Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Ostrvo Vladina potrošnja
Cena
Trenutna vrednost Vladina potrošnja u Ostrvo iznosi 177,784 milijardi ISK. Vladina potrošnja u Ostrvo porasla je na 177,784 milijardi ISK dana 1. 12. 2023., nakon što je iznosila 170,948 milijardi ISK dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 1997. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Ostrvo je bio 133,64 milijardi ISK. Svevremenski maksimum je dostignut dana 1. 12. 2023. sa 177,78 milijardi ISK, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1997. sa 85,85 milijardi ISK.
Vladina potrošnja ·
Maks
Državna potrošnja | |
---|---|
1. 3. 1997. | 85,85 milijardi ISK |
1. 6. 1997. | 88,83 milijardi ISK |
1. 9. 1997. | 90,37 milijardi ISK |
1. 12. 1997. | 94,93 milijardi ISK |
1. 3. 1998. | 92,32 milijardi ISK |
1. 6. 1998. | 93,30 milijardi ISK |
1. 9. 1998. | 94,87 milijardi ISK |
1. 12. 1998. | 97,28 milijardi ISK |
1. 3. 1999. | 95,60 milijardi ISK |
1. 6. 1999. | 97,64 milijardi ISK |
1. 9. 1999. | 99,61 milijardi ISK |
1. 12. 1999. | 104,02 milijardi ISK |
1. 3. 2000. | 99,17 milijardi ISK |
1. 6. 2000. | 102,00 milijardi ISK |
1. 9. 2000. | 108,83 milijardi ISK |
1. 12. 2000. | 108,59 milijardi ISK |
1. 3. 2001. | 108,20 milijardi ISK |
1. 6. 2001. | 109,40 milijardi ISK |
1. 9. 2001. | 110,51 milijardi ISK |
1. 12. 2001. | 112,89 milijardi ISK |
1. 3. 2002. | 112,16 milijardi ISK |
1. 6. 2002. | 114,18 milijardi ISK |
1. 9. 2002. | 117,24 milijardi ISK |
1. 12. 2002. | 120,37 milijardi ISK |
1. 3. 2003. | 116,12 milijardi ISK |
1. 6. 2003. | 117,47 milijardi ISK |
1. 9. 2003. | 119,22 milijardi ISK |
1. 12. 2003. | 120,16 milijardi ISK |
1. 3. 2004. | 118,88 milijardi ISK |
1. 6. 2004. | 121,10 milijardi ISK |
1. 9. 2004. | 122,83 milijardi ISK |
1. 12. 2004. | 121,35 milijardi ISK |
1. 3. 2005. | 123,26 milijardi ISK |
1. 6. 2005. | 127,08 milijardi ISK |
1. 9. 2005. | 129,27 milijardi ISK |
1. 12. 2005. | 128,37 milijardi ISK |
1. 3. 2006. | 130,92 milijardi ISK |
1. 6. 2006. | 132,33 milijardi ISK |
1. 9. 2006. | 135,67 milijardi ISK |
1. 12. 2006. | 135,14 milijardi ISK |
1. 3. 2007. | 138,30 milijardi ISK |
1. 6. 2007. | 145,83 milijardi ISK |
1. 9. 2007. | 129,98 milijardi ISK |
1. 12. 2007. | 141,06 milijardi ISK |
1. 3. 2008. | 144,88 milijardi ISK |
1. 6. 2008. | 147,66 milijardi ISK |
1. 9. 2008. | 137,42 milijardi ISK |
1. 12. 2008. | 155,13 milijardi ISK |
1. 3. 2009. | 140,27 milijardi ISK |
1. 6. 2009. | 146,58 milijardi ISK |
1. 9. 2009. | 137,59 milijardi ISK |
1. 12. 2009. | 142,88 milijardi ISK |
1. 3. 2010. | 133,78 milijardi ISK |
1. 6. 2010. | 137,97 milijardi ISK |
1. 9. 2010. | 135,63 milijardi ISK |
1. 12. 2010. | 140,51 milijardi ISK |
1. 3. 2011. | 134,28 milijardi ISK |
1. 6. 2011. | 138,46 milijardi ISK |
1. 9. 2011. | 135,41 milijardi ISK |
1. 12. 2011. | 139,10 milijardi ISK |
1. 3. 2012. | 129,50 milijardi ISK |
1. 6. 2012. | 135,72 milijardi ISK |
1. 9. 2012. | 134,69 milijardi ISK |
1. 12. 2012. | 138,50 milijardi ISK |
1. 3. 2013. | 133,21 milijardi ISK |
1. 6. 2013. | 138,24 milijardi ISK |
1. 9. 2013. | 134,23 milijardi ISK |
1. 12. 2013. | 137,53 milijardi ISK |
1. 3. 2014. | 133,09 milijardi ISK |
1. 6. 2014. | 136,91 milijardi ISK |
1. 9. 2014. | 133,66 milijardi ISK |
1. 12. 2014. | 138,17 milijardi ISK |
1. 3. 2015. | 131,83 milijardi ISK |
1. 6. 2015. | 136,40 milijardi ISK |
1. 9. 2015. | 132,51 milijardi ISK |
1. 12. 2015. | 140,63 milijardi ISK |
1. 3. 2016. | 132,78 milijardi ISK |
1. 6. 2016. | 137,26 milijardi ISK |
1. 9. 2016. | 135,22 milijardi ISK |
1. 12. 2016. | 140,82 milijardi ISK |
1. 3. 2017. | 136,76 milijardi ISK |
1. 6. 2017. | 142,36 milijardi ISK |
1. 9. 2017. | 138,12 milijardi ISK |
1. 12. 2017. | 144,81 milijardi ISK |
1. 3. 2018. | 142,08 milijardi ISK |
