Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Norveška Бруто домаћи производ (БДП) из рударства
Cena
Тренутна вредност Бруто домаћи производ (БДП) из рударства у Norveška је 1,574 milijardi NOK. Бруто домаћи производ (БДП) из рударства у Norveška повећан је на 1,574 milijardi NOK на дан 1. 12. 2023., након што је био 1,558 milijardi NOK на дан 1. 9. 2023.. Од 1. 3. 1978. до 1. 3. 2024., просечан БДП у Norveška је био 1,72 milijardi NOK. Највиша вредност је достигнута на дан 1. 6. 2008. са 2,80 milijardi NOK, док је најнижа вредност забележена на дан 1. 12. 1982. са 870,00 mil. NOK.
Бруто домаћи производ (БДП) из рударства ·
Maks
BDP iz rudarstva | |
---|---|
1. 3. 1978. | 1,38 milijardi NOK |
1. 6. 1978. | 1,41 milijardi NOK |
1. 9. 1978. | 1,33 milijardi NOK |
1. 12. 1978. | 1,53 milijardi NOK |
1. 3. 1979. | 1,39 milijardi NOK |
1. 6. 1979. | 1,41 milijardi NOK |
1. 9. 1979. | 1,41 milijardi NOK |
1. 12. 1979. | 1,44 milijardi NOK |
1. 3. 1980. | 1,37 milijardi NOK |
1. 6. 1980. | 1,27 milijardi NOK |
1. 9. 1980. | 1,26 milijardi NOK |
1. 12. 1980. | 1,14 milijardi NOK |
1. 3. 1981. | 1,22 milijardi NOK |
1. 6. 1981. | 1,26 milijardi NOK |
1. 9. 1981. | 1,22 milijardi NOK |
1. 12. 1981. | 1,18 milijardi NOK |
1. 3. 1982. | 1,26 milijardi NOK |
1. 6. 1982. | 1,19 milijardi NOK |
1. 9. 1982. | 1,17 milijardi NOK |
1. 12. 1982. | 870,00 mil. NOK |
1. 3. 1983. | 1,20 milijardi NOK |
1. 6. 1983. | 1,37 milijardi NOK |
1. 9. 1983. | 1,29 milijardi NOK |
1. 12. 1983. | 1,33 milijardi NOK |
1. 3. 1984. | 1,29 milijardi NOK |
1. 6. 1984. | 1,27 milijardi NOK |
1. 9. 1984. | 1,27 milijardi NOK |
1. 12. 1984. | 1,28 milijardi NOK |
1. 3. 1985. | 1,25 milijardi NOK |
1. 6. 1985. | 1,15 milijardi NOK |
1. 9. 1985. | 1,22 milijardi NOK |
1. 12. 1985. | 1,28 milijardi NOK |
1. 3. 1986. | 1,28 milijardi NOK |
1. 6. 1986. | 1,43 milijardi NOK |
1. 9. 1986. | 1,35 milijardi NOK |
1. 12. 1986. | 1,36 milijardi NOK |
1. 3. 1987. | 1,38 milijardi NOK |
1. 6. 1987. | 1,41 milijardi NOK |
1. 9. 1987. | 1,40 milijardi NOK |
1. 12. 1987. | 1,35 milijardi NOK |
1. 3. 1988. | 1,26 milijardi NOK |
1. 6. 1988. | 1,25 milijardi NOK |
1. 9. 1988. | 1,28 milijardi NOK |
1. 12. 1988. | 1,15 milijardi NOK |
1. 3. 1989. | 1,37 milijardi NOK |
1. 6. 1989. | 1,34 milijardi NOK |
1. 9. 1989. | 1,38 milijardi NOK |
1. 12. 1989. | 1,35 milijardi NOK |
1. 3. 1990. | 1,33 milijardi NOK |
1. 6. 1990. | 1,31 milijardi NOK |
1. 9. 1990. | 1,30 milijardi NOK |
1. 12. 1990. | 1,36 milijardi NOK |
1. 3. 1991. | 1,39 milijardi NOK |
1. 6. 1991. | 1,33 milijardi NOK |
1. 9. 1991. | 1,30 milijardi NOK |
1. 12. 1991. | 1,31 milijardi NOK |
1. 3. 1992. | 1,42 milijardi NOK |
1. 6. 1992. | 1,40 milijardi NOK |
1. 9. 1992. | 1,40 milijardi NOK |
1. 12. 1992. | 1,41 milijardi NOK |
1. 3. 1993. | 1,18 milijardi NOK |
1. 6. 1993. | 1,21 milijardi NOK |
1. 9. 1993. | 1,25 milijardi NOK |
