Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Holandija Lični troškovi
Cena
Trenutna vrednost Lični troškovi u Holandija je 0,4 %. Lični troškovi u Holandija porasli su na 0,4 % dana 1. 3. 2024., nakon što su bili 0,2 % dana 1. 2. 2024.. Od 1. 1. 2000. do 1. 4. 2024., prosečan BDP u Holandija iznosio je 0,96 %. Najveća vrednost je dostignuta dana 1. 2. 2022. sa 14,70 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 4. 2020. sa -17,60 %.
Lični troškovi ·
Maks
Lični troškovi | |
---|---|
1. 1. 2000. | 4,00 % |
1. 2. 2000. | 4,40 % |
1. 3. 2000. | 4,50 % |
1. 4. 2000. | 4,40 % |
1. 5. 2000. | 3,90 % |
1. 6. 2000. | 2,30 % |
1. 7. 2000. | 1,80 % |
1. 8. 2000. | 3,80 % |
1. 9. 2000. | 3,40 % |
1. 10. 2000. | 2,30 % |
1. 11. 2000. | 3,30 % |
1. 12. 2000. | 4,60 % |
1. 1. 2001. | 1,80 % |
1. 2. 2001. | 1,80 % |
1. 3. 2001. | 2,10 % |
1. 4. 2001. | 1,20 % |
1. 5. 2001. | 2,10 % |
1. 6. 2001. | 2,70 % |
1. 7. 2001. | 2,30 % |
1. 8. 2001. | 2,30 % |
1. 9. 2001. | 2,50 % |
1. 10. 2001. | 2,30 % |
1. 11. 2001. | 2,90 % |
1. 12. 2001. | 1,40 % |
1. 1. 2002. | 1,60 % |
1. 2. 2002. | 1,30 % |
1. 3. 2002. | 1,50 % |
1. 4. 2002. | 1,40 % |
1. 5. 2002. | 0,90 % |
1. 6. 2002. | 1,70 % |
1. 7. 2002. | 0,70 % |
1. 8. 2002. | 0,70 % |
1. 9. 2002. | 0,90 % |
1. 10. 2002. | 1,40 % |
1. 12. 2002. | 1,10 % |
1. 1. 2003. | 1,10 % |
1. 2. 2003. | 1,50 % |
1. 5. 2003. | 0,20 % |
1. 1. 2004. | 0,60 % |
1. 3. 2004. | 0,30 % |
1. 4. 2004. | 1,20 % |
1. 5. 2004. | 0,40 % |
1. 6. 2004. | 1,40 % |
1. 7. 2004. | 2,10 % |
1. 8. 2004. | 1,00 % |
1. 9. 2004. | 1,10 % |
1. 10. 2004. | 0,20 % |
1. 11. 2004. | 0,50 % |
1. 12. 2004. | 1,70 % |
1. 1. 2005. | 0,20 % |
1. 2. 2005. | 0,30 % |
1. 3. 2005. | 0,90 % |
1. 4. 2005. | 0,20 % |
1. 5. 2005. | 0,30 % |
1. 6. 2005. | 1,70 % |
1. 7. 2005. | 1,40 % |
1. 8. 2005. | 1,70 % |
1. 9. 2005. | 2,00 % |
1. 10. 2005. | 1,60 % |
1. 11. 2005. | 2,10 % |
1. 12. 2005. | 1,20 % |
1. 1. 2006. | 0,20 % |
1. 3. 2006. | 0,10 % |
1. 4. 2006. | 0,50 % |
1. 5. 2006. | 1,00 % |
1. 8. 2006. | 0,80 % |
1. 1. 2007. | 0,20 % |
1. 2. 2007. | 1,80 % |
1. 3. 2007. | 1,70 % |
1. 4. 2007. | 1,20 % |
1. 5. 2007. | 0,60 % |
1. 6. 2007. | 1,90 % |
1. 7. 2007. | 2,90 % |
1. 8. 2007. | 1,50 % |
1. 9. 2007. | 2,50 % |
1. 10. 2007. | 3,20 % |
1. 11. 2007. | 2,40 % |
1. 12. 2007. | 3,30 % |
1. 1. 2008. | 1,00 % |
1. 2. 2008. | 2,20 % |
1. 3. 2008. | 0,10 % |
