Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švedska Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije u Švedska je 218,05 milijardi SEK. Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije u Švedska se smanjio na 218,05 milijardi SEK dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 222,729 milijardi SEK dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 1981. do 1. 3. 2024., prosečan GDP u Švedska je bio 136,31 milijardi SEK. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2022. sa 240,15 milijardi SEK, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1981. sa 64,81 milijardi SEK.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije ·
Maks
BDP iz proizvodnje | |
---|---|
1. 3. 1981. | 64,81 milijardi SEK |
1. 6. 1981. | 66,49 milijardi SEK |
1. 9. 1981. | 68,01 milijardi SEK |
1. 12. 1981. | 68,68 milijardi SEK |
1. 3. 1982. | 67,39 milijardi SEK |
1. 6. 1982. | 67,63 milijardi SEK |
1. 9. 1982. | 66,40 milijardi SEK |
1. 12. 1982. | 66,96 milijardi SEK |
1. 3. 1983. | 68,97 milijardi SEK |
1. 6. 1983. | 69,19 milijardi SEK |
1. 9. 1983. | 71,76 milijardi SEK |
1. 12. 1983. | 72,05 milijardi SEK |
1. 3. 1984. | 75,08 milijardi SEK |
1. 6. 1984. | 76,03 milijardi SEK |
1. 9. 1984. | 76,63 milijardi SEK |
1. 12. 1984. | 79,68 milijardi SEK |
1. 3. 1985. | 72,06 milijardi SEK |
1. 6. 1985. | 81,04 milijardi SEK |
1. 9. 1985. | 81,94 milijardi SEK |
1. 12. 1985. | 80,81 milijardi SEK |
1. 3. 1986. | 80,12 milijardi SEK |
1. 6. 1986. | 80,22 milijardi SEK |
1. 9. 1986. | 79,58 milijardi SEK |
1. 12. 1986. | 80,11 milijardi SEK |
1. 3. 1987. | 80,16 milijardi SEK |
1. 6. 1987. | 81,35 milijardi SEK |
1. 9. 1987. | 82,85 milijardi SEK |
1. 12. 1987. | 83,30 milijardi SEK |
1. 3. 1988. | 84,42 milijardi SEK |
1. 6. 1988. | 84,31 milijardi SEK |
1. 9. 1988. | 84,10 milijardi SEK |
1. 12. 1988. | 84,43 milijardi SEK |
1. 3. 1989. | 85,11 milijardi SEK |
1. 6. 1989. | 84,11 milijardi SEK |
1. 9. 1989. | 83,79 milijardi SEK |
1. 12. 1989. | 83,84 milijardi SEK |
1. 3. 1990. | 81,72 milijardi SEK |
1. 6. 1990. | 84,28 milijardi SEK |
1. 9. 1990. | 83,57 milijardi SEK |
1. 12. 1990. | 83,67 milijardi SEK |
1. 3. 1991. | 82,91 milijardi SEK |
1. 6. 1991. | 80,62 milijardi SEK |
1. 9. 1991. | 79,24 milijardi SEK |
1. 12. 1991. | 78,89 milijardi SEK |
1. 3. 1992. | 78,27 milijardi SEK |
1. 6. 1992. | 76,50 milijardi SEK |
1. 9. 1992. | 77,03 milijardi SEK |
1. 12. 1992. | 74,44 milijardi SEK |
1. 3. 1993. | 71,98 milijardi SEK |
1. 6. 1993. | 75,99 milijardi SEK |
1. 9. 1993. | 78,80 milijardi SEK |
1. 12. 1993. | 79,71 milijardi SEK |
1. 3. 1994. | 83,41 milijardi SEK |
1. 6. 1994. | 86,98 milijardi SEK |
1. 9. 1994. | 89,01 milijardi SEK |
1. 12. 1994. | 94,16 milijardi SEK |
1. 3. 1995. | 99,90 milijardi SEK |
1. 6. 1995. | 99,12 milijardi SEK |
1. 9. 1995. | 99,73 milijardi SEK |
1. 12. 1995. | 101,94 milijardi SEK |
1. 3. 1996. | 104,29 milijardi SEK |
1. 6. 1996. | 103,05 milijardi SEK |
1. 9. 1996. | 102,93 milijardi SEK |
1. 12. 1996. | 105,25 milijardi SEK |
1. 3. 1997. | 107,67 milijardi SEK |
1. 6. 1997. | 110,83 milijardi SEK |
1. 9. 1997. | 114,25 milijardi SEK |
1. 12. 1997. | 119,39 milijardi SEK |
1. 3. 1998. | 119,65 milijardi SEK |
1. 6. 1998. | 123,26 milijardi SEK |
1. 9. 1998. | 124,57 milijardi SEK |
1. 12. 1998. | 125,03 milijardi SEK |
1. 3. 1999. | 131,20 milijardi SEK |
1. 6. 1999. | 129,72 milijardi SEK |
1. 9. 1999. | 132,70 milijardi SEK |
1. 12. 1999. | 135,40 milijardi SEK |
1. 3. 2000. | 140,20 milijardi SEK |
