Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Norveška Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu
Cena
Trenutna vrednost za Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu u Norveška iznosi 3 %. Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu u Norveška je opao na 3 % dana 1. 1. 2022., nakon što je bio 3,9 % dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1971. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Norveška je bio 2,77 %. Najveća vrednost ikada je bila dostignuta dana 1. 1. 1984. sa 6,10 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2009. sa -1,90 %.
Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu ·
Maks
Rast BDP-a u celoj godini | |
---|---|
1. 1. 1971. | 5,70 % |
1. 1. 1972. | 5,30 % |
1. 1. 1973. | 4,50 % |
1. 1. 1974. | 3,90 % |
1. 1. 1975. | 5,00 % |
1. 1. 1976. | 5,80 % |
1. 1. 1977. | 4,20 % |
1. 1. 1978. | 3,90 % |
1. 1. 1979. | 4,40 % |
1. 1. 1980. | 4,60 % |
1. 1. 1981. | 1,60 % |
1. 1. 1982. | 0,20 % |
1. 1. 1983. | 4,00 % |
1. 1. 1984. | 6,10 % |
1. 1. 1985. | 5,60 % |
1. 1. 1986. | 4,00 % |
1. 1. 1987. | 1,80 % |
1. 1. 1989. | 1,00 % |
1. 1. 1990. | 1,90 % |
1. 1. 1991. | 3,10 % |
1. 1. 1992. | 3,60 % |
1. 1. 1993. | 2,80 % |
1. 1. 1994. | 5,10 % |
1. 1. 1995. | 4,20 % |
1. 1. 1996. | 5,00 % |
1. 1. 1997. | 5,30 % |
1. 1. 1998. | 2,70 % |
1. 1. 1999. | 2,10 % |
1. 1. 2000. | 3,30 % |
1. 1. 2001. | 2,10 % |
1. 1. 2002. | 1,40 % |
1. 1. 2003. | 0,90 % |
1. 1. 2004. | 4,00 % |
1. 1. 2005. | 2,70 % |
1. 1. 2006. | 2,50 % |
1. 1. 2007. | 2,90 % |
1. 1. 2008. | 0,50 % |
1. 1. 2010. | 0,80 % |
1. 1. 2011. | 1,10 % |
1. 1. 2012. | 2,70 % |
1. 1. 2013. | 1,00 % |
1. 1. 2014. | 2,00 % |
1. 1. 2015. | 1,90 % |
1. 1. 2016. | 1,20 % |
1. 1. 2017. | 2,50 % |
1. 1. 2018. | 0,80 % |
1. 1. 2019. | 1,10 % |
1. 1. 2021. | 3,90 % |
1. 1. 2022. | 3,00 % |
Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 3 % |
1. 1. 2021. | 3,9 % |
1. 1. 2019. | 1,1 % |
1. 1. 2018. | 0,8 % |
1. 1. 2017. | 2,5 % |
1. 1. 2016. | 1,2 % |
1. 1. 2015. | 1,9 % |
1. 1. 2014. | 2 % |
1. 1. 2013. | 1 % |
1. 1. 2012. | 2,7 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇴 BDP iz građevinarstva | 57,356 milijardi NOK | 57,519 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz javne uprave | 62,886 milijardi NOK | 62,884 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,543 milijardi NOK | 7,421 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz poljoprivrede | 5,783 milijardi NOK | 5,598 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz proizvodnje | 61,715 milijardi NOK | 61,127 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz rudarstva | 1,441 milijardi NOK | 1,574 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP po glavi stanovnika | 78.939,4 USD | 79.434,63 USD | Godišnje |
🇳🇴 BDP po glavi stanovnika PPP | 90.500,85 USD | 91.068,6 USD | Godišnje |
🇳🇴 BDP po stalnim cenama | 1,131 Bio. NOK | 1,129 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 BIP | 485,51 milijardi USD | 593,73 milijardi USD | Godišnje |
🇳🇴 Bruto investicije u osnovna sredstva | 242,481 milijardi NOK | 261,503 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 Bruto nacionalni dohodak | 1,368 Bio. NOK | 1,202 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 Godišnja stopa rasta BDP | -0,8 % | 0,4 % | Kvartal |
🇳🇴 Mesečni BDP MoM | 0,6 % | -1 % | Mesečno |
🇳🇴 Rast BDP-a u sektoru bez nafte | 0,2 % | 0,3 % | Kvartal |
🇳🇴 Stopa rasta BDP | 0,2 % | 1,6 % | Kvartal |
Norveška je jedna od najbogatijih zemalja na svetu. Njeno bogatstvo je izgrađeno na osnovu prirodnih resursa kao što su nafta i gas, hidroenergija i riba, podržano razvijenom brodarskom industrijom. Komponente BDP-a sa strane rashoda su: potrošnja domaćinstava (41 procenat), bruto fiksne investicije (24 procenata) i rashodi vlade (22 procenata). Izvoz robe i usluga čini 38 procenata BDP-a, dok uvoz učestvuje sa 30 procenata, dodajući ukupno 8 procenata BDP-a.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu
