Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇱🇹

Litvanija Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu

Cena

6 %
Promena +/-
+1,4 %
Promena %
+26,42 %

Trenutna vrednost Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu u Litvanija je 6 %. Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu u Litvanija porastao je na 6 % dana 1. 1. 2021., nakon što je bio 4,6 % dana 1. 1. 2019.. Od 1. 1. 1996. do 1. 1. 2023., prosečni BDP u Litvanija iznosio je 4,09 %. Najveća vrednost zabeležena je dana 1. 1. 2007. sa 11,10 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2009. sa -14,80 %.

Izvor: Statistics Lithuania

Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu

  • Maks

Rast BDP-a u celoj godini

Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu Istorija

DatumVrednost
1. 1. 2021.6 %
1. 1. 2019.4,6 %
1. 1. 2018.4 %
1. 1. 2017.4,3 %
1. 1. 2016.2,5 %
1. 1. 2015.2 %
1. 1. 2014.3,5 %
1. 1. 2013.3,6 %
1. 1. 2012.3,8 %
1. 1. 2011.6 %
1
2
3

Slični makroekonomski pokazatelji za Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇱🇹
BDP po glavi stanovnika
18.213,83 USD18.535,08 USDGodišnje
🇱🇹
BDP po glavi stanovnika PPP
46.210,4 USD47.025,43 USDGodišnje
🇱🇹
BDP po stalnim cenama
11,925 milijardi EUR11,836 milijardi EURKvartal
🇱🇹
BIP
77,84 milijardi USD71,01 milijardi USDGodišnje
🇱🇹
Bruto investicije u osnovna sredstva
2,514 milijardi EUR3,364 milijardi EURKvartal
🇱🇹
Bruto nacionalni dohodak
70,213 milijardi EUR65,046 milijardi EURGodišnje
🇱🇹
Godišnja stopa rasta BDP
2,9 %-0,2 %Kvartal
🇱🇹
Stopa rasta BDP
0,8 %-0,2 %Kvartal

Litvanija se pridružila eurozoni u januaru 2015. godine. Zemlja je bila među najteže pogođenima globalnom finansijskom krizom 2008. godine, sa padom BDP-a od 14,8 procenata u 2009. godini. Međutim, od 2010. godine Litvanija se nalazi među najbrže rastućim ekonomijama u Evropskoj uniji. Sa strane potrošnje, lična potrošnja domaćinstava je glavni komponenta BDP-a i čini 63 procenta njegove ukupne upotrebe, zatim sledi bruto fiksna kapitalna formacija (19 procenata) i državni rashodi (17 procenata). Izvoz robe i usluga čini 81 procenat, dok uvoz čini 79 procenata, dodajući 2 procenta ukupnom BDP-u. Sa strane proizvodnje, sektor trgovine na veliko i malo, transporta, smeštaja i usluga ishrane je najvažniji i čini oko 32 procenta ukupnog BDP-a. Zatim slede industrija (23 procenata ukupnog BDP-a); proizvodnja (19 procenata); javna uprava, odbrana, obrazovanje, ljudsko zdravlje i socijalni rad (14 procenata); građevinarstvo (7 procenata); aktivnosti nekretnina (6 procenata); profesionalne, naučne i tehničke aktivnosti i administrativne i pomoćne usluge (6 procenata); informisanje i komunikacija (3 procenata); poljoprivreda (4 procenata); finansije i osiguranje (2 procenata); i umetnost, zabava i rekreacija, popravka kućnih aparata i ostale usluge (2 procenata).

