Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Italija Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Italija iznosi 3,8 % of GDP. Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Italija porastao je na 3,8 % of GDP dana 1. 1. 2020., nakon što je bio 3,2 % of GDP dana 1. 1. 2019.. Od 1. 1. 1980. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Italija iznosio je -0,16 % of GDP. Vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2020. sa 3,80 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1980. sa -3,70 % of GDP.
Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Bilans usluga prema BDP | |
---|---|
1. 1. 1983. | 0,30 % of GDP |
1. 1. 1986. | 0,40 % of GDP |
1. 1. 1993. | 1,20 % of GDP |
1. 1. 1994. | 1,30 % of GDP |
1. 1. 1995. | 2,10 % of GDP |
1. 1. 1996. | 2,80 % of GDP |
1. 1. 1997. | 2,60 % of GDP |
1. 1. 1998. | 1,70 % of GDP |
1. 1. 1999. | 0,80 % of GDP |
1. 1. 2001. | 0,20 % of GDP |
1. 1. 2013. | 1,10 % of GDP |
1. 1. 2014. | 1,80 % of GDP |
1. 1. 2015. | 1,20 % of GDP |
1. 1. 2016. | 2,50 % of GDP |
1. 1. 2017. | 2,40 % of GDP |
1. 1. 2018. | 2,50 % of GDP |
1. 1. 2019. | 3,20 % of GDP |
1. 1. 2020. | 3,80 % of GDP |
Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2020. | 3,8 % of GDP |
1. 1. 2019. | 3,2 % of GDP |
1. 1. 2018. | 2,5 % of GDP |
1. 1. 2017. | 2,4 % of GDP |
1. 1. 2016. | 2,5 % of GDP |
1. 1. 2015. | 1,2 % of GDP |
1. 1. 2014. | 1,8 % of GDP |
1. 1. 2013. | 1,1 % of GDP |
1. 1. 2001. | 0,2 % of GDP |
1. 1. 1999. | 0,8 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇹 Broj dolazaka turista | 9,919 mil. Persons | 8,031 mil. Persons | Mesečno |
🇮🇹 Dugovanja inostranstva prema BDP-u | 122 % of GDP | 123 % of GDP | Kvartal |
🇮🇹 Indeks terorizma | 1,447 Points | 3,29 Points | Godišnje |
🇮🇹 Inostrani dug | 2,586 Bio. EUR | 2,575 Bio. EUR | Kvartal |
🇮🇹 Izvozi | 57,176 milijardi EUR | 51,898 milijardi EUR | Mesečno |
🇮🇹 Prihodi od turizma | 7,79 milijardi EUR | 7,454 milijardi EUR | Mesečno |
🇮🇹 Prodaja oružja | 1,437 milijardi SIPRI TIV | 1,716 milijardi SIPRI TIV | Godišnje |
🇮🇹 Proizvodnja sirove nafte | 89 BBL/D/1K | 69 BBL/D/1K | Mesečno |
🇮🇹 Rezerve zlata | 2.451,84 Tonnes | 2.451,84 Tonnes | Kvartal |
🇮🇹 Strane direktne investicije | 267,21 mil. EUR | 3,11 milijardi EUR | Mesečno |
🇮🇹 Tečajna lista | 1,376 milijardi EUR | 5,527 milijardi EUR | Mesečno |
🇮🇹 Tokovi kapitala | 11,92 milijardi EUR | -2,019 milijardi EUR | Mesečno |
🇮🇹 Transakcije | 115,737 mil. EUR | 113,597 mil. EUR | Kvartal |
🇮🇹 Trgovački bilans | 6,743 milijardi EUR | 5,151 milijardi EUR | Mesečno |
🇮🇹 Uslovi trgovanja | 105,4 points | 105,6 points | Mesečno |
🇮🇹 Uvoz prirodnog gasa | 0 Terajoule | 196.678,829 Terajoule | Mesečno |
🇮🇹 Uvozi | 50,433 milijardi EUR | 46,748 milijardi EUR | Mesečno |
Bilans tekućeg računa kao procenat BDP-a pruža indikaciju o nivou međunarodne konkurentnosti jedne zemlje. Obično, zemlje koje beleže snažan suficit tekućeg računa imaju ekonomiju koja je u velikoj meri zavisna od prihoda od izvoza, sa visokim stopama štednje, ali slabom domaćom tražnjom. S druge strane, zemlje koje beleže deficit na tekućem računu imaju snažan uvoz, nisku stopu štednje i visoku stopu lične potrošnje kao procenat raspoloživih prihoda.