"Rast BDP-a za Celu Godinu: Analiza i Značaj za Privredu Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu predstavlja ključni makroekonomski indikator koji meri ukupnu ekonomsku vrednost svih dobara i usluga proizvedenih unutar jedne zemlje tokom cele kalendarske godine. Ovaj indikator pruža sveobuhvatan i dubinski uvid u ekonomske performanse jedne zemlje i koristi se za donošenje važnih ekonomskih odluka kako od strane vladinih institucija, tako i od strane preduzeća, investitora i ekonomskih analitičara. Na našem profesionalnom sajtu, Eulerpool, posvećeni smo prikazivanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka, uključujući i rast BDP-a za celu godinu. Rast BDP-a se računa na osnovu uvećanja realnog BDP-a, odnosno vrednosti prilagođenih za inflaciju. Ovo je od suštinske važnosti jer omogućava poređenje ekonomskih performansi tokom različitih perioda bez uticaja inflacionih pritisaka. Praćenjem rasta BDP-a za celu godinu, analitičari mogu proceniti koliko je ekonomija zemalja produktivna i koliko brzo raste u realnim terminima. Jedan od glavnih razloga zašto je rast BDP-a za celu godinu toliko značajan leži u njegovoj sposobnosti da reflektuje sveobuhvatno zdravlje ekonomije. Kada je rast BDP-a visok, to obično ukazuje na povećanje proizvodnje, veću zaposlenost i povećanu potrošnju. Nasuprot tome, nizak ili negativan rast BDP-a može biti indikator ekonomske stagnacije ili recesije, što može imati negativne konsekvence po celokupnu ekonomiju. Makroekonomski analitičari koriste nekoliko metoda za merenje rasta BDP-a za celu godinu. Jedna od najčešće korišćenih metoda je realni rast BDP-a po stopama rasta u različitim industrijskim sektorima, uključujući proizvodnju, usluge, poljoprivredu i druge sektore privrede. Analiza podataka iz ovih sektora omogućava detaljan uvid u to koji sektor daje najveći doprinos ekonomiji i koji sektor može imati potrebu za dodatnim stimulansima. Osim toga, prilikom analize rasta BDP-a, često se koristi metoda poređenja sa prethodnim periodima. Ova komparativna analiza pomaže da se identifikuju trendovi i obrasci u ekonomskoj aktivnosti. Na primer, ukoliko se uočava konstantan porast rasta BDP-a tokom nekoliko godina za redom, to može biti indikator dugoročne stabilnosti i pozitivnih ekonomskih trendova. S druge strane, nagle fluktuacije mogu zahtevati dodatne istrage i analize kako bi se identifikovali izvori nestabilnosti. Spram toga, rast BDP-a za celu godinu takođe ima značajne implikacije za fiskalnu i monetarnu politiku zemlje. Vlade često koriste podatke o rastu BDP-a kako bi kreirale budžete, postavljale fiskalne ciljeve i planirale infrastrukturne projekte. Centralne banke se oslanjaju na ovaj indikator prilikom donošenja odluka o kamatnim stopama i drugim monetarnim politikama koje utiču na kreditne uslove i finansijske tokove u ekonomiji. Jedan od značajnih aspekata rasta BDP-a je uticaj na životni standard građana. Visok rast BDP-a obično znači povećanje prihoda po glavi stanovnika, što može dovesti do poboljšanja životnog standarda, boljeg pristupa obrazovanju, zdravstvu i drugim esencijalnim uslugama. Nasuprot tome, nizak rast može negativno uticati na stopu nezaposlenosti, socijalne programe i ukupnu ekonomski sigurnost populacije. U kontekstu globalizacije, rast BDP-a za celu godinu ima i međunarodne implikacije. Zemlje sa visokim stopama rasta postaju atraktivna destinacija za strane investicije, što dalje može pojačati rast ekonomije. Takođe, visoki rast BDP-a može poboljšati trgovinsku ravnotežu jedne zemlje jer povećana proizvodnja može omogućiti veći izvoz. U današnjem povezanom svetu, performanse jedne ekonomije često utiču na globalne ekonomske trendove, čineći rast BDP-a za celu godinu još važnijim indikatorom za analizu. Na sajtu Eulerpool, naši korisnici mogu pristupati detaljnim analizama rasta BDP-a za celu godinu. Osim osnovnih podataka, nudimo i napredne alate za vizualizaciju koji omogućavaju bolje razumevanje trendova i obrazaca u podacima. Naša misija je da pružimo tačne i sveobuhvatne ekonomske informacije koje pomažu u donošenju informisanih odluka. U zaključku, rast BDP-a za celu godinu je centralni ekonomski indikator sa širokim implikacijama na domaćoj i globalnoj sceni. Od procene ekonomske stabilnosti i rasta, preko kreiranja fiskalnih i monetarnih politika, do analiza životnog standarda i međunarodnih odnosa, ovaj indikator pruža neprocenjive informacije za različite zainteresovane strane. Na Eulerpool-u, posvećeni smo tome da pružimo sve potrebne alate i resurse za analizu i praćenje ovih ključnih ekonomskih podataka, omogućavajući našim korisnicima da ostanu korak ispred u svetu ekonomskih analiza."