1. 12. 1993. | 1,18 milijardi NOK |
1. 3. 1994. | 1,33 milijardi NOK |
1. 6. 1994. | 1,43 milijardi NOK |
1. 9. 1994. | 1,55 milijardi NOK |
1. 12. 1994. | 1,59 milijardi NOK |
1. 3. 1995. | 1,40 milijardi NOK |
1. 6. 1995. | 1,53 milijardi NOK |
1. 9. 1995. | 1,47 milijardi NOK |
1. 12. 1995. | 1,53 milijardi NOK |
1. 3. 1996. | 1,78 milijardi NOK |
1. 6. 1996. | 1,74 milijardi NOK |
1. 9. 1996. | 1,67 milijardi NOK |
1. 12. 1996. | 1,85 milijardi NOK |
1. 3. 1997. | 1,89 milijardi NOK |
1. 6. 1997. | 1,92 milijardi NOK |
1. 9. 1997. | 1,99 milijardi NOK |
1. 12. 1997. | 1,95 milijardi NOK |
1. 3. 1998. | 1,67 milijardi NOK |
1. 6. 1998. | 1,75 milijardi NOK |
1. 9. 1998. | 1,72 milijardi NOK |
1. 12. 1998. | 1,61 milijardi NOK |
1. 3. 1999. | 1,86 milijardi NOK |
1. 6. 1999. | 1,76 milijardi NOK |
1. 9. 1999. | 1,95 milijardi NOK |
1. 12. 1999. | 1,90 milijardi NOK |
1. 3. 2000. | 1,79 milijardi NOK |
1. 6. 2000. | 1,84 milijardi NOK |
1. 9. 2000. | 1,77 milijardi NOK |
1. 12. 2000. | 1,99 milijardi NOK |
1. 3. 2001. | 2,08 milijardi NOK |
1. 6. 2001. | 2,06 milijardi NOK |
1. 9. 2001. | 2,10 milijardi NOK |
1. 12. 2001. | 2,23 milijardi NOK |
1. 3. 2002. | 2,36 milijardi NOK |
1. 6. 2002. | 2,22 milijardi NOK |
1. 9. 2002. | 2,35 milijardi NOK |
1. 12. 2002. | 2,05 milijardi NOK |
1. 3. 2003. | 2,02 milijardi NOK |
1. 6. 2003. | 2,03 milijardi NOK |
1. 9. 2003. | 1,88 milijardi NOK |
1. 12. 2003. | 2,12 milijardi NOK |
1. 3. 2004. | 1,95 milijardi NOK |
1. 6. 2004. | 2,03 milijardi NOK |
1. 9. 2004. | 2,31 milijardi NOK |
1. 12. 2004. | 2,21 milijardi NOK |
1. 3. 2005. | 2,19 milijardi NOK |
1. 6. 2005. | 2,08 milijardi NOK |
1. 9. 2005. | 1,91 milijardi NOK |
1. 12. 2005. | 1,92 milijardi NOK |
1. 3. 2006. | 2,02 milijardi NOK |
1. 6. 2006. | 2,28 milijardi NOK |
1. 9. 2006. | 2,21 milijardi NOK |
1. 12. 2006. | 2,41 milijardi NOK |
1. 3. 2007. | 2,70 milijardi NOK |
1. 6. 2007. | 2,11 milijardi NOK |
1. 9. 2007. | 2,61 milijardi NOK |
1. 12. 2007. | 2,66 milijardi NOK |
1. 3. 2008. | 2,54 milijardi NOK |
1. 6. 2008. | 2,80 milijardi NOK |
1. 9. 2008. | 2,51 milijardi NOK |
1. 12. 2008. | 2,55 milijardi NOK |
1. 3. 2009. | 1,84 milijardi NOK |
1. 6. 2009. | 1,86 milijardi NOK |
1. 9. 2009. | 2,00 milijardi NOK |
1. 12. 2009. | 2,06 milijardi NOK |
1. 3. 2010. | 2,06 milijardi NOK |
1. 6. 2010. | 2,36 milijardi NOK |
1. 9. 2010. | 2,37 milijardi NOK |
1. 12. 2010. | 2,23 milijardi NOK |
1. 3. 2011. | 2,42 milijardi NOK |
1. 6. 2011. | 2,11 milijardi NOK |
1. 9. 2011. | 2,17 milijardi NOK |
1. 12. 2011. | 2,20 milijardi NOK |
1. 3. 2012. | 2,40 milijardi NOK |
1. 6. 2012. | 2,09 milijardi NOK |
1. 9. 2012. | 2,05 milijardi NOK |
1. 12. 2012. | 2,14 milijardi NOK |
1. 3. 2013. | 2,25 milijardi NOK |
1. 6. 2013. | 2,23 milijardi NOK |
1. 9. 2013. | 2,12 milijardi NOK |
1. 12. 2013. | 2,03 milijardi NOK |
1. 3. 2014. | 1,96 milijardi NOK |