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Tekući račun u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Naslov: Trenutni Račun prema BDP-u: Detaljna Analiza Trenutni račun prema BDP-u je ključni pokazatelj makroekonomske politike svake zemlje i predstavlja promenu u međunarodnim transakcijama uključujući trgovinski bilans, neto prihod iz inostranstva i neto tekuće transferi. Kao centralna komponenta platnog bilansa, ovaj pokazatelj nam pomaže da sagledamo širu sliku ekonomske stabilnosti jedne države. Na portalu eulerpool, naš cilj je da pružimo precizne i korisne makroekonomske podatke, i u tom kontekstu, razumevanje trenutnog računa prema BDP-u je od suštinskog značaja za analize i donošenje odluka. Trenutni račun odnosi se na razliku između ukupnih izvoznih prihoda jedne zemlje i ukupnih uvoznih troškova, zajedno sa neto primanjima (kao što su kamate i dividende) i neto tekućim transferima (kao što su donacije i međunarodna pomoć). Kada se ovaj račun izrazi kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), daje jasniji uvid u relativni značaj ovih aktivnosti u širem ekonomskom okruženju. Na primer, pozitivni trenutni račun ukazuje na to da država izvozi više nego što uvozi, što može ukazivati na ekonomsku snagu, dok negativni trenutni račun može ukazivati na deficit u platnom bilansu, što bi moglo predstavljati izazov za ekonomsku stabilnost. Analiziranje trenutnog računa prema BDP-u u kontekstu različitih zemalja može nam pružiti uvid u globalne ekonomske trendove. Na razvijenim tržištima, kao što su Sjedinjene Američke Države ili zemlje Evropske unije, često vidimo fluktuacije u trenutnom računu koje odražavaju složene odnose između domaće potrošnje, investicija i međunarodne trgovine. Nasuprot tome, zemlje u razvoju često mogu imati pozitivne trenutne račune zbog visokog nivoa izvoza resursa. Jedan od ključnih faktora koji utiče na trenutni račun prema BDP-u jeste kurs valute zemlje. Jača valuta može učiniti izvoz manje konkurentnim i povećati uvoz, što može dovesti do deficita trenutnog računa. Politički i ekonomski faktori takođe igraju značajnu ulogu. Na primer, ekonomske sankcije, promene u trgovinskim politikama ili globalni ekonomski šokovi mogu dramatično uticati na trgovinski bilans zemlje i samim tim na trenutni račun. Osim korisnosti za makroekonomske analitičare, trenutni račun prema BDP-u je takođe od vitalnog značaja za investitore i donosioce politika. Investitori koriste ove podatke za procenu ekonomske stabilnosti i rizika ulaska ili izlaska sa određenog tržišta. Negativni trenutni račun može signalizirati potrebu za dodatnim stranim investicijama ili zaduživanjem, dok pozitivni trenutni račun može ukazivati na mogućnosti za ekonomski rast i stabilnost. Za donosioce politika, razumeti dinamiku trenutnog računa je od presudne važnosti za kreiranje efikasnih ekonomskih strategija, uključujući fiskalne i monetarne politike. Na eulerpool platformi, pružamo sveobuhvatne podatke koji vam omogućavaju detaljnu analizu trenutnog računa prema BDP-u za različite zemlje. Naši podaci su konstantno ažurirani kako biste imali na raspolaganju najnovije informacije potrebne za donošenje informisanih odluka. Pored čistih brojeva, nudimo i analitičke alate koji vam omogućavaju da pratite trendove, upoređujete zemlje i prepoznajete ključne tačke preokreta u makroekonomskim tokovima. Posebno je važno napomenuti da trenutni račun prema BDP-u ne treba posmatrati izolovano, već u kontekstu drugih makroekonomskih indikatora kao što su fiskalni deficit, stopa inflacije, i nivo spoljnog duga. Integrisana analiza ovih faktora može pružiti potpuni uvid u makroekonomsko zdravlje zemalja, omogućavajući dublje razumevanje ekonomskih kretanja. U zaključku, trenutni račun prema BDP-u je neprocenjiv alat za analitičare, investitore i donosioce politika. On ne samo da pruža uvid u trgovinske i finansijske tokove, već i pomaže u prepoznavanju dugoročnih trendova i potencijalnih rizika. Na eulerpool platformi, mi smo posvećeni tome da vam pružimo najtačnije i najrelevantnije podatke kako biste doneli najbolje moguće odluke. Kroz pažljivo praćenje i analizu trenutnog računa prema BDP-u, korisnici naše platforme mogu steći dublje uvide i razviti informisane strategije koje doprinose dugoročnoj ekonomskoj stabilnosti i rastu.