Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Poljska Rast zarada
Cena
Trenutna vrednost Rasta zarada u Poljska iznosi 11,4 %. Rast zarada u Poljska se povećao na 11,4 % dana 1. 5. 2024., nakon što je bio 11,3 % dana 1. 4. 2024.. Od 1. 1. 2006. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Poljska je bio 6,39 %. Najviši rekord ikada je postignut dana 1. 7. 2022. sa 15,80 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2013. sa 0,38 %.
Rast zarada ·
Maks
Rast zarada | |
---|---|
1. 1. 2006. | 3,59 % |
1. 2. 2006. | 4,76 % |
1. 3. 2006. | 5,37 % |
1. 4. 2006. | 3,99 % |
1. 5. 2006. | 5,19 % |
1. 6. 2006. | 4,46 % |
1. 7. 2006. | 5,64 % |
1. 8. 2006. | 5,32 % |
1. 9. 2006. | 5,12 % |
1. 10. 2006. | 4,70 % |
1. 11. 2006. | 2,99 % |
1. 12. 2006. | 8,55 % |
1. 1. 2007. | 7,78 % |
1. 2. 2007. | 6,37 % |
1. 3. 2007. | 9,13 % |
1. 4. 2007. | 8,41 % |
1. 5. 2007. | 8,92 % |
1. 6. 2007. | 9,31 % |
1. 7. 2007. | 9,29 % |
1. 8. 2007. | 10,47 % |
1. 9. 2007. | 9,46 % |
1. 10. 2007. | 11,02 % |
1. 11. 2007. | 12,02 % |
1. 12. 2007. | 7,19 % |
1. 1. 2008. | 11,73 % |
1. 2. 2008. | 13,16 % |
1. 3. 2008. | 10,54 % |
1. 4. 2008. | 12,88 % |
1. 5. 2008. | 10,78 % |
1. 6. 2008. | 12,32 % |
1. 7. 2008. | 11,80 % |
1. 8. 2008. | 9,95 % |
1. 9. 2008. | 11,15 % |
1. 10. 2008. | 10,06 % |
1. 11. 2008. | 7,62 % |
1. 12. 2008. | 5,64 % |
1. 1. 2009. | 8,07 % |
1. 2. 2009. | 5,10 % |
1. 3. 2009. | 5,70 % |
1. 4. 2009. | 4,77 % |
1. 5. 2009. | 3,83 % |
1. 6. 2009. | 2,03 % |
1. 7. 2009. | 3,92 % |
1. 8. 2009. | 3,03 % |
1. 9. 2009. | 3,35 % |
1. 10. 2009. | 1,99 % |
1. 11. 2009. | 2,31 % |
1. 12. 2009. | 6,55 % |
1. 1. 2010. | 0,48 % |
1. 2. 2010. | 2,90 % |
1. 3. 2010. | 4,82 % |
1. 4. 2010. | 3,15 % |
1. 5. 2010. | 4,78 % |
1. 6. 2010. | 3,52 % |
1. 7. 2010. | 2,12 % |
1. 8. 2010. | 4,24 % |
1. 9. 2010. | 3,67 % |
1. 10. 2010. | 3,86 % |
1. 11. 2010. | 3,58 % |
1. 12. 2010. | 5,35 % |
1. 1. 2011. | 4,97 % |
1. 2. 2011. | 4,07 % |
1. 3. 2011. | 4,01 % |
1. 4. 2011. | 5,86 % |
1. 5. 2011. | 4,11 % |
1. 6. 2011. | 5,78 % |
1. 7. 2011. | 5,19 % |
1. 8. 2011. | 5,40 % |
1. 9. 2011. | 5,24 % |
1. 10. 2011. | 5,14 % |
1. 11. 2011. | 4,44 % |
1. 12. 2011. | 4,35 % |
1. 1. 2012. | 8,10 % |
1. 2. 2012. | 4,27 % |
1. 3. 2012. | 3,77 % |
1. 4. 2012. | 3,39 % |
1. 5. 2012. | 3,85 % |
1. 6. 2012. | 4,28 % |
1. 7. 2012. | 2,45 % |
1. 8. 2012. | 2,65 % |
1. 9. 2012. | 1,64 % |
1. 10. 2012. | 2,79 % |
1. 11. 2012. | 2,67 % |
1. 12. 2012. | 2,40 % |
1. 1. 2013. | 0,38 % |
1. 2. 2013. | 3,97 % |
1. 3. 2013. | 1,65 % |
1. 4. 2013. | 2,99 % |
1. 5. 2013. | 2,26 % |
1. 6. 2013. | 1,44 % |
1. 7. 2013. | 3,52 % |
1. 8. 2013. | 2,01 % |
1. 9. 2013. | 3,57 % |
1. 10. 2013. | 3,12 % |
1. 11. 2013. | 3,10 % |
1. 12. 2013. | 2,67 % |
1. 1. 2014. | 3,40 % |
1. 2. 2014. | 3,95 % |
1. 3. 2014. | 4,83 % |
1. 4. 2014. | 3,81 % |