1. 6. 2014. | 2,04 milijardi NOK |
1. 9. 2014. | 2,07 milijardi NOK |
1. 12. 2014. | 2,19 milijardi NOK |
1. 3. 2015. | 2,09 milijardi NOK |
1. 6. 2015. | 2,09 milijardi NOK |
1. 9. 2015. | 2,06 milijardi NOK |
1. 12. 2015. | 1,95 milijardi NOK |
1. 3. 2016. | 2,06 milijardi NOK |
1. 6. 2016. | 1,99 milijardi NOK |
1. 9. 2016. | 1,97 milijardi NOK |
1. 12. 2016. | 1,89 milijardi NOK |
1. 3. 2017. | 1,79 milijardi NOK |
1. 6. 2017. | 1,84 milijardi NOK |
1. 9. 2017. | 1,77 milijardi NOK |
1. 12. 2017. | 1,69 milijardi NOK |
1. 3. 2018. | 1,69 milijardi NOK |
1. 6. 2018. | 1,74 milijardi NOK |
1. 9. 2018. | 1,66 milijardi NOK |
1. 12. 2018. | 1,75 milijardi NOK |
1. 3. 2019. | 1,87 milijardi NOK |
1. 6. 2019. | 1,78 milijardi NOK |
1. 9. 2019. | 2,01 milijardi NOK |
1. 12. 2019. | 1,97 milijardi NOK |
1. 3. 2020. | 1,69 milijardi NOK |
1. 6. 2020. | 1,49 milijardi NOK |
1. 9. 2020. | 1,40 milijardi NOK |
1. 12. 2020. | 1,62 milijardi NOK |
1. 3. 2021. | 1,53 milijardi NOK |
1. 6. 2021. | 1,61 milijardi NOK |
1. 9. 2021. | 1,60 milijardi NOK |
1. 12. 2021. | 1,68 milijardi NOK |
1. 3. 2022. | 1,62 milijardi NOK |
1. 6. 2022. | 1,54 milijardi NOK |
1. 9. 2022. | 1,57 milijardi NOK |
1. 12. 2022. | 1,53 milijardi NOK |
1. 3. 2023. | 1,63 milijardi NOK |
1. 6. 2023. | 1,55 milijardi NOK |
1. 9. 2023. | 1,56 milijardi NOK |
1. 12. 2023. | 1,57 milijardi NOK |
Бруто домаћи производ (БДП) из рударства Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 1,574 milijardi NOK |
1. 9. 2023. | 1,558 milijardi NOK |
1. 6. 2023. | 1,547 milijardi NOK |
1. 3. 2023. | 1,629 milijardi NOK |
1. 12. 2022. | 1,525 milijardi NOK |
1. 9. 2022. | 1,571 milijardi NOK |
1. 6. 2022. | 1,537 milijardi NOK |
1. 3. 2022. | 1,62 milijardi NOK |
1. 12. 2021. | 1,678 milijardi NOK |
1. 9. 2021. | 1,604 milijardi NOK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Бруто домаћи производ (БДП) из рударства
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇴 BDP iz građevinarstva | 57,356 milijardi NOK | 57,519 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz javne uprave | 62,886 milijardi NOK | 62,884 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,543 milijardi NOK | 7,421 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz poljoprivrede | 5,783 milijardi NOK | 5,598 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP iz proizvodnje | 61,715 milijardi NOK | 61,127 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 BDP po glavi stanovnika | 78.939,4 USD | 79.434,63 USD | Godišnje |
🇳🇴 BDP po glavi stanovnika PPP | 90.500,85 USD | 91.068,6 USD | Godišnje |
🇳🇴 BDP po stalnim cenama | 1,131 Bio. NOK | 1,129 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 BIP | 485,51 milijardi USD | 593,73 milijardi USD | Godišnje |
🇳🇴 Bruto investicije u osnovna sredstva | 242,481 milijardi NOK | 261,503 milijardi NOK | Kvartal |