1. 4. 2008. | 1,50 % |
1. 5. 2008. | 2,10 % |
1. 6. 2008. | 0,40 % |
1. 8. 2008. | 0,40 % |
1. 4. 2010. | 0,40 % |
1. 5. 2010. | 0,20 % |
1. 6. 2010. | 0,90 % |
1. 8. 2010. | 1,20 % |
1. 9. 2010. | 1,80 % |
1. 10. 2010. | 1,00 % |
1. 11. 2010. | 2,20 % |
1. 12. 2010. | 0,90 % |
1. 1. 2011. | 1,40 % |
1. 2. 2011. | 1,30 % |
1. 3. 2011. | 1,10 % |
1. 4. 2011. | 1,10 % |
1. 5. 2011. | 1,10 % |
1. 6. 2011. | 0,60 % |
1. 7. 2011. | 0,90 % |
1. 10. 2013. | 0,80 % |
1. 11. 2013. | 1,50 % |
1. 12. 2013. | 1,30 % |
1. 2. 2014. | 0,10 % |
1. 4. 2014. | 0,40 % |
1. 5. 2014. | 0,80 % |
1. 6. 2014. | 0,60 % |
1. 7. 2014. | 0,30 % |
1. 8. 2014. | 1,20 % |
1. 10. 2014. | 1,10 % |
1. 11. 2014. | 1,00 % |
1. 12. 2014. | 1,10 % |
1. 1. 2015. | 2,20 % |
1. 2. 2015. | 2,20 % |
1. 3. 2015. | 1,90 % |
1. 4. 2015. | 2,70 % |
1. 5. 2015. | 1,60 % |
1. 6. 2015. | 2,70 % |
1. 7. 2015. | 2,50 % |
1. 8. 2015. | 1,50 % |
1. 9. 2015. | 3,00 % |
1. 10. 2015. | 2,50 % |
1. 11. 2015. | 1,20 % |
1. 12. 2015. | 1,50 % |
1. 1. 2016. | 0,10 % |
1. 2. 2016. | 0,40 % |
1. 3. 2016. | 0,80 % |
1. 4. 2016. | 0,70 % |
1. 5. 2016. | 1,40 % |
1. 6. 2016. | 0,80 % |
1. 7. 2016. | 2,10 % |
1. 8. 2016. | 1,20 % |
1. 9. 2016. | 0,90 % |
1. 10. 2016. | 1,70 % |
1. 11. 2016. | 2,40 % |
1. 12. 2016. | 1,60 % |
1. 1. 2017. | 3,50 % |
1. 2. 2017. | 2,20 % |
1. 3. 2017. | 2,50 % |
1. 4. 2017. | 2,80 % |
1. 5. 2017. | 3,00 % |
1. 6. 2017. | 2,70 % |
1. 7. 2017. | 2,50 % |
1. 8. 2017. | 2,30 % |
1. 9. 2017. | 3,30 % |
1. 10. 2017. | 1,00 % |
1. 11. 2017. | 2,60 % |
1. 12. 2017. | 1,70 % |
1. 1. 2018. | 1,90 % |
1. 2. 2018. | 3,10 % |
1. 3. 2018. | 3,00 % |
1. 4. 2018. | 3,20 % |
1. 5. 2018. | 2,20 % |
1. 6. 2018. | 2,50 % |
1. 7. 2018. | 2,70 % |
1. 8. 2018. | 2,60 % |
1. 9. 2018. | 2,00 % |
1. 10. 2018. | 2,10 % |
1. 11. 2018. | 2,20 % |
1. 12. 2018. | 1,70 % |
1. 1. 2019. | 0,80 % |
1. 2. 2019. | 0,50 % |
1. 3. 2019. | 1,00 % |
1. 4. 2019. | 1,00 % |
1. 5. 2019. | 1,80 % |
1. 6. 2019. | 1,00 % |
1. 7. 2019. | 0,50 % |
1. 8. 2019. | 0,50 % |
1. 9. 2019. | 1,30 % |
1. 10. 2019. | 1,40 % |
1. 11. 2019. | 1,20 % |
1. 12. 2019. | 2,40 % |
1. 1. 2020. | 0,40 % |
1. 2. 2020. | 2,60 % |
1. 3. 2021. | 0,40 % |
1. 4. 2021. | 12,80 % |
1. 5. 2021. | 11,90 % |
1. 6. 2021. | 8,10 % |
1. 7. 2021. | 3,40 % |
1. 8. 2021. | 4,10 % |
1. 9. 2021. | 5,50 % |
1. 10. 2021. | 9,40 % |
1. 11. 2021. | 9,70 % |