1. 6. 2000. | 145,80 milijardi SEK |
1. 9. 2000. | 145,79 milijardi SEK |
1. 12. 2000. | 147,81 milijardi SEK |
1. 3. 2001. | 142,42 milijardi SEK |
1. 6. 2001. | 143,20 milijardi SEK |
1. 9. 2001. | 142,81 milijardi SEK |
1. 12. 2001. | 147,45 milijardi SEK |
1. 3. 2002. | 145,99 milijardi SEK |
1. 6. 2002. | 151,27 milijardi SEK |
1. 9. 2002. | 151,91 milijardi SEK |
1. 12. 2002. | 154,29 milijardi SEK |
1. 3. 2003. | 156,57 milijardi SEK |
1. 6. 2003. | 153,45 milijardi SEK |
1. 9. 2003. | 159,73 milijardi SEK |
1. 12. 2003. | 155,89 milijardi SEK |
1. 3. 2004. | 160,46 milijardi SEK |
1. 6. 2004. | 164,52 milijardi SEK |
1. 9. 2004. | 164,11 milijardi SEK |
1. 12. 2004. | 166,61 milijardi SEK |
1. 3. 2005. | 164,54 milijardi SEK |
1. 6. 2005. | 167,56 milijardi SEK |
1. 9. 2005. | 170,33 milijardi SEK |
1. 12. 2005. | 172,28 milijardi SEK |
1. 3. 2006. | 177,22 milijardi SEK |
1. 6. 2006. | 181,45 milijardi SEK |
1. 9. 2006. | 185,22 milijardi SEK |
1. 12. 2006. | 184,02 milijardi SEK |
1. 3. 2007. | 186,39 milijardi SEK |
1. 6. 2007. | 187,09 milijardi SEK |
1. 9. 2007. | 189,29 milijardi SEK |
1. 12. 2007. | 195,43 milijardi SEK |
1. 3. 2008. | 188,18 milijardi SEK |
1. 6. 2008. | 188,41 milijardi SEK |
1. 9. 2008. | 186,76 milijardi SEK |
1. 12. 2008. | 163,29 milijardi SEK |
1. 3. 2009. | 143,39 milijardi SEK |
1. 6. 2009. | 139,50 milijardi SEK |
1. 9. 2009. | 140,23 milijardi SEK |
1. 12. 2009. | 136,26 milijardi SEK |
1. 3. 2010. | 158,84 milijardi SEK |
1. 6. 2010. | 167,57 milijardi SEK |
1. 9. 2010. | 173,00 milijardi SEK |
1. 12. 2010. | 178,02 milijardi SEK |
1. 3. 2011. | 182,87 milijardi SEK |
1. 6. 2011. | 178,66 milijardi SEK |
1. 9. 2011. | 180,64 milijardi SEK |
1. 12. 2011. | 174,53 milijardi SEK |
1. 3. 2012. | 169,39 milijardi SEK |
1. 6. 2012. | 170,05 milijardi SEK |
1. 9. 2012. | 169,53 milijardi SEK |
1. 12. 2012. | 159,35 milijardi SEK |
1. 3. 2013. | 164,22 milijardi SEK |
1. 6. 2013. | 160,70 milijardi SEK |
1. 9. 2013. | 159,79 milijardi SEK |
1. 12. 2013. | 160,43 milijardi SEK |
1. 3. 2014. | 159,60 milijardi SEK |
1. 6. 2014. | 159,76 milijardi SEK |
1. 9. 2014. | 157,91 milijardi SEK |
1. 12. 2014. | 161,46 milijardi SEK |
1. 3. 2015. | 160,65 milijardi SEK |
1. 6. 2015. | 169,23 milijardi SEK |
1. 9. 2015. | 170,38 milijardi SEK |
1. 12. 2015. | 172,14 milijardi SEK |
1. 3. 2016. | 171,23 milijardi SEK |
1. 6. 2016. | 167,35 milijardi SEK |
1. 9. 2016. | 167,73 milijardi SEK |
1. 12. 2016. | 167,32 milijardi SEK |
1. 3. 2017. | 171,99 milijardi SEK |
1. 6. 2017. | 174,40 milijardi SEK |
1. 9. 2017. | 176,57 milijardi SEK |
1. 12. 2017. | 178,17 milijardi SEK |
1. 3. 2018. | 180,34 milijardi SEK |
1. 6. 2018. | 180,01 milijardi SEK |
1. 9. 2018. | 177,82 milijardi SEK |
1. 12. 2018. | 180,14 milijardi SEK |
1. 3. 2019. | 177,05 milijardi SEK |
1. 6. 2019. | 179,03 milijardi SEK |
1. 9. 2019. | 177,25 milijardi SEK |
1. 12. 2019. | 171,95 milijardi SEK |
1. 3. 2020. | 177,06 milijardi SEK |
1. 6. 2020. | 132,91 milijardi SEK |
1. 9. 2020. | 173,17 milijardi SEK |
1. 12. 2020. | 179,90 milijardi SEK |
1. 3. 2021. | 220,44 milijardi SEK |
1. 6. 2021. | 219,65 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 219,52 milijardi SEK |
1. 12. 2021. | 229,98 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 224,74 milijardi SEK |
1. 6. 2022. | 233,23 milijardi SEK |
1. 9. 2022. | 236,54 milijardi SEK |
1. 12. 2022. | 240,15 milijardi SEK |
1. 3. 2023. | 227,76 milijardi SEK |
1. 6. 2023. | 222,97 milijardi SEK |
