Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Letonija Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave u Letonija je 699,192 mil. EUR. Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave u Letonija je porastao na 699,192 mil. EUR dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 484,768 mil. EUR dana 1. 9. 2023.. U periodu od 1. 3. 1995. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Letonija bio je 408,05 mil. EUR. Najviša vrednost dostignuta je dana 1. 12. 2007. sa 734,66 mil. EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2002. sa 246,46 mil. EUR.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave ·
Maks
BDP iz javne uprave | |
---|---|
1. 3. 1995. | 253,78 mil. EUR |
1. 6. 1995. | 317,99 mil. EUR |
1. 9. 1995. | 328,62 mil. EUR |
1. 12. 1995. | 317,08 mil. EUR |
1. 3. 1996. | 312,56 mil. EUR |
1. 6. 1996. | 296,34 mil. EUR |
1. 9. 1996. | 300,33 mil. EUR |
1. 12. 1996. | 351,99 mil. EUR |
1. 3. 1997. | 276,95 mil. EUR |
1. 6. 1997. | 343,41 mil. EUR |
1. 9. 1997. | 328,58 mil. EUR |
1. 12. 1997. | 380,86 mil. EUR |
1. 3. 1998. | 295,51 mil. EUR |
1. 6. 1998. | 328,78 mil. EUR |
1. 9. 1998. | 317,71 mil. EUR |
1. 12. 1998. | 386,94 mil. EUR |
1. 3. 1999. | 298,21 mil. EUR |
1. 6. 1999. | 307,53 mil. EUR |
1. 9. 1999. | 379,84 mil. EUR |
1. 12. 1999. | 379,11 mil. EUR |
1. 3. 2000. | 277,05 mil. EUR |
1. 6. 2000. | 333,54 mil. EUR |
1. 9. 2000. | 339,17 mil. EUR |
1. 12. 2000. | 487,82 mil. EUR |
1. 3. 2001. | 247,93 mil. EUR |
1. 6. 2001. | 336,69 mil. EUR |
1. 9. 2001. | 281,62 mil. EUR |
1. 12. 2001. | 573,40 mil. EUR |
1. 3. 2002. | 246,46 mil. EUR |
1. 6. 2002. | 338,78 mil. EUR |
1. 9. 2002. | 290,51 mil. EUR |
1. 12. 2002. | 592,89 mil. EUR |
1. 3. 2003. | 268,17 mil. EUR |
1. 6. 2003. | 367,55 mil. EUR |
1. 9. 2003. | 313,38 mil. EUR |
1. 12. 2003. | 629,55 mil. EUR |
1. 3. 2004. | 269,43 mil. EUR |
1. 6. 2004. | 366,88 mil. EUR |
1. 9. 2004. | 317,48 mil. EUR |
1. 12. 2004. | 635,21 mil. EUR |
1. 3. 2005. | 281,04 mil. EUR |
1. 6. 2005. | 378,70 mil. EUR |
1. 9. 2005. | 335,01 mil. EUR |
1. 12. 2005. | 653,76 mil. EUR |
1. 3. 2006. | 313,17 mil. EUR |
1. 6. 2006. | 419,16 mil. EUR |
1. 9. 2006. | 372,65 mil. EUR |
1. 12. 2006. | 706,14 mil. EUR |
1. 3. 2007. | 338,13 mil. EUR |
1. 6. 2007. | 450,30 mil. EUR |
1. 9. 2007. | 404,35 mil. EUR |
1. 12. 2007. | 734,66 mil. EUR |
1. 3. 2008. | 351,39 mil. EUR |
1. 6. 2008. | 477,29 mil. EUR |
1. 9. 2008. | 410,45 mil. EUR |
1. 12. 2008. | 716,68 mil. EUR |
1. 3. 2009. | 358,27 mil. EUR |
1. 6. 2009. | 449,83 mil. EUR |
1. 9. 2009. | 385,36 mil. EUR |
1. 12. 2009. | 526,45 mil. EUR |
1. 3. 2010. | 290,89 mil. EUR |
1. 6. 2010. | 383,61 mil. EUR |
1. 9. 2010. | 354,17 mil. EUR |
1. 12. 2010. | 520,80 mil. EUR |
1. 3. 2011. | 296,34 mil. EUR |
1. 6. 2011. | 400,13 mil. EUR |
1. 9. 2011. | 370,07 mil. EUR |
1. 12. 2011. | 531,72 mil. EUR |
1. 3. 2012. | 292,98 mil. EUR |
1. 6. 2012. | 392,95 mil. EUR |
1. 9. 2012. | 367,09 mil. EUR |
1. 12. 2012. | 520,92 mil. EUR |
1. 3. 2013. | 289,84 mil. EUR |
1. 6. 2013. | 393,37 mil. EUR |
1. 9. 2013. | 374,87 mil. EUR |
1. 12. 2013. | 522,67 mil. EUR |
1. 3. 2014. | 296,08 mil. EUR |
1. 6. 2014. | 402,46 mil. EUR |
1. 9. 2014. | 376,12 mil. EUR |
1. 12. 2014. | 544,44 mil. EUR |
1. 3. 2015. | 304,72 mil. EUR |
1. 6. 2015. | 411,48 mil. EUR |
1. 9. 2015. | 388,41 mil. EUR |
1. 12. 2015. | 553,75 mil. EUR |
1. 3. 2016. | 308,57 mil. EUR |
1. 6. 2016. | 407,66 mil. EUR |
1. 9. 2016. | 393,89 mil. EUR |
1. 12. 2016. | 572,26 mil. EUR |
1. 3. 2017. | 318,37 mil. EUR |
1. 6. 2017. | 425,86 mil. EUR |
1. 9. 2017. | 410,58 mil. EUR |
1. 12. 2017. | 589,60 mil. EUR |
1. 3. 2018. | 329,28 mil. EUR |
1. 6. 2018. | 434,11 mil. EUR |
