Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇭🇺

Mađarska Spoljnotrgovinski bilans

Cena

949,282 mil. EUR
Promena +/-
+506,022 mil. EUR
Promena %
+72,68 %

Trenutna vrednost Spoljnotrgovinskog bilansa u Mađarska iznosi 949,282 mil. EUR. Spoljnotrgovinski bilans u Mađarska povećao se na 949,282 mil. EUR dana 1. 9. 2024., nakon što je bio 443,26 mil. EUR dana 1. 8. 2024.. Od 1. 1. 1999. do 1. 10. 2024., prosečni BDP u Mađarska iznosio je 198,65 mil. EUR. Rekordna vrednost dostignuta je dana 1. 2. 2024. sa 1,74 milijardi EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 8. 2022. sa -1,59 milijardi EUR.

Izvor: Hungarian Central Statistical Office

Spoljnotrgovinski bilans

  • Maks

Trgovački bilans

Spoljnotrgovinski bilans Istorija

DatumVrednost
1. 9. 2024.949,282 mil. EUR
1. 8. 2024.443,26 mil. EUR
1. 7. 2024.166,822 mil. EUR
1. 6. 2024.1,124 milijardi EUR
1. 5. 2024.1,02 milijardi EUR
1. 4. 2024.1,732 milijardi EUR
1. 3. 2024.1,595 milijardi EUR
1. 2. 2024.1,739 milijardi EUR
1. 1. 2024.559,889 mil. EUR
1. 11. 2023.1,457 milijardi EUR
1
2
3
4
5
...
18

Slični makroekonomski pokazatelji za Spoljnotrgovinski bilans

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇭🇺
Bilans usluga prema BDP
0,8 % of GDP-8,5 % of GDPGodišnje
🇭🇺
Indeks terorizma
0 Points0 PointsGodišnje
🇭🇺
Inostrani dug
173,649 milijardi EUR168,42 milijardi EURKvartal
🇭🇺
Izvozi
12,891 milijardi EUR12,531 milijardi EURMesečno
🇭🇺
Proizvodnja sirove nafte
20 BBL/D/1K20 BBL/D/1KMesečno
🇭🇺
Rezerve zlata
110,01 Tonnes94,49 TonnesKvartal
🇭🇺
Strane direktne investicije
2,036 milijardi EUR3,936 milijardi EURKvartal
🇭🇺
Tečajna lista
1,86 milijardi EUR-593,59 mil. EURKvartal
🇭🇺
Tokovi kapitala
715,6 mil. EUR1,813 milijardi EURKvartal
🇭🇺
Transakcije
413,8 mil. EUR362,4 mil. EURKvartal
🇭🇺
Uslovi trgovanja
99,61 points99,23 pointsMesečno
🇭🇺
Uvoz prirodnog gasa
35.823,36 Terajoule32.423 TerajouleMesečno
🇭🇺
Uvozi
11,077 milijardi EUR10,938 milijardi EURMesečno

Glavni izvozi Mađarske su mašine i transportna oprema, potrošačka roba, poljoprivredni proizvodi, hemikalije, odeća, tekstil, gvožđe i čelik, i vino. Glavni uvozi Mađarske su mašine i oprema, druge fabrike i goriva i struja. Evropska unija je daleko njen najveći trgovinski partner, čineći oko 79% izvoza i 76% uvoza.