1. 5. 2014. | 4,83 % |
1. 6. 2014. | 3,53 % |
1. 7. 2014. | 3,52 % |
1. 8. 2014. | 3,53 % |
1. 9. 2014. | 3,44 % |
1. 10. 2014. | 3,83 % |
1. 11. 2014. | 2,74 % |
1. 12. 2014. | 3,74 % |
1. 1. 2015. | 3,61 % |
1. 2. 2015. | 3,24 % |
1. 3. 2015. | 4,89 % |
1. 4. 2015. | 3,70 % |
1. 5. 2015. | 3,20 % |
1. 6. 2015. | 2,50 % |
1. 7. 2015. | 3,30 % |
1. 8. 2015. | 3,40 % |
1. 9. 2015. | 4,10 % |
1. 10. 2015. | 3,30 % |
1. 11. 2015. | 4,00 % |
1. 12. 2015. | 3,10 % |
1. 1. 2016. | 4,00 % |
1. 2. 2016. | 3,90 % |
1. 3. 2016. | 3,30 % |
1. 4. 2016. | 4,60 % |
1. 5. 2016. | 4,10 % |
1. 6. 2016. | 5,30 % |
1. 7. 2016. | 4,80 % |
1. 8. 2016. | 4,70 % |
1. 9. 2016. | 3,90 % |
1. 10. 2016. | 3,60 % |
1. 11. 2016. | 4,00 % |
1. 12. 2016. | 2,70 % |
1. 1. 2017. | 4,30 % |
1. 2. 2017. | 4,00 % |
1. 3. 2017. | 5,20 % |
1. 4. 2017. | 4,10 % |
1. 5. 2017. | 5,40 % |
1. 6. 2017. | 6,00 % |
1. 7. 2017. | 4,90 % |
1. 8. 2017. | 6,60 % |
1. 9. 2017. | 6,00 % |
1. 10. 2017. | 7,40 % |
1. 11. 2017. | 6,50 % |
1. 12. 2017. | 7,30 % |
1. 1. 2018. | 7,30 % |
1. 2. 2018. | 6,80 % |
1. 3. 2018. | 6,70 % |
1. 4. 2018. | 7,80 % |
1. 5. 2018. | 7,00 % |
1. 6. 2018. | 7,50 % |
1. 7. 2018. | 7,20 % |
1. 8. 2018. | 6,80 % |
1. 9. 2018. | 6,70 % |
1. 10. 2018. | 7,60 % |
1. 11. 2018. | 7,70 % |
1. 12. 2018. | 6,10 % |
1. 1. 2019. | 7,50 % |
1. 2. 2019. | 7,60 % |
1. 3. 2019. | 5,70 % |
1. 4. 2019. | 7,10 % |
1. 5. 2019. | 7,70 % |
1. 6. 2019. | 5,30 % |
1. 7. 2019. | 7,40 % |
1. 8. 2019. | 6,80 % |
1. 9. 2019. | 6,60 % |
1. 10. 2019. | 5,90 % |
1. 11. 2019. | 5,30 % |
1. 12. 2019. | 6,20 % |
1. 1. 2020. | 7,10 % |
1. 2. 2020. | 7,70 % |
1. 3. 2020. | 6,30 % |
1. 4. 2020. | 1,90 % |
1. 5. 2020. | 1,20 % |
1. 6. 2020. | 3,60 % |
1. 7. 2020. | 3,80 % |
1. 8. 2020. | 4,10 % |
1. 9. 2020. | 5,60 % |
1. 10. 2020. | 4,70 % |
1. 11. 2020. | 4,90 % |
1. 12. 2020. | 6,60 % |
1. 1. 2021. | 4,80 % |
1. 2. 2021. | 4,50 % |
1. 3. 2021. | 8,00 % |
1. 4. 2021. | 9,90 % |
1. 5. 2021. | 10,10 % |
1. 6. 2021. | 9,80 % |
1. 7. 2021. | 8,70 % |
1. 8. 2021. | 9,50 % |
1. 9. 2021. | 8,70 % |
1. 10. 2021. | 8,40 % |
1. 11. 2021. | 9,80 % |
1. 12. 2021. | 11,20 % |
1. 1. 2022. | 9,50 % |
1. 2. 2022. | 11,70 % |
1. 3. 2022. | 12,40 % |
1. 4. 2022. | 14,10 % |
1. 5. 2022. | 13,50 % |
1. 6. 2022. | 13,00 % |
1. 7. 2022. | 15,80 % |
1. 8. 2022. | 12,70 % |
1. 9. 2022. | 14,50 % |
1. 10. 2022. | 13,00 % |
1. 11. 2022. | 13,90 % |
1. 12. 2022. | 10,30 % |
1. 1. 2023. | 13,50 % |
1. 2. 2023. | 13,60 % |
1. 3. 2023. | 12,60 % |
1. 4. 2023. | 12,10 % |
1. 5. 2023. | 12,20 % |
1. 6. 2023. | 11,90 % |
1. 7. 2023. | 10,40 % |
1. 8. 2023. | 11,90 % |
1. 9. 2023. | 10,30 % |
1. 10. 2023. | 12,80 % |
1. 11. 2023. | 11,80 % |
1. 12. 2023. | 9,60 % |
1. 1. 2024. | 12,80 % |
1. 2. 2024. | 12,90 % |
1. 3. 2024. | 12,00 % |
1. 4. 2024. | 11,30 % |