1. 9. 2023. | 222,73 milijardi SEK |
1. 12. 2023. | 218,05 milijardi SEK |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 218,05 milijardi SEK |
1. 9. 2023. | 222,729 milijardi SEK |
1. 6. 2023. | 222,965 milijardi SEK |
1. 3. 2023. | 227,764 milijardi SEK |
1. 12. 2022. | 240,145 milijardi SEK |
1. 9. 2022. | 236,535 milijardi SEK |
1. 6. 2022. | 233,231 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 224,735 milijardi SEK |
1. 12. 2021. | 229,983 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 219,524 milijardi SEK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇪 BDP iz građevinarstva | 94,602 milijardi SEK | 94,143 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz javne uprave | 136,929 milijardi SEK | 160,507 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz komunalnih preduzeća | 35,203 milijardi SEK | 37,102 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz poljoprivrede | 15,336 milijardi SEK | 13,721 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz rudarstva | 6,142 milijardi SEK | 9,17 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz transportnog sektora | 47,536 milijardi SEK | 48,236 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP iz usluga | 692,917 milijardi SEK | 760,605 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 BDP po glavi stanovnika | 55.521,43 USD | 55.894,16 USD | Godišnje |
🇸🇪 BDP po glavi stanovnika PPP | 64.190,62 USD | 64.621,55 USD | Godišnje |
🇸🇪 BDP po stalnim cenama | 1,563 Bio. SEK | 1,552 Bio. SEK | Kvartal |
🇸🇪 BIP | 593,27 milijardi USD | 590,41 milijardi USD | Godišnje |
🇸🇪 Bruto investicije u osnovna sredstva | 393,121 milijardi SEK | 400,486 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Bruto nacionalni dohodak | 1,704 Bio. SEK | 1,59 Bio. SEK | Kvartal |
🇸🇪 Godišnja stopa rasta BDP | 0,7 % | -0,1 % | Kvartal |
🇸🇪 Mesečni BDP MoM | 0,9 % | -0,1 % | Mesečno |
🇸🇪 Mesečni BDP YoY | -1,1 % | -0,8 % | Mesečno |
🇸🇪 Rast BDP-a u celoj godini | -0,2 % | 2,8 % | Godišnje |
🇸🇪 Stopa rasta BDP | -0,8 % | 0,7 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije
BDP iz prerađivačke industrije (Gross Domestic Product from Manufacturing) predstavlja ključan indikator u makroekonomiji i igra značajnu ulogu u ocenjivanju ukupne ekonomske snage jedne zemlje. Naš sajt, Eulerpool, specijalizovan je za prikazivanje makroekonomskih podataka, od kojih je BDP iz prerađivačke industrije jedan od najvažnijih pokazatelja za analizu ekonomske aktivnosti i stabilnosti zemlje. Prerađivačka industrija uključuje širok spektar aktivnosti koje obuhvataju transformaciju sirovina u gotove proizvode. To uključuje oblasti kao što su automobilstvo, proizvodnja mašinerije, elektronike, tekstila, hemijske industrije i mnogih drugih. BDP iz prerađivačke industrije meri se kao vrednost svih finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u ovoj industriji tokom određenog vremenskog perioda, obično na godišnjem ili kvartalnom nivou. BDP iz prerađivačke industrije je posebno značajan indikator iz nekoliko razloga. Prvo, on odražava produktivnost i inovativnost ekonomije kroz pokazatelje kao što su izvoz, investicije u tehnologiju i unapređenje proizvodnih procesa. Drugo, prerađivačka industrija često ima domino efekat na druge sektore ekonomije, kao što su sektor usluga, transport, logistika i trgovina. Iz ovih razloga, BDP iz prerađivačke industrije može pružiti dublji uvid u celokupno zdravlje ekonomije. Prerađivačka industrija takođe igra ključnu ulogu u zapošljavanju. Mnoge razvijene ekonomije, ali