Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Holandija Državni dug
Cena
Trenutna vrednost Državnog duga u Holandija je 475,823 milijardi EUR. Državni dug u Holandija je smanjen na 475,823 milijardi EUR dana 1. 3. 2024., nakon što je bio 481,468 milijardi EUR dana 1. 12. 2023.. Od 1. 12. 1999. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Holandija je bio 365,53 milijardi EUR. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 12. 2023. sa 481,47 milijardi EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2000. sa 236,23 milijardi EUR.
Državni dug ·
Maks
Državni dug | |
---|---|
1. 12. 1999. | 246,60 milijardi EUR |
1. 3. 2000. | 255,36 milijardi EUR |
1. 6. 2000. | 247,04 milijardi EUR |
1. 9. 2000. | 247,14 milijardi EUR |
1. 12. 2000. | 236,23 milijardi EUR |
1. 3. 2001. | 237,85 milijardi EUR |
1. 6. 2001. | 247,16 milijardi EUR |
1. 9. 2001. | 243,93 milijardi EUR |
1. 12. 2001. | 239,04 milijardi EUR |
1. 3. 2002. | 243,62 milijardi EUR |
1. 6. 2002. | 246,88 milijardi EUR |
1. 9. 2002. | 246,08 milijardi EUR |
1. 12. 2002. | 245,25 milijardi EUR |
1. 3. 2003. | 252,63 milijardi EUR |
1. 6. 2003. | 251,44 milijardi EUR |
1. 9. 2003. | 257,35 milijardi EUR |
1. 12. 2003. | 256,82 milijardi EUR |
1. 3. 2004. | 263,39 milijardi EUR |
1. 6. 2004. | 267,29 milijardi EUR |
1. 9. 2004. | 271,69 milijardi EUR |
1. 12. 2004. | 266,66 milijardi EUR |
1. 3. 2005. | 267,91 milijardi EUR |
1. 6. 2005. | 282,52 milijardi EUR |
1. 9. 2005. | 276,31 milijardi EUR |
1. 12. 2005. | 274,60 milijardi EUR |
1. 3. 2006. | 275,42 milijardi EUR |
1. 6. 2006. | 276,04 milijardi EUR |
1. 9. 2006. | 273,41 milijardi EUR |
1. 12. 2006. | 264,47 milijardi EUR |
1. 3. 2007. | 269,60 milijardi EUR |
1. 6. 2007. | 274,77 milijardi EUR |
1. 9. 2007. | 272,24 milijardi EUR |
1. 12. 2007. | 266,55 milijardi EUR |
1. 3. 2008. | 275,48 milijardi EUR |
1. 6. 2008. | 278,53 milijardi EUR |
1. 9. 2008. | 284,03 milijardi EUR |
1. 12. 2008. | 353,87 milijardi EUR |
1. 3. 2009. | 370,13 milijardi EUR |
1. 6. 2009. | 361,16 milijardi EUR |
1. 9. 2009. | 360,69 milijardi EUR |
1. 12. 2009. | 355,06 milijardi EUR |
1. 3. 2010. | 359,59 milijardi EUR |
1. 6. 2010. | 372,66 milijardi EUR |
1. 9. 2010. | 374,44 milijardi EUR |
1. 12. 2010. | 379,04 milijardi EUR |
1. 3. 2011. | 383,08 milijardi EUR |
1. 6. 2011. | 391,18 milijardi EUR |
1. 9. 2011. | 396,90 milijardi EUR |
1. 12. 2011. | 401,58 milijardi EUR |
1. 3. 2012. | 407,27 milijardi EUR |
1. 6. 2012. | 417,36 milijardi EUR |
1. 9. 2012. | 423,37 milijardi EUR |
1. 12. 2012. | 432,72 milijardi EUR |
1. 3. 2013. | 435,73 milijardi EUR |
1. 6. 2013. | 447,48 milijardi EUR |
1. 9. 2013. | 446,67 milijardi EUR |
1. 12. 2013. | 447,22 milijardi EUR |
1. 3. 2014. | 445,55 milijardi EUR |
1. 6. 2014. | 456,17 milijardi EUR |
1. 9. 2014. | 454,59 milijardi EUR |
1. 12. 2014. | 455,93 milijardi EUR |
1. 3. 2015. | 464,51 milijardi EUR |
1. 6. 2015. | 453,33 milijardi EUR |
1. 9. 2015. | 451,50 milijardi EUR |
1. 12. 2015. | 446,05 milijardi EUR |
1. 3. 2016. | 446,54 milijardi EUR |
1. 6. 2016. | 442,15 milijardi EUR |
1. 9. 2016. | 433,34 milijardi EUR |
1. 12. 2016. | 438,20 milijardi EUR |
1. 3. 2017. | 426,81 milijardi EUR |
1. 6. 2017. | 426,03 milijardi EUR |
1. 9. 2017. | 417,55 milijardi EUR |
1. 12. 2017. | 420,09 milijardi EUR |
1. 3. 2018. | 412,72 milijardi EUR |
1. 6. 2018. | 408,97 milijardi EUR |
1. 9. 2018. | 405,69 milijardi EUR |
1. 12. 2018. | 405,62 milijardi EUR |
1. 3. 2019. | 398,40 milijardi EUR |
1. 6. 2019. | 403,92 milijardi EUR |
1. 9. 2019. | 395,26 milijardi EUR |
1. 12. 2019. | 394,95 milijardi EUR |
1. 3. 2020. | 403,59 milijardi EUR |
1. 6. 2020. | 442,06 milijardi EUR |
1. 9. 2020. | 441,72 milijardi EUR |
1. 12. 2020. | 435,57 milijardi EUR |