🇳🇴 Bruto nacionalni dohodak | 1,368 Bio. NOK | 1,202 Bio. NOK | Kvartal |
🇳🇴 Godišnja stopa rasta BDP | -0,8 % | 0,4 % | Kvartal |
🇳🇴 Mesečni BDP MoM | 0,6 % | -1 % | Mesečno |
🇳🇴 Rast BDP-a u celoj godini | 0,5 % | 3 % | Godišnje |
🇳🇴 Rast BDP-a u sektoru bez nafte | 0,2 % | 0,3 % | Kvartal |
🇳🇴 Stopa rasta BDP | 0,2 % | 1,6 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Бруто домаћи производ (БДП) из рударства
Bruto domaći proizvod (BDP) iz rudarstva predstavlja ključnu komponentu u analizi makroekonomskih podataka za zemlje sa značajnim rezervama mineralnih resursa. Kao jedan od sektora koji može značajno doprineti nacionalnoj ekonomiji, rudarstvo treba pažljivo proučiti kako bi se razumela njegova uloga u ukupnom ekonomskom rastu. Na našem sajtu, eulerpool, posvećeni smo prikazivanju visokokvalitetnih makroekonomskih podataka, uključujući i podatke o BDP-u iz rudarstva, omogućavajući korisnicima da donose informisane odluke na osnovu tačnih i ažuriranih informacija. Rudarstvo obuhvata vađenje raznih minerala, ruda i drugih prirodnih resursa iz zemlje, a BDP iz rudarstva mjeri ekonomsku vrednost svih krajnjih proizvoda i usluga proizvedenih u ovom sektoru tokom određenog vremenskog perioda. Ovo uključuje različite faze proizvodnje, od istraživanja i razvoja do eksploatacije i prerade resursa. Naši podaci o BDP-u iz rudarstva omogućavaju analizu kako bi se identifikovali trendovi i fluktuacije u proizvodnji, kao i potencijalni uticaji na širu ekonomsku sliku. U zemljama bogatim mineralnim resursima, rudarstvo može značajno doprineti BDP-u i pružiti mogućnosti za zapošljavanje, ulaganja u infrastrukturu i rast izvoza. Na primer, bogatstvo zlatom, ugljem, naftom i drugim mineralima može biti ključna komparativna prednost za određene zemlje. Međutim, zavisnost od prirodnih resursa može takođe doneti izazove, kao što su fluktuacije cena na svetskom tržištu, ekološki rizici i politička nestabilnost povezana sa resursima. Analiza podataka o BDP-u iz rudarstva omogućava ekonomistima, analitičarima i donosiocima politika da sagledaju kako eksterni faktori, poput globalnih cena sirovina, tehnološkog napretka i klimatskih promena, utiču na sektor rudarstva. Na taj način mogu se razviti strategije za diversifikaciju ekonomije, unapređenje produktivnosti i smanjenje negativnih uticaja. Jedan od ključnih aspekata proučavanja BDP-a iz rudarstva je razumevanje lanca vrednosti u ovom sektoru. Lanac vrednosti obuhvata sve faze, od istraživanja i razvoja do vađenja i prerade rude, kao i logistike i prodaje gotovih proizvoda. Analiza svakog koraka u lancu vrednosti može pomoći da se identifikuju tačke na kojima možete povećati efikasnost i smanjiti troškove, čime se povećava ukupna profitabilnost sektora. Primarni izvori podataka za izračunavanje BDP-a iz rudarstva uključuju statistike proizvodnje iz nacionalnih i međunarodnih izvora, podatke o cenama i