Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Norveška Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM)
Cena
Trenutna vrednost Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM) u Norveška iznosi 0,1 %. Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM) u Norveška je smanjen na 0,1 % dana 1. 1. 2024., nakon što je bio 0,4 % dana 1. 12. 2023.. Od 1. 2. 2016. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Norveška iznosio je 0,13 %. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 7. 2020. sa 5,10 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2020. sa -5,10 %.
Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM) ·
Maks
Mesečni BDP MoM | |
---|---|
1. 2. 2016. | 0,10 % |
1. 4. 2016. | 0,40 % |
1. 7. 2016. | 0,60 % |
1. 9. 2016. | 0,20 % |
1. 10. 2016. | 1,50 % |
1. 1. 2017. | 0,70 % |
1. 2. 2017. | 0,60 % |
1. 3. 2017. | 0,20 % |
1. 4. 2017. | 0,30 % |
1. 6. 2017. | 0,90 % |
1. 8. 2017. | 1,00 % |
1. 9. 2017. | 1,10 % |
1. 11. 2017. | 0,20 % |
1. 12. 2017. | 0,20 % |
1. 1. 2018. | 0,20 % |
1. 2. 2018. | 0,20 % |
1. 6. 2018. | 1,70 % |
1. 8. 2018. | 0,50 % |
1. 10. 2018. | 0,50 % |
1. 12. 2018. | 0,40 % |
1. 4. 2019. | 0,40 % |
1. 5. 2019. | 0,70 % |
1. 6. 2019. | 0,20 % |
1. 8. 2019. | 0,50 % |
1. 9. 2019. | 0,40 % |
1. 10. 2019. | 0,20 % |
1. 11. 2019. | 0,50 % |
1. 1. 2020. | 0,10 % |
1. 2. 2020. | 1,10 % |
1. 5. 2020. | 1,00 % |
1. 6. 2020. | 0,50 % |
1. 7. 2020. | 5,10 % |
1. 10. 2020. | 1,30 % |
1. 11. 2020. | 0,80 % |
1. 12. 2020. | 2,80 % |
1. 4. 2021. | 0,50 % |
1. 5. 2021. | 0,60 % |
1. 6. 2021. | 1,40 % |
1. 7. 2021. | 1,10 % |
1. 8. 2021. | 0,90 % |
1. 9. 2021. | 3,70 % |
1. 12. 2021. | 0,30 % |
1. 2. 2022. | 1,20 % |
1. 3. 2022. | 0,30 % |
1. 4. 2022. | 0,30 % |
1. 5. 2022. | 0,90 % |
1. 7. 2022. | 0,30 % |
1. 8. 2022. | 1,60 % |
1. 9. 2022. | 1,20 % |
1. 12. 2022. | 0,50 % |
1. 2. 2023. | 0,20 % |
1. 3. 2023. | 0,80 % |
1. 6. 2023. | 0,10 % |
1. 7. 2023. | 0,60 % |
1. 10. 2023. | 2,30 % |
1. 11. 2023. | 1,10 % |
1. 12. 2023. | 0,40 % |
1. 1. 2024. | 0,10 % |
Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2024. | 0,1 % |
1. 12. 2023. | 0,4 % |
1. 11. 2023. | 1,1 % |
1. 10. 2023. | 2,3 % |
1. 7. 2023. | 0,6 % |
1. 6. 2023. | 0,1 % |
1. 3. 2023. | 0,8 % |
1. 2. 2023. | 0,2 % |
1. 12. 2022. | 0,5 % |
1. 9. 2022. | 1,2 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇴 BDP iz građevinarstva | 57,356 milijardi NOK | 57,519 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz javne uprave | 62,886 milijardi NOK | 62,884 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,543 milijardi NOK | 7,421 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz poljoprivrede | 5,783 milijardi NOK | 5,598 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz proizvodnje | 61,715 milijardi NOK | 61,127 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz rudarstva | 1,441 milijardi NOK | 1,574 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP po glavi stanovnika | 78.939,4 USD | 79.434,63 USD | Godišnje |
🇳🇴 BDP po glavi stanovnika PPP | 90.500,85 USD | 91.068,6 USD | Godišnje |
🇳🇴 BDP po stalnim cenama | 1,131 Bio. NOK | 1,129 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 BIP | 485,51 milijardi USD | 593,73 milijardi USD | Godišnje |
🇳🇴 Bruto investicije u osnovna sredstva | 242,481 milijardi NOK | 261,503 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 Bruto nacionalni dohodak | 1,368 Bio. NOK | 1,202 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 Godišnja stopa rasta BDP | -0,8 % | 0,4 % | Kvartal |
🇳🇴 Rast BDP-a u celoj godini | 0,5 % | 3 % | Godišnje |
🇳🇴 Rast BDP-a u sektoru bez nafte | 0,2 % | 0,3 % | Kvartal |
🇳🇴 Stopa rasta BDP | 0,2 % | 1,6 % | Kvartal |
Norveška je jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Njeno bogatstvo je izgrađeno na prirodnim resursima, uključujući naftu i gas, hidroenergiju i ribu, podržano razvijenom brodskom industrijom. Komponente BDP-a na strani rashoda uključuju: potrošnju domaćinstava (41 procenat), bruto fiksnu kapitalnu formaciju (24 procenta) i državne rashode (22 procenta). Izvoz dobara i usluga čini 38 procenata BDP-a, dok uvoz čini 30 procenata, dodajući 8 procenata ukupnom BDP-u.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Mesečni bruto domaći proizvod (BDP) mesec za mesecom (MoM)