1. 12. 2021. | 5,30 % |
1. 1. 2022. | 12,50 % |
1. 2. 2022. | 14,70 % |
1. 3. 2022. | 12,30 % |
1. 4. 2022. | 10,90 % |
1. 5. 2022. | 6,20 % |
1. 6. 2022. | 5,30 % |
1. 7. 2022. | 3,60 % |
1. 8. 2022. | 2,00 % |
1. 9. 2022. | 2,00 % |
1. 10. 2022. | 0,90 % |
1. 11. 2022. | 2,40 % |
1. 12. 2022. | 9,50 % |
1. 1. 2023. | 5,20 % |
1. 2. 2023. | 2,40 % |
1. 3. 2023. | 1,50 % |
1. 5. 2023. | 0,10 % |
1. 6. 2023. | 0,80 % |
1. 10. 2023. | 0,40 % |
1. 11. 2023. | 0,70 % |
1. 12. 2023. | 0,40 % |
1. 1. 2024. | 0,80 % |
1. 2. 2024. | 0,20 % |
1. 3. 2024. | 0,40 % |
Lični troškovi Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 0,4 % |
1. 2. 2024. | 0,2 % |
1. 1. 2024. | 0,8 % |
1. 12. 2023. | 0,4 % |
1. 11. 2023. | 0,7 % |
1. 10. 2023. | 0,4 % |
1. 6. 2023. | 0,8 % |
1. 5. 2023. | 0,1 % |
1. 3. 2023. | 1,5 % |
1. 2. 2023. | 2,4 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Lični troškovi
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇱 Cene benzina | 2,2 USD/Liter | 2,28 USD/Liter | Mesečno |
🇳🇱 Lične uštede | 24,11 % | 11,98 % | Kvartal |
🇳🇱 Potrošačka potrošnja | 102,362 milijardi EUR | 103,414 milijardi EUR | Kvartal |
🇳🇱 Potrošački krediti | 7,967 milijardi EUR | 8,04 milijardi EUR | Mesečno |
🇳🇱 Poverenje potrošača | -23 points | -22 points | Mesečno |
🇳🇱 Promet u maloprodaji MoM | -0,7 % | 0,7 % | Mesečno |
🇳🇱 Promet u maloprodaji YoY | 1,8 % | 2,6 % | Mesečno |
🇳🇱 Raspoloživi lični dohodak | 487,078 milijardi EUR | 440,338 milijardi EUR | Godišnje |
🇳🇱 Referentna kamatna stopa banke | 4,21 % | 4,24 % | Mesečno |
🇳🇱 Zaduženost domaćinstava u odnosu na BDP | 94,9 % of GDP | 95,5 % of GDP | Kvartal |
🇳🇱 Zaduženost domaćinstava u odnosu na prihode | 175,54 % | 185,03 % | Godišnje |
U Holandiji, Godišnja Promena Potrošnje Domaćinstava (Household Consumption YoY) meri godišnju promenu potrošnje domaćinstava. Potrošnja domaćinstava uključuje sve dobrovoljne izdatke za robu i usluge od strane privatnih lica i domaćinstava. Ne uključuje obavezne izdatke kao što su porezi. Usluge predstavljaju najvažniji sektor i čine 58 procenata ukupne potrošnje. Najveći segmenti unutar Usluga su stanovanje; finansijske i poslovne usluge; transport, komunikacione usluge; i medicinske usluge i socijalna zaštita. Potrošnja robe čini preostalih 42 procenta, posebno trajnih potrošačkih dobara (15 procenata) i hrane, pića i duvana (15 procenata).