1. 9. 2018. | 422,20 mil. EUR |
1. 12. 2018. | 605,88 mil. EUR |
1. 3. 2019. | 333,12 mil. EUR |
1. 6. 2019. | 434,28 mil. EUR |
1. 9. 2019. | 426,02 mil. EUR |
1. 12. 2019. | 601,52 mil. EUR |
1. 3. 2020. | 344,88 mil. EUR |
1. 6. 2020. | 443,14 mil. EUR |
1. 9. 2020. | 437,68 mil. EUR |
1. 12. 2020. | 619,36 mil. EUR |
1. 3. 2021. | 344,61 mil. EUR |
1. 6. 2021. | 451,02 mil. EUR |
1. 9. 2021. | 430,79 mil. EUR |
1. 12. 2021. | 628,54 mil. EUR |
1. 3. 2022. | 346,65 mil. EUR |
1. 6. 2022. | 461,11 mil. EUR |
1. 9. 2022. | 456,63 mil. EUR |
1. 12. 2022. | 658,63 mil. EUR |
1. 3. 2023. | 371,30 mil. EUR |
1. 6. 2023. | 485,29 mil. EUR |
1. 9. 2023. | 484,77 mil. EUR |
1. 12. 2023. | 699,19 mil. EUR |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 699,192 mil. EUR |
1. 9. 2023. | 484,768 mil. EUR |
1. 6. 2023. | 485,291 mil. EUR |
1. 3. 2023. | 371,299 mil. EUR |
1. 12. 2022. | 658,634 mil. EUR |
1. 9. 2022. | 456,63 mil. EUR |
1. 6. 2022. | 461,105 mil. EUR |
1. 3. 2022. | 346,647 mil. EUR |
1. 12. 2021. | 628,535 mil. EUR |
1. 9. 2021. | 430,79 mil. EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇱🇻 BDP iz građevinarstva | 200,323 mil. EUR | 406,844 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz poljoprivrede | 183,636 mil. EUR | 193,396 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz proizvodnje | 702,673 mil. EUR | 877,207 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz rudarstva | 237,982 mil. EUR | 205,595 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz transportnog sektora | 380,409 mil. EUR | 465,509 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP iz usluga | 796,081 mil. EUR | 960,294 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇻 BDP po glavi stanovnika | 16.945,2 USD | 17.014,62 USD | Godišnje |
🇱🇻 BDP po glavi stanovnika PPP | 37.812,58 USD | 37.967,47 USD | Godišnje |
🇱🇻 BDP po stalnim cenama | 6,439 milijardi EUR | 7,683 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇻 BIP | 43,63 milijardi USD | 40,42 milijardi USD | Godišnje |
🇱🇻 Bruto investicije u osnovna sredstva | 1,255 milijardi EUR | 2,068 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇻 Bruto nacionalni dohodak | 9,133 milijardi EUR | 10,746 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇻 Godišnja stopa rasta BDP | 0,1 % | 0,1 % | Kvartal |
🇱🇻 Rast BDP-a u celoj godini | -0,3 % | 3,4 % | Godišnje |
🇱🇻 Stopa rasta BDP | -0,9 % | -0,4 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave
Ekonomski pokazatelj "BDP iz javne administracije" igra ključnu ulogu u ocenjivanju zdravlja i stabilnosti jedne ekonomije. Kao glavni izvor informacija za investitore, ekonomske analitičare i kreatore politika, naš sajt Eulerpool specijalizovan je za pružanje tačnih, blagovremenih i detaljnih makroekonomskih podataka. U ovom opisu ćemo detaljno objasniti šta je BDP iz javne administracije, kako se meri i koju vrednost pruža ekonomiji jedne zemlje, sve u profesionalnom tonu i sa adekvatnom SEO optimizacijom. Bruto društveni proizvod (BDP) je jedan od najznačajnijih ekonomskih pokazatelja koji se koristi za merenje ukupne ekonomske aktivnosti jedne zemlje. BDP iz javne administracije predstavlja deo ukupnog BDP-a koji se generiše kroz državnu potrošnju, usluge i investicije u sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo, odbrana i javna sigurnost. Ovaj pokazatelj obuhvata sve aktivnosti koje su povezane sa pružanjem osnovnih usluga koje država nudi svojim građanima. Merjenje BDP-a iz javne administracije može biti kompleksan proces zbog različitih faktora koje je potrebno uzeti u obzir. Potrebno je izračunati vrednost svih usluga i dobara koje su obezbedile državne institucije. Ovo uključuje plate javnih