Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Hrvatska Фискални издаци
Cena
Sadašnja vrednost Фискални издаци u Hrvatska je 8,384 milijardi EUR. Фискални издаци u Hrvatska su se smanjili na 8,384 milijardi EUR dana 1. 9. 2023., nakon što su bili 8,9 milijardi EUR dana 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 1999. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Hrvatska je bio 5,24 milijardi EUR. Rekordno visoka vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2023. sa 11,30 milijardi EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1999. sa 2,95 milijardi EUR.
Фискални издаци ·
Maks
Državna potrošnja | |
---|---|
1. 3. 1999. | 2,95 milijardi EUR |
1. 6. 1999. | 3,10 milijardi EUR |
1. 9. 1999. | 3,23 milijardi EUR |
1. 12. 1999. | 3,32 milijardi EUR |
1. 3. 2000. | 2,96 milijardi EUR |
1. 6. 2000. | 3,22 milijardi EUR |
1. 9. 2000. | 3,38 milijardi EUR |
1. 12. 2000. | 3,51 milijardi EUR |
1. 3. 2001. | 3,00 milijardi EUR |
1. 6. 2001. | 3,29 milijardi EUR |
1. 9. 2001. | 3,28 milijardi EUR |
1. 12. 2001. | 3,48 milijardi EUR |
1. 3. 2002. | 3,18 milijardi EUR |
1. 6. 2002. | 3,39 milijardi EUR |
1. 9. 2002. | 3,43 milijardi EUR |
1. 12. 2002. | 3,80 milijardi EUR |
1. 3. 2003. | 3,50 milijardi EUR |
1. 6. 2003. | 3,94 milijardi EUR |
1. 9. 2003. | 3,95 milijardi EUR |
1. 12. 2003. | 3,95 milijardi EUR |
1. 3. 2004. | 3,68 milijardi EUR |
1. 6. 2004. | 4,24 milijardi EUR |
1. 9. 2004. | 4,21 milijardi EUR |
1. 12. 2004. | 4,20 milijardi EUR |
1. 3. 2005. | 3,73 milijardi EUR |
1. 6. 2005. | 4,34 milijardi EUR |
1. 9. 2005. | 4,26 milijardi EUR |
1. 12. 2005. | 4,32 milijardi EUR |
1. 3. 2006. | 4,02 milijardi EUR |
1. 6. 2006. | 4,50 milijardi EUR |
1. 9. 2006. | 4,44 milijardi EUR |
1. 12. 2006. | 4,50 milijardi EUR |
1. 3. 2007. | 4,62 milijardi EUR |
1. 6. 2007. | 5,00 milijardi EUR |
1. 9. 2007. | 5,16 milijardi EUR |
1. 12. 2007. | 5,10 milijardi EUR |
1. 3. 2008. | 4,94 milijardi EUR |
1. 6. 2008. | 5,46 milijardi EUR |
1. 9. 2008. | 5,43 milijardi EUR |
1. 12. 2008. | 5,54 milijardi EUR |
1. 3. 2009. | 5,10 milijardi EUR |
1. 6. 2009. | 5,56 milijardi EUR |
1. 9. 2009. | 5,55 milijardi EUR |
1. 12. 2009. | 5,61 milijardi EUR |
1. 3. 2010. | 5,16 milijardi EUR |
1. 6. 2010. | 5,19 milijardi EUR |
1. 9. 2010. | 5,48 milijardi EUR |
1. 12. 2010. | 5,43 milijardi EUR |
1. 3. 2011. | 5,75 milijardi EUR |
1. 6. 2011. | 5,28 milijardi EUR |
1. 9. 2011. | 5,32 milijardi EUR |
1. 12. 2011. | 5,45 milijardi EUR |
1. 3. 2012. | 5,03 milijardi EUR |
1. 6. 2012. | 5,47 milijardi EUR |
1. 9. 2012. | 5,24 milijardi EUR |
1. 12. 2012. | 5,29 milijardi EUR |
1. 3. 2013. | 5,05 milijardi EUR |
1. 6. 2013. | 5,39 milijardi EUR |
1. 9. 2013. | 5,52 milijardi EUR |
1. 12. 2013. | 5,49 milijardi EUR |
1. 3. 2014. | 5,32 milijardi EUR |
1. 6. 2014. | 5,53 milijardi EUR |
1. 9. 2014. | 5,36 milijardi EUR |
1. 12. 2014. | 5,54 milijardi EUR |
1. 3. 2015. | 5,24 milijardi EUR |
1. 6. 2015. | 5,59 milijardi EUR |
1. 9. 2015. | 5,34 milijardi EUR |
1. 12. 2015. | 5,60 milijardi EUR |
1. 3. 2016. | 5,16 milijardi EUR |
1. 6. 2016. | 5,56 milijardi EUR |
1. 9. 2016. | 5,40 milijardi EUR |
1. 12. 2016. | 5,60 milijardi EUR |
1. 3. 2017. | 5,34 milijardi EUR |
1. 6. 2017. | 5,54 milijardi EUR |
1. 9. 2017. | 5,35 milijardi EUR |
1. 12. 2017. | 5,66 milijardi EUR |
1. 3. 2018. | 5,40 milijardi EUR |
1. 6. 2018. | 5,65 milijardi EUR |
1. 9. 2018. | 5,71 milijardi EUR |
1. 12. 2018. | 6,65 milijardi EUR |
1. 3. 2019. | 5,73 milijardi EUR |
1. 6. 2019. | 6,07 milijardi EUR |
1. 9. 2019. | 6,22 milijardi EUR |
1. 12. 2019. | 7,17 milijardi EUR |
1. 3. 2020. | 6,09 milijardi EUR |
1. 6. 2020. | 7,06 milijardi EUR |