Naslov: Detaljna analiza Mesecne promene BDP (MoM) u Srbiji: Ključni aspekti i implikacije EulerPool je posvećen pružanju najpreciznijih i najdetaljnijih makroekonomskih podataka, a jedan od ključnih indikatora koje pratimo je mesečna promena Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP MoM - Gross Domestic Product Month-over-Month). Ovaj pokazatelj pruža kritički uvid u kratkoročne ekonomske trendove i igra presudnu ulogu u procesima donošenja odluka vlada, preduzeća i investitora. U ovom članku ćemo se detaljno osvrnuti na značaj BDP MoM, metode njegove analize, ključne faktore koji utiču na njegovu promenu, i na kraju, implikacije koje ovaj indikator ima na ekonomiju Srbije. BDP je ukupna vrednost svih dobara i usluga proizvedenih u jednom ekonomskom sistemu tokom određenog vremenskog perioda. Mesečne promene BDP-a nam omogućavaju da precizno identifikujemo trenutne ekonomske trendove, procenimo efikasnost vladinih politika i formulišemo strategije za budući razvoj. BDP MoM je posebno koristan zato što omogućava brze reakcije na fluktuacije tržišta, što je od ključnog značaja u dinamičnom globalnom ekonomskom okruženju. Jedan od ključnih alata za praćenje BDP-a MoM je upotreba visoko-frekventnih podataka kao što su industrijska proizvodnja, maloprodaja, izvozne i uvozne aktivnosti, te potrošnja domaćinstava. Detaljna analiza ovih komponenti omogućava nam da tačno identifikujemo osnovne uzroke promena u mesečnim stopama rasta BDP-a. Na primer, pad industrijske proizvodnje može biti indikacija opšteg ekonomskog usporavanja, dok povećanje maloprodaje sugeriše rast potrošačke snage i povoljnu ekonomsku klimu. Pored analize komponenata BDP-a, važno je uzeti u obzir i sezonske faktore koji mogu značajno uticati na mesečne promene BDP-a. Sezonsko prilagođavanje podataka pruža realniju sliku ekonomskih trendova, isključujući učinke sezonskih varijacija poput praznika, turističke sezone ili poljoprivrednih ciklusa. Na taj način možemo jasnije sagledati osnovne ekonomske trendove i preciznije proceniti buduće kretanje BDP-a. Jedan od glavnih izazova u analizi BDP-a MoM su neočekivani šokovi poput prirodnih katastrofa, političkih nestabilnosti ili globalnih ekonomskih kriza. Ovi šokovi mogu imati kratkoročne, ali značajne efekte na mesečne promene BDP-a. Analitičari na EulerPool-u pažljivo prate ove faktore i koriste sofisticirane modele za predikciju kako bi oblikovali što precizniju sliku ekonomskih trendova. Statistički biro Republičkog Zavoda za Statistiku Srbije (RZS) pruža ključne podatke za izračunavanje BDP-a. Prave podatke prikupljaju i analiziraju koristeći širok spektar ekonomskih indikatora. Kako bi se dobili što tačniji rezultati, analitičari koriste metode poput uloge sezonski prilagodjenih koeficijenata, korigovanja podataka za inflaciju i uzimanja u obzir promena u metodi obračuna BDP-a. Implikacije promene mesečnog BDP-a su višestruke i dalekosežne. Na primer, pozitivne mesečne promene BDP-a uglavnom ukazuju na stabilan ekonomski rast, poboljšanje tržišta rada, povećanje prihodovnih nivoa domaćinstava i boljitak poslovnog okruženja. S druge strane, negativne promene mogu biti znak upozorenja za ekonomske poteškoće poput rasta nezaposlenosti, smanjenja kupovne moći stanovništva i opšte privredne nestabilnosti. BDP MoM igra ključnu ulogu u oblikovanju politika monetarnog i fiskalnog karaktera. Centralne banke koriste ove podatke kako bi odredile optimalan nivo kamatnih stopa, dok vlade koriste informacije o BDP-u za donošenje odluka o fiskalnoj politici, uključujući javne investicije i mere porezne olakšice. Jedan od najboljih primera upotrebe mesečnih BDP podataka je finansijska kriza 2008. godine. Brze promene u mesečnim podacima o BDP-u omogućile su vladi i centralnoj banci da preduzmu hitne mere stabilizacije, što je pomoglo u ublažavanju posledica krize. Takvi primeri pokazuju koliko je važno imati pristup pravovremenim i tačnim podacima, kao što su oni koji se mogu naći na EulerPool-u. EulerPool je dizajniran da pruži sveobuhvatne i pouzdane podatke o mesečnoj promeni BDP-a, omogućavajući korisnicima da donesu informisane odluke zasnovane na najnovijim ekonomskim trendovima. Naša platforma koristi napredne analitičke alate i tehnike vizualizacije podataka, što omogućava jednostavan i intuitivan pristup kompleksnim ekonomskim informacijama. Zaključujući, mesečna promena BDP-a (MoM) je kritičan pokazatelj za razumevanje trenutnog stanja ekonomije i predviđanje budućih trendova. Prava analiza BDP-a MoM zahteva pažljivo praćenje širokog spektra ekonomskih pokazatelja, sezonsko prilagođavanje i uzimanje u obzir neočekivanih šokova. Na EulerPool-u, cilj nam je da vam pružimo najtačnije i najdetaljnije makroekonomske podatke, kako biste mogli doneti najbolje moguće odluke u dinamici globalne ekonomije.