1. 3. 2021. | 440,13 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 448,09 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 443,27 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 449,62 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 447,04 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 458,17 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 450,98 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 480,47 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 474,44 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 470,16 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 467,36 milijardi EUR |
1. 12. 2023. | 481,47 milijardi EUR |
1. 3. 2024. | 475,82 milijardi EUR |
Državni dug Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 475,823 milijardi EUR |
1. 12. 2023. | 481,468 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 467,364 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 470,162 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 474,436 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 480,465 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 450,982 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 458,172 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 447,038 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 449,62 milijardi EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Državni dug
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇱 Državna potrošnja | 32,9 milijardi EUR | 28,8 milijardi EUR | Mesečno |
🇳🇱 Državna potrošnja | 52,694 milijardi EUR | 52,376 milijardi EUR | Kvartal |
🇳🇱 Državna potrošnja prema BDP-u | 43,5 % of GDP | 43,5 % of GDP | Godišnje |
🇳🇱 Državni budžet | -0,9 % of GDP | -0,1 % of GDP | Godišnje |
🇳🇱 Državni prihodi | 26,7 milijardi EUR | 39,4 milijardi EUR | Mesečno |
🇳🇱 Indeks korupcije | 79 Points | 80 Points | Godišnje |
🇳🇱 Javni dug u odnosu na BDP | 46,8 % of GDP | 50,1 % of GDP | Godišnje |
🇳🇱 Korupcijski rang | 8 | 8 | Godišnje |
🇳🇱 Vojni izdaci | 16,625 milijardi USD | 13,632 milijardi USD | Godišnje |
🇳🇱 Vrednost državnog budžeta | 1,5 milijardi EUR | 4,4 milijardi EUR | Mesečno |
🇳🇱 Zahtevi za azil | 2.9 persons | 2.61 persons | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Državni dug
Eulerpool vam sa ponosom predstavlja detaljan pregled makroekonomske kategorije 'Državni dug'. Kao profesionalna veb stranica specijalizovana za pristup i prikaz makroekonomskih podataka, naš cilj je pružiti sveobuhvatne, precizne i ažurirane informacije kako bismo podržali vaše analize i donošenje odluka. Državni dug je ključna komponenta makroekonomske analize koja odražava zaduženost vlade jedne države. Ovaj termin odnosi se, jednostavno rečeno, na ukupnu vrednost finansijskih obaveza koje neka država duguje svojim kreditorsima. Državni dug može biti izdat u obliku obveznica, hartija od vrednosti ili drugih dugoročnih instrumenata, a njegovo upravljanje predstavlja jedan od ključnih izazova bilo koje vlade. Upravljanje i razumevanje državnog duga ima ogroman ekonomski i sociopolitički značaj. Državni dug može predstavljati alat za postizanje ekonomskog razvoja i stabilnosti, ali može takođe biti izvor potencijalnih rizika ako se ne upravlja pravilno. U trenutku kada država troši više nego što prikupi putem poreza i drugih prihoda, obično pribegava zaduživanju kako bi nadomestila deficit. Ovo zaduživanje omogućava finansiranje javnih projekata, kao što su izgradnja infrastrukture, obrazovanja, zdravstva i drugih ključnih sektora. Međutim, neadekvatno upravljanje dugom može dovesti do povećanja kamata, inflacije, pa čak i do finansijskih kriza. Postoji nekoliko tipova državnog duga koji se mogu kategorizovati prema različitim kriterijumima. Unutrašnji dug odnosi se na dug koji država