1. 9. 2020. | 6,37 milijardi EUR |
1. 12. 2020. | 7,64 milijardi EUR |
1. 3. 2021. | 6,63 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 7,09 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 6,65 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 7,71 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 6,46 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 7,07 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 7,22 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 9,59 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 7,66 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 8,90 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 8,38 milijardi EUR |
Фискални издаци Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 8,384 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 8,9 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 7,658 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 9,592 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 7,221 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 7,068 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 6,463 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 7,71 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 6,649 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 7,09 milijardi EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Фискални издаци
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇭🇷 Državna potrošnja | 3,412 milijardi EUR | 3,053 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 Državna potrošnja prema BDP-u | 21,8 % of GDP | 21,1 % of GDP | Godišnje |
🇭🇷 Državni budžet | -0,7 % of GDP | 0 % of GDP | Godišnje |
🇭🇷 Državni dug | 49,158 milijardi EUR | 48,205 milijardi EUR | Mesečno |
🇭🇷 Državni prihodi | 9,788 milijardi EUR | 9,381 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 Indeks korupcije | 50 Points | 50 Points | Godišnje |
🇭🇷 Javni dug u odnosu na BDP | 63,5 % of GDP | 68,2 % of GDP | Godišnje |
🇭🇷 Korupcijski rang | 57 | 57 | Godišnje |
🇭🇷 Vojni izdaci | 1,439 milijardi USD | 1,282 milijardi USD | Godišnje |
🇭🇷 Vrednost državnog budžeta | -1,513 milijardi EUR | 996,8 mil. EUR | Kvartal |
🇭🇷 Zahtevi za azil | 70 persons | 80 persons | Mesečno |
Fiskalni rashodi se odnose na zbir državnih troškova, uključujući potrošnju na dobra i usluge, investicije i transferna plaćanja kao što su socijalno osiguranje i naknade za nezaposlenost. Fiskalni rashodi su deo izračunavanja bilansa državnog budžeta.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Фискални издаци
Fiskalna potrošnja je ključan segment makroekonomske analize koja se odnosi na finansijske aktivnosti državnih organa, odnosno na sve izdatke koje država i njene institucije realizuju u cilju obezbeđivanja javnih dobara i usluga, regulisanja ekonomskih aktivnosti, i postizanja socijalne pravde. Na našem profesionalnom sajtu Eulerpool, koji se bavi prikazivanjem makroekonomskih podataka, posvećujemo posebnu pažnju analizi fiskalne potrošnje, jer ona pruža vitalne informacije za razumevanje ekonomskih trendova i donošenje informisanih odluka. Fiskalna potrošnja obuhvata niz različitih javnih izdataka, uključujući tržišne intervencije, subvencije, javne investicije, isplatu plata državnih službenika, socijalna davanja, i mnoge druge stavke koje čine ukupnu potrošnju države. Pravilno upravljanje fiskalnom potrošnjom može značajno doprineti ekonomskom rastu, povećanju zaposlenosti, i stabilnosti finansijskog sistema, dok s druge strane, neadekvatno upravljanje može dovesti do fiskalnih manjkova, inflacije, i drugih ekonomskih problema. Jedna od ključnih komponenti fiskalne potrošnje jeste javna potrošnja, koja se može podeliti na