Šta je Spoljnotrgovinski bilans

Balans trgovine, poznat i kao trgovinski bilans, predstavlja jedan od ključnih indikatora makroekonomskog stanja svake zemlje. Ovaj ekonomski pokazatelj meri razliku između ukupne vrednosti robe i usluga koje zemlja izvozi i onih koje uvozi u određenom vremenskom periodu, obično tokom jedne godine. Na našoj platformi, eulerpool, posvećujemo posebnu pažnju prikazu preciznih i ažurnih ekonomskih podataka, uključujući i bilans trgovine, kako bi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na najnovijim ekonomskim saznanjima. Balans trgovine može biti pozitivan ili negativan, što je od suštinskog značaja za razumevanje ekonomske dinamike jedne zemlje. Pozitivan balans trgovine, poznat kao trgovinski suficit, javlja se kada zemlja izvozi više robe i usluga nego što uvozi. Ovo obično ukazuje na ekonomsku snagu zemlje i često se posmatra kao znak konkurentnosti njenog izvoznog sektora. Nasuprot tome, negativan balans trgovine, ili trgovinski deficit, dešava se kada zemlja više uvozi nego što izvozi. Trgovinski deficit može signalizirati ekonomsku ranjivost, zavisnost od inostranih proizvoda, ili nesposobnost domaće industrije da proizvede konkurentne proizvode. Na eulerpool sajtu, korisnici mogu pratiti aktuelne i istorijske podatke o bilansu trgovine iz različitih zemalja širom sveta. Naša platforma omogućava detaljnu analizu trendova i promena koje se dešavaju na globalnom tržištu. Podaci koje pružamo su od velike koristi za ekonomske analitičare, investitore, istraživače i donosioce odluka koji žele da dobiju uvid u performanse ekonomija u kontekstu međunarodne trgovine. Jedan od osnovnih razloga zašto je balans trgovine važan jeste njegov uticaj na bruto domaći proizvod (BDP). Kada zemlja beleži trgovinski suficit, njen BDP može rasti kao rezultat povećane proizvodnje i izvoza. S druge strane, uporan trgovinski deficit može negativno uticati na BDP ako domaća potrošnja proizvoda i usluga uglavnom dolazi iz uvoza. Stoga, praćenje bilansa trgovine pruža značajan uvid u dugoročne ekonomske projekcije i razvojne planove. Struktura balansa trgovine često odražava strukturu ekonomije jedne zemlje. Na primer, zemlje koje zavise od izvoza prirodnih resursa, poput nafte ili minerala, mogu beležiti pozitivan balans trgovine kada su cene tih resursa visoke na svetskom tržištu. Nasuprot tome, zemlje sa snažnom potrošačkom bazom i ograničenim resursima često se suočavaju sa trgovinskim deficitom, jer zavise od uvoza gotove robe i sirovina. Međutim, balans trgovine nije jedini indikator ekonomske snage; on treba da se posmatra u širem kontekstu sa drugim ekonomskim parametrima kao što su javni dug, stopa nezaposlenosti i inflacija. Takođe, trgovinski balans može biti pod uticajem kratkoročnih faktora kao što su sezonske varijacije ili fluktuacije valuta. Na našoj platformi, analiziramo sve ove aspekte kako bismo pružili sveobuhvatan pogled na makroekonomsko okruženje. Eksport i import su dve komponente koje direktno utiču na bilans trgovine. Da bi se poboljšao balans trgovine, zemlja može primeniti različite ekonomske politike. Na primer, podsticanje izvoza kroz subvencije, smanjenje poreza, ili inovacije u proizvodnji može poboljšati trgovinski bilans. S druge strane, smanjenje zavisnosti od uvoza putem razvoja domaće proizvodnje, potražnje za lokalnim proizvodima i implementacije tarifnih barijera može takođe doprineti pozitivnom bilansu. Međunarodni trgovinski odnosi i sporazumi, poput slobodnih trgovinskih zona ili carinskih unija, takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju bilansa trgovine. Sporazumi o slobodnoj trgovini često olakšavaju i povećavaju obim trgovine između zemalja članica, što može pozitivno uticati na trgovinski bilans. Na eulerpool platformi, pružamo informacije o ključnim međunarodnim sporazumima i geopolitiki faktorima koji mogu imati dugoročne posledice na bilans trgovine. Globalizacija i tehnološki napredak dodatno su transformisali način na koji funkcioniše međunarodna trgovina. U današnjem svetu, informaciona tehnologija, transport i logistika omogućavaju gotovo trenutnu trgovinsku razmenu, što utiče na efikasnost i brzinu izvoza i uvoza. Svaka inovacija u ovim oblastima može imati značajne implikacije na bilans trgovine jedne zemlje. Na našoj platformi, trudimo se da korisnicima pružimo najnovije informacije o globalnim trendovima i inovacijama koje mogu uticati na bilans trgovine. Jedan od ključnih izazova prilikom analize bilansa trgovine jeste razdvajanje realnih efekata od nominalnih podataka. Na primer, rast izvoza može biti rezultat povećanja količine izvezene robe, ali može biti i posledica inflacije koja povećava cene izvozne robe. Kroz detaljne analize i upotrebu dodatnih makroekonomskih indikatora, eulerpool pruža svojim korisnicima mogućnost da bolje razumeju stvarne promene u bilansu trgovine. Konačno, važno je napomenuti da balans trgovine ima i socioekonomske aspekte. Trgovinski suficit može značiti povećanje zaposlenosti i veći priliv stranih valuta, što može poboljšati životni standard unutar zemlje. Trgovinski deficit, s druge strane, može dovesti do povećanja spoljnog duga i pritisaka na devizne rezerve zemlje, što može destabilizovati ekonomsku situaciju. Eulerpool se trudi da ove podatke učini pristupačnim i razumljivim kako bi svojim korisnicima pružio jasnu sliku trenutne i buduće ekonomske situacije. Stoga, pratite nas za najnovije informacije o bilansu trgovine i drugim važnim makroekonomskim indikatorima.