i one u razvoju, oslanjaju se na prerađivačku industriju kao glavnog poslodavca. Povećanje BDP-a iz prerađivačke industrije često vodi do povećanog zapošljavanja, što može smanjiti stopu nezaposlenosti i povećati životni standard stanovništva. Sa porastom zapošljavanja dolazi i do povećanja lične potrošnje, što dalje doprinosi ekonomskoj ekspanziji. Makroekonomski analitičari i investitori pažljivo prate kretanja u BDP-u iz prerađivačke industrije kako bi doneli informisane odluke. Visok rast u ovom sektoru može biti znak stabilne i rastuće ekonomije, dok pad može ukazivati na potencijalne probleme kao što su smanjenje potražnje, tehnološka zaostalost ili problemi sa trgovinskim politikama. Naš Eulerpool sajt pruža detaljne i ažurirane podatke o BDP-u iz prerađivačke industrije, što korisnicima omogućava da temeljno analiziraju i procene ekonomske trendove. Takođe je važno napomenuti da politike vlade i regulatorni okviri imaju značajan uticaj na BDP iz prerađivačke industrije. Podsticaji za inovacije i tehnologije, povoljni uslovi za investicije i stabilna pravna okruženja mogu dodatno podstaći rast u ovom sektoru. Na primer, subvencije za istraživanje i razvoj, olakšice za izvoznike i ulaganja u infrastrukturu mogu značajno doprineti povećanju BDP-a iz prerađivačke industrije. S druge strane, protekcionističke mere ili nepovoljne trgovinske politike mogu imati suprotan efekat. Internacionalni kontekst takođe ima veliki uticaj na BDP iz prerađivačke industrije. Globalizacija i otvaranje tržišta omogućili su mnogim zemljama da prošire svoj prerađivački sektor kroz izvoz. Međutim, globalne ekonomske nestabilnosti, kao što su trgovinski ratovi ili globalne recesije, mogu negativno uticati na ovaj sektor. Naš sajt Eulerpool, pruža korisnicima ne samo lokalne već i globalne podatke što omogućava sveobuhvatno razumevanje makroekonomskih prilika. U kontekstu održivog razvoja, prerađivačka industrija se sve više suočava sa izazovima zelene transformacije. Ekološki standardi i inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova postaju sve važniji kriterijumi za ocenjivanje ekonomskog rasta. Kroz inovacije u proizvodnim procesima i primenu održivih tehnologija, prerađivačka industrija može doprineti ne samo ekonomskom već i ekološkom i socijalnom prosperitetu. Platforma kao što je Eulerpool može biti korisna za praćenje tih trendova i procenu njihovog uticaja na BDP iz prerađivačke industrije. Za analizu BDP-a iz prerađivačke industrije potrebno je poznavanje mnogih komponenata, uključujući bruto vrednost proizvodnje, neto proizvodnju i međufazne troškove. Na našem sajtu, Eulerpool, korisnici mogu detaljno istraživati sve ove aspekte kroz prilagođene izveštaje i grafikone. Naša platforma omogućava pristup podacima iz različitih izvora, uključujući nacionalne statističke institute i međunarodne organizacije kao što su MMF i Svetska banka. U zaključku, BDP iz prerađivačke industrije je esencijalni indikator za analizu makroekonomskih uslova jedne zemlje. Ovaj sektor ne samo da daje uvid u ekonomsku produktivnost i inovativnost, već ima i značajan uticaj na zapošljavanje, investicije, trgovinu i ukupnu ekonomsku stabilnost. Naš sajt Eulerpool pruža pouzdane i detaljne podatke koji korisnicima omogućavaju da temeljno analiziraju i prate ekonomske trendove, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Uspeh u analizi i razumevanju BDP-a iz prerađivačke industrije može biti ključan za donošenje informisanih investicionih odluka i oblikovanje ekonomske politike.