1. 6. 2018. | 147,92 milijardi ISK |
1. 9. 2018. | 145,12 milijardi ISK |
1. 12. 2018. | 153,62 milijardi ISK |
1. 3. 2019. | 147,82 milijardi ISK |
1. 6. 2019. | 154,16 milijardi ISK |
1. 9. 2019. | 151,19 milijardi ISK |
1. 12. 2019. | 158,53 milijardi ISK |
1. 3. 2020. | 158,25 milijardi ISK |
1. 6. 2020. | 161,60 milijardi ISK |
1. 9. 2020. | 158,39 milijardi ISK |
1. 12. 2020. | 165,20 milijardi ISK |
1. 3. 2021. | 160,23 milijardi ISK |
1. 6. 2021. | 164,93 milijardi ISK |
1. 9. 2021. | 163,75 milijardi ISK |
1. 12. 2021. | 169,33 milijardi ISK |
1. 3. 2022. | 164,45 milijardi ISK |
1. 6. 2022. | 168,61 milijardi ISK |
1. 9. 2022. | 167,49 milijardi ISK |
1. 12. 2022. | 172,85 milijardi ISK |
1. 3. 2023. | 167,78 milijardi ISK |
1. 6. 2023. | 171,68 milijardi ISK |
1. 9. 2023. | 170,95 milijardi ISK |
1. 12. 2023. | 177,78 milijardi ISK |
Vladina potrošnja Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 177,784 milijardi ISK |
1. 9. 2023. | 170,948 milijardi ISK |
1. 6. 2023. | 171,683 milijardi ISK |
1. 3. 2023. | 167,777 milijardi ISK |
1. 12. 2022. | 172,85 milijardi ISK |
1. 9. 2022. | 167,485 milijardi ISK |
1. 6. 2022. | 168,605 milijardi ISK |
1. 3. 2022. | 164,453 milijardi ISK |
1. 12. 2021. | 169,331 milijardi ISK |
1. 9. 2021. | 163,752 milijardi ISK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Vladina potrošnja
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇸 Državna potrošnja | 530,2 milijardi ISK | 469,8 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Državna potrošnja prema BDP-u | 45,1 % of GDP | 46,5 % of GDP | Godišnje |
🇮🇸 Državni budžet | -2 % of GDP | -4 % of GDP | Godišnje |
🇮🇸 Državni prihodi | 473,3 milijardi ISK | 536,2 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Indeks korupcije | 72 Points | 74 Points | Godišnje |
🇮🇸 Javni dug u odnosu na BDP | 68,9 % of GDP | 75,3 % of GDP | Godišnje |
🇮🇸 Korupcijski rang | 19 | 14 | Godišnje |
🇮🇸 Vrednost državnog budžeta | 700 mil. ISK | 5,9 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Zahtevi za azil | 165 persons | 180 persons | Mesečno |
Državna potrošnja se odnosi na javne izdatke za robu i usluge i predstavlja značajnu komponentu BDP-a. Politike državne potrošnje, kao što su postavljanje budžetskih ciljeva, prilagođavanje oporezivanja, povećanje javnih izdataka i javni radovi, predstavljaju vrlo efikasne alate u uticaju na ekonomski rast.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Vladina potrošnja
Kategorija Makroekonomija 'Javna Potrošnja' na Eulerpool.com nudi sveobuhvatan uvid u kompleksan i značajan aspekt makroekonomske analize – javnu potrošnju. Javna potrošnja, kao ključna komponenta agregatne potražnje, ima dalekosežne posledice na ekonomski rast, zapošljavanje, inflaciju i opšti ekonomski prosperitet države. Kroz detaljnu analizu ove oblasti, korisnici mogu steći dublje razumevanje o načinu na koji vlade koriste fiskalne politike za regulisanje i usmeravanje ekonomskih aktivnosti. Naša stranica nudi sveobuhvatan pregled tipova javne potrošnje, uključujući tekuće izdatke, kapitalne investicije i transferne isplate. Tekući izdaci predstavljaju sredstva koja se koriste za svakodnevno funkcionisanje državnih institucija i pružanje javnih usluga, kao što su zdravstvo, obrazovanje, sigurnost i administracija. Kapitalne investicije, s druge strane, odnose se na dugoročne investicije u infrastrukturu, kao što su putevi, mostovi, bolnice i škole. Transferne isplate obuhvataju socijalne transfere, subvencije i druge oblike direktne podrške građanima i preduzećima. Eulerpool.com prati i analizira sve ove aspekte, pružajući korisnicima detaljna i ažurirana makroekonomska podatke o javnoj potrošnji. Naša platforma omogućava korisnicima da istražuju podatke po različitim kriterijumima, kao što su ukupna