Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Letonija Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Letonija je 0,3 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Letonija je povećana na 0,3 % dana 1. 6. 2023., nakon što je bila 0,1 % dana 1. 3. 2023.. Od 1. 6. 1995. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Letonija je bio -0,86 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 6. 2020. sa 7,20 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 2020. sa -7,10 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 9. 1995. | 1,10 % |
1. 3. 1996. | 0,30 % |
1. 6. 1996. | 0,20 % |
1. 3. 1997. | 0,90 % |
1. 6. 1998. | 0,60 % |
1. 9. 1998. | 0,90 % |
1. 12. 1998. | 2,70 % |
1. 6. 1999. | 1,60 % |
1. 6. 2000. | 0,30 % |
1. 12. 2000. | 1,20 % |
1. 9. 2001. | 2,30 % |
1. 3. 2002. | 0,10 % |
1. 3. 2006. | 0,90 % |
1. 12. 2007. | 1,10 % |
1. 6. 2008. | 3,50 % |
1. 9. 2008. | 4,10 % |
1. 12. 2008. | 2,40 % |
1. 3. 2009. | 3,60 % |
1. 6. 2009. | 5,80 % |
1. 9. 2009. | 5,00 % |
1. 3. 2010. | 0,60 % |
1. 6. 2010. | 0,80 % |
1. 9. 2010. | 0,40 % |
1. 3. 2011. | 1,30 % |
1. 6. 2012. | 0,60 % |
1. 6. 2013. | 0,10 % |
1. 12. 2015. | 0,30 % |
1. 6. 2016. | 0,90 % |
1. 3. 2019. | 1,30 % |
1. 12. 2019. | 0,80 % |
1. 3. 2020. | 1,40 % |
1. 6. 2020. | 7,20 % |
1. 9. 2022. | 0,60 % |
1. 3. 2023. | 0,10 % |
1. 6. 2023. | 0,30 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 0,3 % |
1. 3. 2023. | 0,1 % |
1. 9. 2022. | 0,6 % |
1. 6. 2020. | 7,2 % |
1. 3. 2020. | 1,4 % |
1. 12. 2019. | 0,8 % |
1. 3. 2019. | 1,3 % |
1. 6. 2016. | 0,9 % |
1. 12. 2015. | 0,3 % |
1. 6. 2013. | 0,1 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇱🇻 BDP iz građevinarstva | 200,323 mil. EUR | 406,844 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz javne uprave | 407,233 mil. EUR | 699,192 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz poljoprivrede | 183,636 mil. EUR | 193,396 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz proizvodnje | 702,673 mil. EUR | 877,207 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz rudarstva | 237,982 mil. EUR | 205,595 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz transportnog sektora | 380,409 mil. EUR | 465,509 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz usluga | 796,081 mil. EUR | 960,294 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP po glavi stanovnika | 16.945,2 USD | 17.014,62 USD | Godišnje |
🇱🇻 BDP po glavi stanovnika PPP | 37.812,58 USD | 37.967,47 USD | Godišnje |
🇱🇻 BDP po stalnim cenama | 6,439 milijardi EUR | 7,683 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇻 BIP | 43,63 milijardi USD | 40,42 milijardi USD | Godišnje |
🇱🇻 Bruto investicije u osnovna sredstva | 1,255 milijardi EUR | 2,068 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇻 Bruto nacionalni dohodak | 9,133 milijardi EUR | 10,746 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇻 Godišnja stopa rasta BDP | 0,1 % | 0,1 % | Kvartal |
🇱🇻 Rast BDP-a u celoj godini | -0,3 % | 3,4 % | Godišnje |
Rast BDP-a Letonije u poslednjim godinama uglavnom je podstaknut širenjem potrošnje i kredita. Glavne industrije su: sintetička vlakna, poljoprivredne mašine, đubriva, radio uređaji, elektronika, farmaceutski proizvodi, prerađena hrana, tekstil i drvo. Sa strane rashoda, potrošnja domaćinstava je glavna komponenta BDP-a i čini 61 procenat njegove ukupne upotrebe, nakon čega sledi bruto fiksna kapitalna formacija (23 procenta) i vladina potrošnja (18 procenata). Izvoz robe i usluga čini 59 procenata, dok uvoz čini 62 procenta, što smanjuje ukupni BDP za 3 procenta. Letonija se pridružila evrozoni 2014. godine.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.