1. 5. 2024. | 11,40 % |
Rast zarada Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 5. 2024. | 11,4 % |
1. 4. 2024. | 11,3 % |
1. 3. 2024. | 12 % |
1. 2. 2024. | 12,9 % |
1. 1. 2024. | 12,8 % |
1. 12. 2023. | 9,6 % |
1. 11. 2023. | 11,8 % |
1. 10. 2023. | 12,8 % |
1. 9. 2023. | 10,3 % |
1. 8. 2023. | 11,9 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rast zarada
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇵🇱 Minimalne zarade | 997,91 EUR/Month | 977,53 EUR/Month | Kvartal |
🇵🇱 Nepuno radno vreme | 956.6 | 972.7 | Kvartal |
🇵🇱 Nezaposlena lica | 776.6 | 797.1 | Mesečno |
🇵🇱 Plate u proizvodnji | 7.457,35 PLN/Month | 7.330,26 PLN/Month | Mesečno |
🇵🇱 Plateži | 8.147,38 PLN/Month | 7.540,36 PLN/Month | Kvartal |
🇵🇱 Populacija | 36,621 mil. | 36,754 mil. | Godišnje |
🇵🇱 Poslovi | 69.4 | 65 | Mesečno |
🇵🇱 Produktivnost | 128,669 points | 126,025 points | Kvartal |
🇵🇱 Promena zaposlenosti | -0,5 % | -0,4 % | Mesečno |
🇵🇱 Puno radno vreme | 15,803 mil. | 15,917 mil. | Kvartal |
🇵🇱 Starosna granica za penziju žena | 60 Years | 60 Years | Godišnje |
🇵🇱 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 65 Years | 65 Years | Godišnje |
🇵🇱 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 0,8 % | 0,8 % | Kvartal |
🇵🇱 Stopa nezaposlenosti | 5 % | 5,1 % | Mesečno |
🇵🇱 Stopa nezaposlenosti mladih | 11,8 % | 11,8 % | Mesečno |
🇵🇱 Stopa ponude poslova | 0,9 % | 0,8 % | Kvartal |
🇵🇱 Stopa zaposlenosti | 72,3 % | 72,7 % | Kvartal |
🇵🇱 Stopa zaposlenosti | 58,3 % | 57,8 % | Kvartal |
🇵🇱 Troškovi rada | 160,817 points | 143,503 points | Kvartal |
🇵🇱 Zaposleni | 17,194 mil. | 17,323 mil. | Kvartal |
U Poljskoj, Zarade u Korporativnom Sektoru mere promenu prosečne mesečne bruto plate u sektoru preduzeća na godišnjem nivou.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Rast zarada
Rast plata: Dinamika i Ekonomija Rast plata predstavlja jedan od ključnih indikatora ekonomskog zdravlja i prosperiteta države. Kao makroekonomski fenomen, rast plata omogućava analizu tržišta rada, produktivnosti i standarda životnog nivoa stanovništva. Eulerpool, kao profesionalni sajt za prikaz makroekonomskih podataka, posvećuje posebnu pažnju detaljnoj analizi ovih dinamičnih faktora kako bi pružio korisnicima najpouzdanije informacije. Ekonomski stručnjaci koriste rast plata kao vitalnu meru za procenu ukupnog ekonomskog razvoja. Plata, kao glavni izvor prihoda stanovništva, direktno utiče na potrošnju, štednju i ulaganja. Kada plate rastu, povećava se sposobnost domaćinstava da troše na dobra i usluge, što stimulira privredu. S druge strane, stagnirajuće plate mogu dovesti do smanjene potrošnje i nižeg ekonomskog rasta. Rast plata je usko povezan sa inflacijom. Ako plate rastu brže od inflacije, kupovna moć zaposlenih se povećava, što podiže životni standard. Međutim, visoki rast