duguje domaćim kreditorima, kao što su domaće banke, stanovništvo ili institucije. Spoljni dug, pak, predstavlja dug prema inostranim kreditorima, kao što su strane vlade, međunarodne financijske organizacije i strani investitori. Takođe, postoje kratkoročni dug, koji dospeva na naplatu u roku od jedne godine, i dugoročni dug, sa rokom dospeća dužim od jedne godine. Jedan od ključnih pokazatelja na koji analitičari često obraćaju pažnju je odnos državnog duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP). Ovaj pokazatelj daje uvid u relativnu veličinu duga u kontekstu ukupne ekonomske aktivnosti zemlje, omogućavajući poređenje između različitih država ili različitih vremenskih perioda unutar iste države. Na primer, visok odnos duga prema BDP-u može signalizirati potencijalne probleme sa održivošću duga, dok nizak odnos može ukazivati na relativno nisku zaduženost. Makroekonomski efekti državnog duga su višeslojni. Sa jedne strane, odgovarajuće zaduživanje može stimulisati ekonomski rast. Na primer, ako se dug koristi za finansiranje produktivnih javnih ulaganja, kao što su infrastruktura i obrazovanje, može poboljšati efikasnost i produktivnost ekonomije. S druge strane, previsok nivo duga može ograničiti fiskalni prostor vlade, čineći je ranjivom na eksterne šokove i potencijalno odvlačenjem sredstava iz drugih prioritetnih sektora zbog visokih servisnih obaveza. Monetarna politika takođe ima važnu ulogu u kontekstu državnog duga. Centralne banke mogu uticati na kamatne stope, što direktno utiče na trošak zaduživanja države. Na primer, centralna banka može smanjiti kamatne stope kako bi podstakla ekonomsku aktivnost i olakšala upravljanje dugom. S druge strane, ako su kamatne stope visoke, troškovi servisiranja duga mogu značajno porasti. Takođe, međunarodne finansijske institucije, kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, igraju ključnu ulogu u pružanju podrške zemljama koje se suočavaju sa problemima vezanim za državni dug. Ove institucije često pružaju finansijsku pomoć i tehničku podršku kako bi pomogle vladama da stabilizuju svoje ekonomije i upravljaju dugom na održiv način. Kada govorimo o izazovima vezanim za državni dug, valja napomenuti da su reforme i politika važni alati za poboljšanje fiskalne stabilnosti. Jedna od najčešće predlaganih mera je fiskalna odgovornost, koja podrazumeva ograničavanje budžetskih deficita i osiguranje dugoročne održivosti duga. Fiskalna konsolidacija može uključivati smanjenje potrošnje, povećanje prihoda kroz poreze i druge fiskalne mere. Sa sve većom integracijom svetskih ekonomija, globalni finansijski tokovi i promenljive ekonomske politike imaju značajan uticaj na državni dug. Na primer, promene u kamatnim stopama u razvijenim zemljama mogu uticati na troškove zaduživanja i kapitalne tokove u zemljama u razvoju. Takođe, politički i tržišni rizici, kao što su promena vlada ili ekonomske nestabilnosti, mogu uticati na poverenje investitora i premiju rizika za državne dugove. Na kraju, važno je razumeti da upravljanje državnim dugom zahteva koordinaciju između različitih institucija i politika. Fiskalne, monetarne i strukturalne politike treba da budu usklađene kako bi se osiguralo efikasno upravljanje javnim finansijama i podstakao dugoročni održiv ekonomski rast. Eulerpool je posvećen pružanju detaljnih, tačnih i ažuriranih podataka o državnom dugu i drugim ključnim makroekonomskim pokazateljima. Naš cilj je da omogućimo korisnicima dubinsku analizu, veću transparentnost i bolju razumljivost ekonomske stvarnosti kako bi mogli donositi informisane poslovne odluke. Hvala što koristite naše usluge i verujemo da će vam naši resursi biti od velike koristi u vašem radu. Dobrodošli na Eulerpool, vaše mesto za najpreciznije makroekonomske informacije.