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Lični troškovi
Personalna potrošnja predstavlja ključni segment makroekonomskih analiza i ekonomskog rasta. Na našoj profesionalnoj web stranici, Eulerpool, trudimo se da pružimo najdetaljnije i najtačnije makroekonomske podatke, uključujući i podatke o personalnoj potrošnji. U ovom članku, razmotrićemo značaj personalne potrošnje, njene osnovne komponente, metode merenja i faktore koji na nju utiču, kao i njen uticaj na ekonomiju. Personalna potrošnja, poznata i kao potrošnja domaćinstava, odnosi se na ukupnu vrednost svih dobara i usluga koje potrošači kupuju radi zadovoljstva ličnih potreba. Ovo uključuje potrošnju na hranu, odeću, stanovanje, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, zabavu i druge osnovne i luksuzne potrebe. Personalna potrošnja je od izuzetnog značaja jer čini veliki deo bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji se često koristi kao merilo ekonomskog rasta i blagostanja zemlje. Jedan od ključnih razloga zašto je personalna potrošnja tako važna jeste njena sposobnost da pokrene ekonomski rast. Kada potrošači troše, povećava se tražnja za dobrima i uslugama, što podstiče proizvodnju i zapošljavanje. Posledično, povećana zaposlenost vodi do većih porodičnih prihoda, koji dalje podstiču dodatnu potrošnju, stvarajući tako pozitivan ciklus ekonomskog razvoja. S druge strane, kada personalna potrošnja opada, privreda može doći u recesiju, sa nižim prihodima i većom nezaposlenošću. Da bi se razumeli trendovi i obrasci personalne potrošnje, ekonomisti koriste različite metode merenja. Jedna od najčešćih metoda je praćenje potrošnje domaćinstava kroz istraživanja ili anketiranje potrošača. Ovi podaci se potom agregiraju kako bi se dobila ukupna slika o potrošačkim navikama. Na primer, jedinstveno istraživanje domaćinstava može uključivati pitanja o mesečnim troškovima za različite kategorije proizvoda i usluga. Drugi pristup je analiziranje podataka iz nacionalnih računa, što uključuje vrednost robe i usluga proizvedenih i raspoređenih u nacionalnoj ekonomiji. Faktori koji utiču na personalnu potrošnju su mnogobrojni i mogu se podeliti na kratkoročne i dugoročne. Među kratkoročnim faktorima izdvajaju se promene u dohotku domaćinstava, zaposlenosti, kamatnim stopama, poreskim stopama i percepcijama ekonomskih uslova. Na primer, povećanje zaposlenosti i dohotka vode do veće personalne potrošnje, dok visoke kamatne stope i porezi mogu smanjiti potrošnju. Percepcije o budućim ekonomskim uslovima takođe igraju važnu ulogu - ukoliko potrošači očekuju recesiju, skloni su štednji umesto potrošnje. Dugoročni faktori uključuju demografske promene, tehnologiju, društvene norme i kulturne promene. Na primer, starenje populacije može smanjiti personalnu potrošnju, dok tehnološki napredak i digitalizacija mogu povećati efikasnost i dostupnost potrošačkih dobara i usluga. Društvene i kulturne norme takođe utiču na vrste proizvoda i usluga koje su popularne među potrošačima - što se vidi kroz promene u načinu života, interesovanjima i vrednostima. Na Eulerpool-u, trudimo se da obezbedimo precizne i sveobuhvatne makroekonomske podatke koji mogu pomoći u donošenju informisanih odluka. Naši podaci o personalnoj potrošnji su ažurirani i verifikovani, kako bi pružili najjasniju moguću sliku o ekonomskim trendovima. Praćenje personalne potrošnje omogućava poslovnim liderima, investitorima i ekonomskim analitičarima da predvide privredne cikluse, identifikuju prilike za rast i razviju strategije za dugoročni uspeh. Na kraju, personalna potrošnja nije samo segment makroekonomskih analiza, već integralni deo svakodnevnog života i ekonomskog blagostanja svakog pojedinca. Razumevanje njenih dinamika i faktora koji na nju utiču ključno je za donošenje informisanih odluka kako na individualnom tako i na institucionalnom nivou. Eulerpool je posvećen pružanju najtačnijih podataka i analiza kako bi naši korisnici bili u mogućnosti da donesu najbolje moguće odluke u vezi sa ekonomskom politikom, investicijama i potrošnjom. Kroz detaljno praćenje personalne potrošnje i drugih makroekonomskih indikatora, naš tim nastoji da podrži rast i stabilnost ekonomija širom sveta. Verujemo da kvalitetne i pravovremene informacije mogu napraviti razliku, kako za pojedince, tako i za kompanije i države. Sa Eulerpool-ovim podacima i analizama, budite korak ispred u razumevanju ekonomskih trendova i planiranju za budućnost.