Šta je Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu

"Rast BDP-a za Celu Godinu: Analiza i Značaj za Privredu Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) za celu godinu predstavlja ključni makroekonomski indikator koji meri ukupnu ekonomsku vrednost svih dobara i usluga proizvedenih unutar jedne zemlje tokom cele kalendarske godine. Ovaj indikator pruža sveobuhvatan i dubinski uvid u ekonomske performanse jedne zemlje i koristi se za donošenje važnih ekonomskih odluka kako od strane vladinih institucija, tako i od strane preduzeća, investitora i ekonomskih analitičara. Na našem profesionalnom sajtu, Eulerpool, posvećeni smo prikazivanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka, uključujući i rast BDP-a za celu godinu. Rast BDP-a se računa na osnovu uvećanja realnog BDP-a, odnosno vrednosti prilagođenih za inflaciju. Ovo je od suštinske važnosti jer omogućava poređenje ekonomskih performansi tokom različitih perioda bez uticaja inflacionih pritisaka. Praćenjem rasta BDP-a za celu godinu, analitičari mogu proceniti koliko je ekonomija zemalja produktivna i koliko brzo raste u realnim terminima. Jedan od glavnih razloga zašto je rast BDP-a za celu godinu toliko značajan leži u njegovoj sposobnosti da reflektuje sveobuhvatno zdravlje ekonomije. Kada je rast BDP-a visok, to obično ukazuje na povećanje proizvodnje, veću zaposlenost i povećanu potrošnju. Nasuprot tome, nizak ili negativan rast BDP-a može biti indikator ekonomske stagnacije ili recesije, što može imati negativne konsekvence po celokupnu ekonomiju. Makroekonomski analitičari koriste nekoliko metoda za merenje rasta BDP-a za celu godinu. Jedna od najčešće korišćenih metoda je realni rast BDP-a po stopama rasta u različitim industrijskim sektorima, uključujući proizvodnju, usluge, poljoprivredu i druge sektore privrede. Analiza podataka iz ovih sektora omogućava detaljan uvid u to koji sektor daje najveći doprinos ekonomiji i koji sektor može imati potrebu za dodatnim stimulansima. Osim toga, prilikom analize rasta BDP-a, često se koristi metoda poređenja sa prethodnim periodima. Ova komparativna analiza pomaže da se identifikuju trendovi i obrasci u ekonomskoj aktivnosti. Na primer, ukoliko se uočava konstantan porast rasta BDP-a tokom nekoliko godina za redom, to može biti indikator dugoročne stabilnosti i pozitivnih ekonomskih trendova. S druge strane, nagle fluktuacije mogu zahtevati dodatne istrage i analize kako bi se identifikovali izvori nestabilnosti. Spram toga, rast BDP-a za celu godinu takođe ima značajne implikacije za fiskalnu i monetarnu politiku zemlje. Vlade često koriste podatke o rastu BDP-a kako bi kreirale budžete, postavljale fiskalne ciljeve i planirale infrastrukturne projekte. Centralne banke se oslanjaju na ovaj indikator prilikom donošenja odluka o kamatnim stopama i drugim monetarnim politikama koje utiču na kreditne uslove i finansijske tokove u ekonomiji. Jedan od značajnih aspekata rasta BDP-a je uticaj na životni standard građana. Visok rast BDP-a obično znači povećanje prihoda po glavi stanovnika, što može dovesti do poboljšanja životnog standarda, boljeg pristupa obrazovanju, zdravstvu i drugim esencijalnim uslugama. Nasuprot tome, nizak rast može negativno uticati na stopu nezaposlenosti, socijalne programe i ukupnu ekonomski sigurnost populacije. U kontekstu globalizacije, rast BDP-a za celu godinu ima i međunarodne implikacije. Zemlje sa visokim stopama rasta postaju atraktivna destinacija za strane investicije, što dalje može pojačati rast ekonomije. Takođe, visoki rast BDP-a može poboljšati trgovinsku ravnotežu jedne zemlje jer povećana proizvodnja može omogućiti veći izvoz. U današnjem povezanom svetu, performanse jedne ekonomije često utiču na globalne ekonomske trendove, čineći rast BDP-a za celu godinu još važnijim indikatorom za analizu. Na sajtu Eulerpool, naši korisnici mogu pristupati detaljnim analizama rasta BDP-a za celu godinu. Osim osnovnih podataka, nudimo i napredne alate za vizualizaciju koji omogućavaju bolje razumevanje trendova i obrazaca u podacima. Naša misija je da pružimo tačne i sveobuhvatne ekonomske informacije koje pomažu u donošenju informisanih odluka. U zaključku, rast BDP-a za celu godinu je centralni ekonomski indikator sa širokim implikacijama na domaćoj i globalnoj sceni. Od procene ekonomske stabilnosti i rasta, preko kreiranja fiskalnih i monetarnih politika, do analiza životnog standarda i međunarodnih odnosa, ovaj indikator pruža neprocenjive informacije za različite zainteresovane strane. Na Eulerpool-u, posvećeni smo tome da pružimo sve potrebne alate i resurse za analizu i praćenje ovih ključnih ekonomskih podataka, omogućavajući našim korisnicima da ostanu korak ispred u svetu ekonomskih analiza."