službenika, troškove održavanja državne infrastrukture, ali i investicije u nove projekte. U našem širokom spektru podataka na Eulerpoolu, možemo pružiti precizne podatke koji su neophodni za detaljnu analizu ovog sektora. Važnost BDP-a iz javne administracije je izuzetna, posebno u razvijenim zemljama gde velika količina resursa ide prema javnom sektoru. Priroda javne potrošnje ima direktan uticaj na ekonomski rast i razvoj, a takođe može uticati i na stabilnost makroekonomskih agregata. Na primer, izdaci za obrazovanje i zdravstvo mogu doprineti povećanju produktivnosti radne snage i dugoročnom ekonomskom rastu. S druge strane, prevelika potrošnja može dovesti do povećanja državnog duga, što negativno utiče na fiskalnu stabilnost. Eulerpool nudi detaljne statistike koje omogućavaju korisnicima da prate promene u BDP-u iz javne administracije tokom vremena. Naš korisnički interfejs omogućava lako pretraživanje i analizu podataka, što je ključno za donošenje informisanih poslovnih i investicionih odluka. Bilo da ste ekonomski analitičar koji pokušava da predvidi buduće makroekonomske trendove ili investitor zainteresovan za analiziranje ekonomskih uslova, naši podaci će vam pružiti vredne uvide. Pored merenja vrednosti trenutne proizvodnje, BDP iz javne administracije takođe predstavlja pokazatelj uloge države u ekonomiji. Ako je udeo BDP-a iz javne administracije prevelik, to može signalizirati preveliku zavisnost ekonomije od državne potrošnje, što takođe može smanjiti efikasnost privatnog sektora. Nasuprot tome, niži nivo BDP-a iz javne administracije može ukazivati na manji angažman države u ekonomskoj aktivnosti, što može biti korisno ili štetno, zavisno od specifične ekonomske situacije. Dobavljači u privatnom sektoru mogu takođe imati korist od preciznog praćenja BDP-a iz javne administracije. Ako su investicije države usmerene ka infastrukturi, to može otvoriti prilike za kompanije koje posluju u građevinskom sektoru ili tehnološke kompanije koje dobijaju ugovore za razvoj IT infrastrukture. Analiza ovih trendova kroz podatke koje pruža Eulerpool može omogućiti kompanijama da optimalno pozicioniraju svoje poslovne strategije. Uloga javne administracije u održavanju ekonomske stabilnosti je neprocenjiva, posebno tokom ekonomske krize. Tokom finansijske nestabilnosti, vladine finansije često igraju ključnu ulogu u stabilizaciji ekonomije putem stimulativnih paketa i fiskalnih intervencija. BDP iz javne administracije, u ovom kontekstu, može nuditi dragocene uvide o efektivnosti tih intervencija i pomoći u ocenjivanju celokupnog ekonomskog oporavka. Na kraju, javna administracija ima i značajan uticaj na društveni kapital. Ulaganja u obrazovni sistem i zdravstvenu zaštitu ne samo da povećavaju produktivnost radne snage već i doprinose društvenoj koheziji i blagostanju. Ulaganja države u kulturu, sport i socijalne usluge često direktno doprinosi kvalitetu života građana, što se indirektno reflektuje i na ekonomsku produktivnost. Eulerpool koristi najnovije metodologije i tehnologije za skupljanje i analizu podataka, osiguravajući da naši korisnici dobiju najtačnije i najnovije informacije o BDP-u iz javne administracije. Kombinacija naših preciznih podataka i analitičkih alata omogućava vam da ostanete ispred promenljivih ekonomskih trendova. Na kraju, BDP iz javne administracije je ključni pokazatelj koji pruža sveobuhvatan uvid u ekonomsku i društvenu ulogu države. Naš cilj na Eulerpoolu je da vam obezbedimo sve potrebne informacije kako biste mogli da donesete najbolje odluke na osnovu verodostojnih i detaljnih makroekonomskih podataka. Posetite našu platformu i iskoristite sve pogodnosti koje nudi naš sveobuhvatni i tačni prikaz makroekonomskih pokazatelja.