Немачка Uvoz
Цена
Trenutna vrednost Uvoz u Немачка je 122,1 Млрд EUR. Uvoz u Немачка je porastao na 122,1 Млрд EUR dana 1. 4. 2026., nakon što je bio 120,7 Млрд EUR dana 1. 3. 2026.. Od 1. 1. 1962. do 1. 4. 2026., prosečan BDP u Немачка je bio 40,05 Млрд EUR. Rekordan maksimum je postignut dana 1. 8. 2022. sa 133,77 Млрд EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1962. sa 1,99 Млрд EUR.
macro_seo_summary_intro macro_seo_summary_upmacro_seo_summary_avgmacro_seo_summary_highmacro_seo_summary_low
Uvoz
Uvoz
Максимално
Uvoz Istorija
| Datum | Vrednost |
|---|---|
| 122,1 Млрд EUR | |
| 120,7 Млрд EUR | |
| 115,5 Млрд EUR | |
| 110,2 Млрд EUR | |
| 116 Млрд EUR | |
| 114,5 Млрд EUR | |
| 113,7 Млрд EUR | |
| 115,4 Млрд EUR | |
| 111,9 Млрд EUR | |
| 113,5 Млрд EUR |
Slični makro pokazatelji za Uvoz
Dolasci turista
Mesečno
Rezerve zlata
Kvartalno
Strana direktna ulaganja
Mesečno
Tekući račun robe
Mesečno
Tokovi kapitala
Mesečno
Uvoz prirodnog gasa
Mesečno
Извоз
Mesečno
Извоз аутомобила
Mesečno
Индекс тероризма
Godišnje
Преводи средстава
Mesečno
Продаја оружја
Godišnje
Производња сирове нафте
Mesečno
Спољни дуг
Kvartalno
Спољни дуг према БДП
Kvartalno
Текући рачун
Mesečno
Текући рачун - услуге
Mesečno
Текући рачун према БДП-у
Godišnje
Трговински биланс
Mesečno
Услови трговине
Mesečno
Uvoz
Glavne uvozne proizvode Nemačke čine: računarski, elektronski i optički proizvodi (11 procenata ukupnog uvoza); motorna vozila, prikolice i poluprikolice (10 procenata); hemikalije i hemijski proizvodi (8 procenata); mašine i oprema (8 procenata); električna oprema (7 procenata); osnovni metali (6 procenata); sirova nafta i prirodni gas (6 procenata); osnovni farmaceutski proizvodi i farmaceutske preparate (6 procenata); i prehrambeni proizvodi (4 procenata). Glavni uvozni partneri bili su Kina (12 procenata ukupnog uvoza), Holandija (9 procenata), SAD i Poljska (po 6 procenata), Italija i Francuska (po 5 procenata), Belgija, Češka, Švajcarska i Austrija (po 4 procenata).
Šta je Uvoz?
Uvoz predstavlja ključni aspekt svake moderne ekonomije i ima značajnu ulogu u makroekonomskim analizama. Naše profesionalno mesto, eulerpool, posvećeno je pružanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka, a kategorija "Uvoz" igra vitalnu ulogu u našim analitičkim alatima i resursima. U okviru ove kategorije, posetioci našeg sajta mogu pronaći detaljne informacije o uvoznim tokovima, strukturi uvoza, kao i njihovim implikacijama na privredni rast, zaposlenost, inflaciju i druge ključne makroekonomske varijable. Uvoz se odnosi na kupovinu roba i usluga iz inostranstva, koje se zatim unose u zemlju korisnika. Ovo može uključivati širok spektar proizvoda od kapitalne opreme i industrijskih materijala, do potrošačkih proizvoda i usluga. Kada se govori o makroekonomiji, uvoz nije samo pitanje trgovinskih bilansa već i fundamentalni faktor koji utiče na ukupnu ekonomsku aktivnost i blagostanje zemlje. Jedan od osnovnih razloga zašto zemlje uvoze robe i usluge jeste komparativna prednost. Zemlje specijalizuju svoju proizvodnju na osnovu resursa i tehnologija koje su im dostupne, dok potrebne proizvode za koje nemaju kompetitivnu prednost u tim sferama nabavljaju iz inostranstva. Na taj način, uvoz omogućava efikasniju distribuciju resursa na globalnom nivou, povećavajući ukupnu produktivnost i dobrobit svih uključenih strana. U okviru kategorije "Uvoz" na našem sajtu, eulerpool, korisnici mogu istraživati podatke o uvozu po različitim dimenzijama kao što su zemlje porekla, vrste proizvoda, sezonski trendovi, i mnoge druge. Na primer, detaljna analiza strukture uvoza po sektorima može pomoći analitičarima da identifikuju kritične sektore zavisne od stranih roba ili usluga, kao i da procene potencijalne rizike i prilike u međunarodnoj trgovini. Uticaj uvoza na ekonomiju je višeslojan i može se posmatrati kroz nekoliko ključnih makroekonomskih aspekata. Prvo, uvoz može imati značajan uticaj na inflaciju. Kada