kapitalnu i tekuću potrošnju. Kapitalna potrošnja odnosi se na dugoročne investicije kao što su infrastrukturni projekti, izgradnja puteva, mostova, javnih zgrada, i drugih objekata koji doprinose ekonomskom razvoju. Tekuća potrošnja, s druge strane, obuhvata izdatke za svakodnevno funkcionisanje državnih institucija, uključujući plate, održavanje, i operativne troškove. Kao deo makroekonomske politike, fiskalna potrošnja igra ključnu ulogu u kontroli cikličnih fluktuacija ekonomije. Tokom recesije, države često povećavaju fiskalnu potrošnju kako bi stimulisale ekonomski rast i smanjile nezaposlenost. Ovaj pristup, poznat kao kontraciklična fiskalna politika, uključuje povećanje javnih investicija i socijalnih davanja kako bi se podstakla potrošnja i privredna aktivnost. Nasuprot tome, tokom perioda ekonomske ekspanzije, države mogu smanjiti fiskalnu potrošnju ili povećati poreze kako bi sprečile inflaciju i pregrevanje ekonomije. Efikasna fiskalna potrošnja zahteva pažljivo planiranje i nadzor kako bi se postigli željeni ekonomski ciljevi. To uključuje jasno definisane prioritete, transparentnost u trošenju javnih sredstava, i odgovornost prema građanima. Fiskalna politika mora biti usklađena sa opštim makroekonomskim ciljevima kao što su stabilnost cena, pun zaposlenost, i održiv rast. Upravljanje fiskalnom potrošnjom takođe zavisi od fiskalne discipline i održivosti javnih finansija. Fiskalna disciplina podrazumeva pridržavanje unapred definisanih pravila o trošenju i zaduživanju, kako bi se izbegli prekomerni deficiti i dugoročna fiskalna neravnoteža. Održivost javnih finansija, sa druge strane, odnosi se na sposobnost države da dugoročno izdrži sadašnji nivo potrošnje i zaduživanja bez ugrožavanja fiskalne stabilnosti. U analizi fiskalne potrošnje, također je važno uzeti u obzir multiplikator fiskalne potrošnje, koji meri ukupni ekonomski efekat povećanja državnih izdataka. Multiplikator fiskalne potrošnje se razlikuje u zavisnosti od vrste potrošnje, trenutnih ekonomskih uslova, i drugih faktora. Na primer, investicije u infrastrukturu često imaju veći multiplikator jer stvaraju dugoročne koristi i podstiču dodatne privatne investicije. Pored ekonomske dimenzije, fiskalna potrošnja ima i važnu socijalnu ulogu. Kroz različite oblike socijalnih davanja, subvencija, i programa podrške, država može smanjiti socijalne nejednakosti i pružiti pomoć najranjivijim grupama u društvu. Ovaj aspekt fiskalne potrošnje je od suštinskog značaja za izgradnju društvene kohezije i održivog razvoja. Naš sajt Eulerpool pruža detaljne analize i vizualizacije podataka o fiskalnoj potrošnji, omogućavajući korisnicima da prate trendove, analiziraju ključne pokazatelje, i donose dobro informisane odluke. Naši interaktivni grafikoni i alati omogućavaju dubinsku analizu pojedinačnih komponenti fiskalne potrošnje, poređenje sa drugim zemljama, i identifikaciju glavnih faktora koji utiču na fiskalnu politiku. U zaključku, fiskalna potrošnja je složena i višedimenzionalna tema koja zahteva pažljivu analizu i upravljanje. Ona je ključna za ekonomski razvoj, socijalnu pravdu, i finansijsku stabilnost. Na Eulerpoolu, uz pomoć sveobuhvatnih i ažuriranih podataka, omogućavamo vam da sagledate sve aspekte fiskalne potrošnje i donesete strateške odluke. U vremenu brzih ekonomskih promena, takve informacije su neprocenjive za sve koji žele da ostanu korak ispred i uspešno upravljaju kompleksnim ekonomskim izazovima. Takođe, edukacija o značaju fiskalne potrošnje doprinosi boljem razumevanju ekonomske politike i njenog uticaja na svakodnevni život građana. Nastavite da pratite Eulerpool za najnovije analize i uvide u oblasti makroekonomije i fiskalne politike.