Napravi najbolje investicije svog života.
fair value · 20 million securities worldwide · 50 year history · 10 year estimates · leading business news

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇮🇸

Ostrvo Spoljnotrgovinski bilans

Cena

4,602 milijardi ISK
Promena +/-
+1,04 milijardi ISK
Promena %
+25,48 %

Trenutna vrednost Spoljnotrgovinskog bilansa u Ostrvo iznosi 4,602 milijardi ISK. Spoljnotrgovinski bilans u Ostrvo povećao se na 4,602 milijardi ISK dana 1. 3. 2015., nakon što je bio 3,562 milijardi ISK dana 1. 1. 2015.. Od 1. 1. 1960. do 1. 7. 2024., prosečni BDP u Ostrvo iznosio je -3,40 milijardi ISK. Rekordna vrednost dostignuta je dana 1. 12. 2008. sa 21,09 milijardi ISK, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 10. 2022. sa -54,83 milijardi ISK.

Izvor: Statistics Iceland

Spoljnotrgovinski bilans

  • Maks

Trgovački bilans

Spoljnotrgovinski bilans Istorija

DatumVrednost
1. 3. 2015.4,602 milijardi ISK
1. 1. 2015.3,562 milijardi ISK
1. 12. 2014.505,9 mil. ISK
1. 11. 2014.2,32 milijardi ISK
1. 10. 2014.8,361 milijardi ISK
1. 8. 2014.12,4 mil. ISK
1. 5. 2014.1,736 milijardi ISK
1. 1. 2014.4,583 milijardi ISK
1. 11. 2013.7,931 milijardi ISK
1. 10. 2013.4,281 milijardi ISK
1
2
3
4
5
...
20

Slični makroekonomski pokazatelji za Spoljnotrgovinski bilans

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇮🇸
Bilans usluga prema BDP
0,9 % of GDP-1,7 % of GDPGodišnje
🇮🇸
Broj dolazaka turista
173.295 156.36 Mesečno
🇮🇸
Indeks terorizma
0,233 Points0 PointsGodišnje
🇮🇸
Inostrani dug
3,358 Bio. ISK3,123 Bio. ISKKvartal
🇮🇸
Izvozi
88,899 milijardi ISK72,851 milijardi ISKMesečno
🇮🇸
Rezerve zlata
1,98 Tonnes1,98 TonnesKvartal
🇮🇸
Strane direktne investicije
21,19 milijardi ISK-2,312 milijardi ISKKvartal
🇮🇸
Tečajna lista
-40,808 milijardi ISK-29,153 milijardi ISKKvartal
🇮🇸
Tokovi kapitala
3,45 milijardi ISK69,809 milijardi ISKKvartal
🇮🇸
Transakcije
2,135 milijardi ISK2,334 milijardi ISKKvartal
🇮🇸
Uvozi
109,706 milijardi ISK119,254 milijardi ISKMesečno

Trgovinski deficit Islanda se proširio na ISK 231,8 milijardi u 2021. godini u odnosu na ISK 145,3 milijardi u 2020. godini. Ukupna vrednost izvoza robe povećana je za 21,8% na ISK 136,2 milijardi. Izvoz aluminijuma i aluminijumskih proizvoda imao je najveći udeo u izvozu prerađivačkih proizvoda, sa 37,3% ukupnog izvoza. Morski proizvodi doprineli su sa 38,8% ukupnog izvoza, a njihova vrednost bila je 7,4% veća nego u 2020. godini. Sveža riba i smrznuti riblji fileti imali su najveći udeo u morskim proizvodima. Najveće trgovačke zemlje u izvozu robe bile su Nizozemska, Španija i Ujedinjeno Kraljevstvo, ali je 68,8% ukupnog izvoza išlo u zemlje EEA. Istovremeno, uvoz je porastao brže, za 28,9%, na ISK 222,8 milijardi. Povećanje se uglavnom odnosilo na transportnu opremu i kapitalne proizvode. Najveće kategorije uvoza bile su industrijski materijali (28,8%) i kapitalna dobra (22,2%). Najveće trgovačke zemlje u uvozu robe za 2021. godinu bile su Norveška, Kina i Nemačka. Preko 58% ukupne vrednosti uvoza došlo je iz zemalja EEA.

