3 % of GDP | Godišnje |
🇷🇸 Državni dug | 24,706 milijardi EUR | 24,595 milijardi EUR | Kvartal |
🇷🇸 Državni prihodi | 217,659 milijardi RSD | 180,634 milijardi RSD | Mesečno |
🇷🇸 Indeks korupcije | 36 Points | 36 Points | Godišnje |
🇷🇸 Javni dug u odnosu na BDP | 52 % of GDP | 55,1 % of GDP | Godišnje |
🇷🇸 Vojni izdaci | 2,136 milijardi USD | 1,724 milijardi USD | Godišnje |
🇷🇸 Vrednost državnog budžeta | -9,802 milijardi RSD | -24,987 milijardi RSD | Mesečno |
Indeks percepcije korupcije rangira države i teritorije na osnovu toga koliko se njihov javni sektor smatra korumpiranim. Rangiranje jedne države ili teritorije ukazuje na njenu poziciju u odnosu na ostale države i teritorije u indeksu.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Rang korupcije
Korupcija kao pojava predstavlja jedan od najznačajnijih problema koji pogađaju makroekonomske performanse i stabilnost jedne zemlje. Rank korupcije, odnosno pozicija koju zemlja zauzima na međunarodnim listama prema stepenu rasprostranjenosti korupcije, postaje sve bitniji pokazatelj kako za domaće tako i za strane investitore, politiku, ali i celokupnu privredu. Naš sajt eulerpool, koji je specijalizovan za prikazivanje makroekonomskih podataka, posvećen je praćenju i analizi ovakvih ključnih indikatora. Rank korupcije se obično definiše i meri pomoću nekoliko različitih indeksa i istraživanja. Najpoznatiji među njima su Indeks percepcije korupcije Transparency International-a, Indeks svetskog bankarskog upravljanja i Indikator korupcije u privatnom sektoru. Ovi indeksi koriste širok spektar metodologija, prikupljajući podatke iz različitih izvora kao što su ankete, ekspertska mišljenja i analize specifičnih slučajeva korupcije. Na osnovu zbirnih ocena i složenih analiza, zemljama se dodeljuje određena pozicija, odnosno rank, koji može značajno varirati iz godine u godinu. Zašto je rang korupcije toliko bitan? Korupcija ima duboke i sveobuhvatne posledice po ekonomiju jedne zemlje. Prevashodno, visoki nivo korupcije smanjuje efikasnost javnih institucija i povećava troškove poslovanja. Na taj način, korupcija obeshrabruje investicije, kako domaće tako i strane, što dalje vodi smanjenju konkurentnosti i sporijem ekonomskom rastu. Takođe, korupcija prouzrokuje nepravednu raspodelu resursa, čime se povećavaju socijalne nejednakosti i otežava borba protiv siromaštva. Uz to, preduslovi za inovacije bivaju narušeni, jer preduzetnici moraju ulagati dodatna sredstva i vreme u "podmazivanje" sistema umesto u razvijanje novih ideja i proizvoda. Pored ekonomskih posledica, korupcija ima i značajan društveni uticaj. Ona erodira poverenje građana u javne institucije i vladavinu prava, čime podriva demokratske procese i političku stabilnost. Ovo može voditi ka većim političkim nemirima i društvenim tenzijama, kao i smanjenju obima građanskog angažmana i učešća u političkom procesu. Kada govorimo o Srbiji, teško je ne osvrnuti se na njenu poziciju na listama korupcije. Srbija se u poslednjim godinama susreće sa brojnim optužbama i aferama koje narušavaju njen imidž u međunarodnim okvirima. Iako su mnogi strateški dokumenti i planovi doneti sa ciljem suzbijanja korupcije, rezultati često izostaju ili su nedovoljni. Indeks percepcije korupcije Transparency International-a za 2022. godinu pokazao je da Srbija i dalje zauzima relativno nisku poziciju, što ukazuje na potrebu za ozbiljnim i temeljitim reformama. Borba protiv korupcije je kompleksan proces koji zahteva koordinisane napore svih sektora društva. Prvi korak u tom procesu je priznanje problema i odlučnost vlasti da se sa njim suoče. Transparentnost je ključna komponenta u borbi protiv korupcije. Kvalitetno i nezavisno novinarstvo, otvoreni podaci i pristup informacijama su osnovni alat za osvetljavanje nepravilnosti i zloupotreba. Takođe, jačanje institucija koje se bave sprovođenjem zakona, kao što su sudovi, tužilaštvo i specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije, od suštinskog je značaja. Međunarodna saradnja takođe igra ključnu ulogu. Zemlje širom sveta dele slične probleme s korupcijom, pa je razmena iskustava i najboljih praksi putem međunarodnih organizacija i inicijativa od velikog značaja. Evropska unija, na primer, ima uspostavljene mehanizme monitoringa i procene nivoa korupcije u zemljama članicama i kandidatkama, što dodatno podstiče Srbiju na sprovođenje neophodnih reformi. Privatni sektor, posebno velike kompanije i korporacije, takođe moraju preuzeti svoju odgovornost u suzbijanju korupcije. Unutrašnji mehanizmi kontrole, etički kodeksi i korporativna pravila ponašanja mogu biti moćni instrumenti u smanjenju koruptivnih praksi. Na taj način se podiže nivo poslovne etike i integriše se odgovorno poslovanje u sve pore korporativnog upravljanja. Naš sajt, eulerpool, posvećen je osvetljavanju ovih i sličnih tema kroz detaljnu analizu podataka i pružanje relevantnih informacija korisnicima. Kutak posvećen rangu korupcije nudi vam mogućnost da se informišete o trenutnoj situaciji u različitim zemljama, kao i da prikažete istorijske trendove i pravce kretanja. Takođe, nudimo vam i korisne uvide i analize koje mogu pomoći donosiocima odluka, istraživačima, novinarima i drugim zainteresovanim stranama da dublje razumeju kompleksnost ovog problema. Zaključak je jasan: borba protiv korupcije predstavlja jedan od najvažnijih zadataka za svaku zemlju koja teži dugoročnom ekonomskom razvoju i društvenoj stabilnosti. Otvoreno govorenje o problemu, jačanje institucija, međunarodna saradnja i odgovorno poslovanje ključni su elementi u tom procesu. Naš zadatak na eulerpool sajtu je da vam pružimo tačne i pravovremene informacije koje će vam pomoći da donosite informisane odluke i doprinesete borbi protiv korupcije u svom okruženju.