potrošnja, potrošnja po sektorima i funkcijama države, kao i poređenje između različitih zemalja i vremenskih perioda. Ovi podaci su ključni za ekonomske analitičare, istraživače, političare i investitore koji nastoje da razumeju i projektuju buduće ekonomske trendove. Javna potrošnja ima direktan uticaj na ekonomski rast. Fiskalna politika je jedan od glavnih instrumenata kojima vlada utiče na ekonomske tokove. Na primer, povećanje državne potrošnje može stimulisati agregatnu potražnju, što može dovesti do rasta BDP-a i smanjenja nezaposlenosti. S druge strane, prekomerna potrošnja može izazvati inflacione pritiske, što može destabilizovati ekonomiju. Stoga, balansiranje između potrošnje i prihoda je ključno za održiv ekonomski razvoj. Eulerpool.com omogućava korisnicima da prate budžetske deficite i suficite, analizira javni dug i procenjuje finansijsku situaciju zemlje. Javni dug je često nužan za finansiranje kapitalnih investicija, ali prekomerni dug može predstavljati rizik za fiskalnu održivost i makroekonomsku stabilnost. Pažljivo planiranje i kontrola javne potrošnje su od presudne važnosti za izbegavanje finansijskih kriza i osiguravanje dugoročnog prosperiteta. Naša platforma takođe pruža analize uticaja javne potrošnje na socijalnu nejednakost i redistribuciju dohotka. Putem socijalnih transfera, država može ublažiti nejednakosti i pružiti podršku najugroženijim slojevima društva. Efikasnost ovih politika može imati značajan uticaj na socijalnu koheziju i stabilnost. Stoga je važno pažljivo analizirati kako se javna sredstva raspodeljuju i kakvi su njihovi krajnji efekti na društvo. Eulerpool.com omogućava korisnicima da razumeju i analiziraju fiskalne politike različitih zemalja. Poređenje sa međunarodnim standardima i praksama omogućava bolju procenu efikasnosti i efektivnosti javne potrošnje. Naša platforma nudi podatke i analize koje korisnicima pomažu da identifikuju najbolje prakse i donesu informisane odluke. Jedan od ključnih aspekata javne potrošnje je njen uticaj na infrastrukturu i dugoročni ekonomski razvoj. Investicije u infrastrukturu su ključne za podršku ekonomskim aktivnostima, poboljšanje produktivnosti i stvaranje osnove za održiv rast. Eulerpool.com pruža detaljne podatke o kapitalnim investicijama i njihovim efektima na privredu. Korisnici mogu pratiti projekte od nacionalnog značaja, procenjivati njihove ekonomske koristi i potencijalne rizike, što im omogućava da bolje razumeju ulogu državnih investicija u ekonomiji. Naša platforma je dizajnirana da bude korisna i za akademsku zajednicu. Istraživači i studenti makroekonomije mogu koristiti detaljne podatke i analize za proučavanje teorijskih modela i empirijskih slučajeva. Podaci o javnoj potrošnji dostupni na Eulerpool.com omogućavaju dubinsku analizu i istraživanje, što može doprineti daljem razvoju ekonomske teorije i praktičnih rešenja. U konačnici, razumevanje javne potrošnje je ključno za donošenje informisanih ekonomskih odluka, kako na nivou tvoraca politika, tako i na nivou preduzetnika, investitora i građana. Eulerpool.com pruža centralizovanu bazu podataka i alate za analizu koji korisnicima omogućavaju da prate, procenjuju i projektuju efekte javne potrošnje na ekonomiju. Kroz detaljne preglede, up-to-date statistike i stručno vođene analize, naša platforma pomaže korisnicima u navigaciji kroz kompleksnost makroekonomskih politika i njihovih implikacija. Bez obzira na to da li ste istraživač, analitičar, politički savetnik ili investitor, podaci i uvidi koje pružamo na Eulerpool.com su neprocenjiv resurs za sve koji žele dublje da razumeju i kapitalizuju na dinamici javne potrošnje. Posetite nasu stranicu i istražite kategoriju 'Javna potrošnja' kako biste dobili sve potrebne informacije i alate za analizu ovog ključnog aspekta makroekonomije.