Šta je Spoljnotrgovinski bilans

Balans trgovine, poznat i kao trgovinski bilans, predstavlja jedan od ključnih indikatora makroekonomskog stanja svake zemlje. Ovaj ekonomski pokazatelj meri razliku između ukupne vrednosti robe i usluga koje zemlja izvozi i onih koje uvozi u određenom vremenskom periodu, obično tokom jedne godine. Na našoj platformi, eulerpool, posvećujemo posebnu pažnju prikazu preciznih i ažurnih ekonomskih podataka, uključujući i bilans trgovine, kako bi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na najnovijim ekonomskim saznanjima. Balans trgovine može biti pozitivan ili negativan, što je od suštinskog značaja za razumevanje ekonomske dinamike jedne zemlje. Pozitivan balans trgovine, poznat kao trgovinski suficit, javlja se kada zemlja izvozi više robe i usluga nego što uvozi. Ovo obično ukazuje na ekonomsku snagu zemlje i često se posmatra kao znak konkurentnosti njenog izvoznog sektora. Nasuprot tome, negativan balans trgovine, ili trgovinski deficit, dešava se kada zemlja više uvozi nego što izvozi. Trgovinski deficit može signalizirati ekonomsku ranjivost, zavisnost od inostranih proizvoda, ili nesposobnost domaće industrije da proizvede konkurentne proizvode. Na eulerpool sajtu, korisnici mogu pratiti aktuelne i istorijske podatke o bilansu trgovine iz različitih zemalja širom sveta. Naša platforma omogućava detaljnu analizu trendova i promena koje se dešavaju na globalnom tržištu. Podaci koje pružamo su od velike koristi za ekonomske analitičare, investitore, istraživače i donosioce odluka koji žele da dobiju uvid u performanse ekonomija u kontekstu međunarodne trgovine. Jedan od osnovnih razloga zašto je balans trgovine važan jeste njegov uticaj na bruto domaći proizvod (BDP). Kada zemlja beleži trgovinski suficit, njen BDP može rasti kao rezultat povećane proizvodnje i izvoza. S druge strane, uporan trgovinski deficit može negativno uticati na BDP ako domaća potrošnja proizvoda i usluga uglavnom dolazi iz uvoza. Stoga, praćenje bilansa trgovine pruža značajan uvid u dugoročne ekonomske projekcije i razvojne planove. Struktura balansa trgovine često odražava strukturu ekonomije jedne zemlje. Na primer, zemlje koje zavise od izvoza prirodnih resursa, poput nafte ili minerala, mogu beležiti pozitivan balans trgovine kada su cene tih resursa visoke na svetskom tržištu. Nasuprot tome, zemlje sa snažnom potrošačkom bazom i ograničenim resursima često se suočavaju sa trgovinskim deficitom, jer zavise od uvoza gotove robe i sirovina. Međutim, balans trgovine nije jedini indikator ekonomske snage; on treba da se posmatra u širem kontekstu sa drugim ekonomskim parametrima kao što su javni dug, stopa nezaposlenosti i inflacija. Takođe, trgovinski balans može biti pod uticajem kratkoročnih faktora kao što su sezonske varijacije ili fluktuacije valuta. Na našoj platformi, analiziramo sve ove aspekte kako bismo pružili sveobuhvatan pogled na makroekonomsko okruženje. Eksport i import su dve komponente koje direktno utiču na bilans trgovine. Da bi se poboljšao balans trgovine, zemlja može primeniti različite ekonomske politike. Na primer, podsticanje izvoza kroz subvencije, smanjenje poreza, ili inovacije u proizvodnji može poboljšati trgovinski bilans. S druge strane, smanjenje zavisnosti od uvoza putem razvoja domaće proizvodnje, potražnje za lokalnim proizvodima i implementacije tarifnih barijera može takođe doprineti pozitivnom bilansu. Međunarodni trgovinski odnosi i sporazumi, poput slobodnih trgovinskih zona ili carinskih unija, takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju bilansa trgovine. Sporazumi o slobodnoj trgovini često olakšavaju i povećavaju obim trgovine između zemalja članica, što može pozitivno uticati na trgovinski bilans. Na eulerpool platformi, pružamo informacije o ključnim međunarodnim sporazumima i geopolitiki faktorima koji mogu imati dugoročne posledice na bilans trgovine. Globalizacija i tehnološki napredak dodatno su transformisali način na koji funkcioniše međunarodna trgovina. U današnjem svetu, informaciona tehnologija, transport i logistika omogućavaju gotovo trenutnu trgovinsku razmenu, što utiče na efikasnost i brzinu izvoza i uvoza. Svaka inovacija u ovim oblastima može imati značajne implikacije na bilans trgovine jedne zemlje. Na našoj platformi, trudimo se da korisnicima pružimo najnovije informacije o globalnim trendovima i inovacijama koje mogu uticati na bilans trgovine. Jedan od ključnih izazova prilikom analize bilansa trgovine jeste razdvajanje realnih efekata od nominalnih podataka. Na primer, rast izvoza može biti rezultat povećanja količine izvezene robe, ali može biti i posledica inflacije koja povećava cene izvozne robe. Kroz detaljne analize i upotrebu dodatnih makroekonomskih indikatora, eulerpool pruža svojim korisnicima mogućnost da bolje razumeju stvarne promene u bilansu trgovine. Konačno, važno je napomenuti da balans trgovine ima i socioekonomske aspekte. Trgovinski suficit može značiti povećanje zaposlenosti i veći priliv stranih valuta, što može poboljšati životni standard unutar zemlje. Trgovinski deficit, s druge strane, može dovesti do povećanja spoljnog duga i pritisaka na devizne rezerve zemlje, što može destabilizovati ekonomsku situaciju. Eulerpool se trudi da ove podatke učini pristupačnim i razumljivim kako bi svojim korisnicima pružio jasnu sliku trenutne i buduće ekonomske situacije. Stoga, pratite nas za najnovije informacije o bilansu trgovine i drugim važnim makroekonomskim indikatorima.