plata može dovesti do inflatornih pritisaka, posebno ako nije praćen rastom produktivnosti. Inflacija može neutralisati efekte rasta plata i smanjiti realnu kupovnu moć. Ekonomski kreatori politika često nastoje održati balans između rasta plata i inflacije kako bi obezbedili stabilnost ekonomije. Analiza rasta plata zahteva sagledavanje više faktora. Prvi faktor je produktivnost rada. Ako radnici postaju efikasniji i produktivniji, kompanije mogu povećati plate bez povećanja cena proizvoda. Drugi faktor je zakonodavni okvir, uključujući minimalne plate i radna prava, koji direktno utiču na dinamiku plate. Treći faktor je ponuda i potražnja za radom; u industrijama sa manjkom kvalifikovane radne snage, plate obično rastu kako bi privukle i zadržale radnike. Makroekonomski pokazatelji, kao što su bruto domaći proizvod (BDP), stopa nezaposlenosti, i investicioni tokovi takođe utiču na rast plata. Na primer, kada BDP raste, izrazito je veća verovatnoća da će se povećati i plate, jer privreda stvara više bogatstva. Slično, niža stopa nezaposlenosti znači da radnici imaju više pregovaračke moći za veće plate. Globalizacija i tehnološki napredak dodatno komplikuju dinamiku rasta plata. Globalizacija može doneti konkurenciju sa tržišta rada iz drugih zemalja, pritisak za smanjenje plata u nekim sektorima, dok istovremeno može otvoriti mogućnosti za visoko kvalifikovane radnike. Tehnološki napredak, s druge strane, može povećati produktivnost i omogućiti rast plata, ali i stvoriti tehnologijski bez posla koja može smanjiti prosečne plate u nekim industrijama. Socijalni faktori, poput obrazovnog sistema i demografskih promena, takođe igraju značajnu ulogu. Dobro obrazovan radnik može očekivati veći rast plate tokom karijere zbog veće vrednosti koje donosi svojim poslodavcima. Osim toga, starenje stanovništva može dovesti do manjka radne snage, što dalje može povećati pritisak na rast plata. Eulerpool pruža sveobuhvatne makroekonomske podatke koji omogućavaju korisnicima dubinsku analizu rasta plata. Naša platforma omogućava pristup istorijskim i trenutnim podacima, kao i predviđanja zasnovana na ekonomskoj analizi i modelima. Ovi podaci su dragoceni za ekonomske analitičare, političare, investitore i poslovne lidere koji moraju doneti informisane odluke bazirane na najnovijim trendovima i pokazateljima. Na kraju, razumeti rast plata zahteva uzimanje u obzir niza međusobno povezanih faktora. Eulerpool nudi alatke i informacije koje pomažu u dešifrovanju složenosti ove ekonomske metrike, omogućavajući korisnicima da steknu holističko razumevanje tržišta rada i efekata plata na širu ekonomiju. Naša misija je da osiguramo tačne, transparentne i ažurirane makroekonomske podatke koji će doprineti boljem razumevanju ekonomskih kretanja i omogućiti kvalitetniju ekonomski zasnovanu strategiju.