trgovini iz relevantnih tržišnih izveštaja, kao i informacije o investicijama i operativnim troškovima iz finansijskih izveštaja kompanija u rudarskom sektoru. Na našoj platformi eulerpool, korisnici mogu pristupiti tim podacima i analizirati ih kroz interaktivne grafike i tabelarne prikaze, omogućavajući dublje razumevanje tržišnih dinamika. Geografski aspekti takođe igraju važnu ulogu u analizi BDP-a iz rudarstva. Lokacija rudnih nalazišta, dostupnost infrastrukture za eksploataciju i transport, i politički uslovi u regionu mogu značajno uticati na performanse sektora. Poređenje podataka između različitih regiona može pružiti uvid u to kako lokalni faktori doprinose ukupnom nacionalnom outputu iz rudarstva. Ekološki uticaj rudarstva je dodatna kritična dimenzija. Ekstraktivne industrije mogu imati značajan uticaj na životnu sredinu, uključujući emisiju štetnih gasova, zagađenje voda i degradaciju zemljišta. Politike održivog rudarstva i regulacije mogu igrati ključnu ulogu u smanjenju negativnog ekološkog uticaja, dok se istovremeno osigurava dugoročna održivost resursa. Analiza BDP-a iz rudarstva može pomoći u oceni kako ekološke prakse i regulacije utiču na ekonomsku produktivnost sektora. Investicije u tehnologiju i inovacije su još jedan važan faktor koji doprinosi rastu i učinkovitosti rudarskog sektora. Napredne tehnike istraživanja, rudarske operacije sa smanjenim ekološkim uticajem i poboljšane metode prerade mogu značajno povećati produktivnost i smanjiti operativne troškove. Praćenje investicija u tehnologiju i poređenje sa izlaznim podacima o BDP-u iz rudarstva može pružiti uvid u koji stepen tehnoloških inovacija doprinosi ekonomskom rastu. Na našem sajtu, eulerpool, posvećeni smo pružanju korisnicima najpouzdanijih i najdetaljnijih makroekonomskih podataka, uključujući i one koji se odnose na BDP iz rudarstva. Naša platforma omogućava lak pristup i analizu ovih podataka, pružajući izvođačima usluga, investitorima, donosiocima odluka i istraživačima alate koji su im potrebni da razumeju i optimizuju performanse rudarskog sektora. Obezbeđivanje sveobuhvatnih podataka i analiza o BDP-u iz rudarstva pomaže u donošenju boljih ekonomskih odluka na nacionalnom nivou. Ova analiza doprinosi razvoju strateških planova za povećanje efikasnosti, smanjenje zavisnosti od volatilnih tržišta i unapređenje ekonomskih politika koje podržavaju održivi rast sektora rudarstva. Zaključak je da je BDP iz rudarstva vitalna komponenta za razumevanje ekonomskih dinamika u zemljama bogatim prirodnim resursima. Kroz temeljitu analizu podataka, možemo otkriti ključne faktore koji utiču na performanse sektora i razviti strategije za unapređenje ekonomskog rasta i održivosti. Platforma eulerpool pruža sve neophodne informacije i analitičke alate kako bi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na tačnim i ažuriranim makroekonomskim podacima.