zemlja uvozi jeftinije proizvode iz inostranstva, to smanjuje troškove za domaće potrošače i može obuzdati rast cena. Sa druge strane, povećanje troškova uvoza, bilo zbog valutnih fluktuacija ili pojava globalnih trgovinskih barijera, može doprineti rastu cena, tj. inflaciji. Drugi ključni aspekt je zaposlenost. Industrije koje se oslanjaju na uvoz sirovina ili delova mogu biti značajno pogođene promenama u uvoznim cenama ili dostupnosti tih resursa. To može uticati na poslovne odluke vezane za zapošljavanje, investicije i proizvodnju. Sa druge strane, uvoz gotovih proizvoda može pritisnuti domaće proizvođače i dovesti do smanjenja zaposlenosti u određenim sektorima. Analize koje nudimo na eulerpool omogućavaju donosiocima odluka da bolje razumeju ove dinamične odnose i da izgrade strateške odgovore na promene u globalnoj ekonomiji. Takođe, značajan aspekt je i trgovinska bilansa zemlje. Trgovinska bilansa predstavlja razliku između izvoza i uvoza zemlje. Negativna trgovinska bilansa, odnosno trgovinski deficit, može ukazivati na prekomernu zavisnost od uvoza i potencijalne probleme u održivosti ekonomske politike. S druge strane, dugoročna trgovinska bilansa može biti indikator konkurentnosti domaće ekonomije na međunarodnom tržištu. Na našem sajtu, korisnici mogu analizirati te bilanse kroz interaktivne alate i grafikone koji olakšavaju vizualizaciju ovih kritičnih podataka. Još jedan značajan aspekt uvoza se odnosi na kvalitet života i potrošačke obrasce. Dostupnost stranih proizvoda može povećati potrošački izbor i standard života unutar zemlje. Na primer, uvoz egzotičnih proizvoda ili tehnoloških uređaja koji nisu dostupni na domaćem tržištu može značajno unaprediti kvalitet života građana, kao i konkurentnost tržišta putem širenja ponude. Konačno, uvoz igra i stratešku ulogu u geopolitici i međunarodnim odnosima. Trgovinski odnosi često prevazilaze ekonomsku računicu i mogu oblikovati političke i diplomatske odluke. Razumevanje globalnih uvoznih tokova i njihove implikacije može pružiti vredan uvid u međunarodne dinamike koje oblikuju savremenu geopolitiku. Na eulerpool, ponosimo se kvalitetom i sveobuhvatnošću naših podataka, kao i sposobnošću da korisnicima pružimo alate koji im omogućavaju duboko razumevanje ekonomskih mehanizama. Naša kategorija "Uvoz" je ključni resurs za sve koji žele da istraže i analiziraju kako globalni i lokalni trendovi u uvozu utiču na ekonomsku stvarnost zemalja širom sveta. Bez obzira da li ste akademik, istraživač, vladin službenik ili poslovni lider, naši resursi vam pomažu da donesete informisane odluke zasnovane na najnovijim i najrelevantnijim podacima. Zaključno, uvoz nije jednostavan ekonomski koncept već multifacetan faktor koji ima duboke i široke implikacije na celokupnu ekonomiju. Kroz našu platformu, korisnici mogu pristupiti bogatstvu informacija koje im omogućavaju da bolje razumeju ove složene odnose i da maksimalno iskoriste mogućnosti koje globalna trgovina nudi. Uvereni smo da će podaci i analize dostupni na eulerpool biti od ogromne koristi za sve koji teže dubokom razumevanju i analizi ekonomskih pojava i trendova.
Uvoz Немачка — FAQ
What is the current Uvoz in Немачка?
The current Uvoz in Немачка is 122,1 МлрдEUR as of 1. 4. 2026..
How has the Uvoz in Немачка changed recently?
The Uvoz in Немачка increased from 120,7 МлрдEUR (1. 3. 2026.) to 122,1 МлрдEUR (1. 4. 2026.).
What is the all-time high for Uvoz in Немачка?
The all-time high for Uvoz in Немачка was 133,77 МлрдEUR, recorded on 1. 8. 2022..
What is the all-time low for Uvoz in Немачка?
The all-time low for Uvoz in Немачка was 1,99 МлрдEUR, recorded on 1. 1. 1962..
What is the historical average of Uvoz in Немачка?
The historical average of Uvoz in Немачка is 40,05 МлрдEUR, calculated over the period from 1. 1. 1962. to 1. 4. 2026..
Where does the Uvoz data for Немачка come from?
The Uvoz data for Немачка is sourced from Federal Statistical Office and published on Eulerpool.