Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Honduras Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta u Honduras je 2,487 milijardi HNL. Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta u Honduras je pao na 2,487 milijardi HNL dana 1. 3. 2024., nakon što je bio 2,522 milijardi HNL dana 1. 12. 2023.. Od 1. 3. 2000. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Honduras je bio 1,66 milijardi HNL. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 6. 2024. sa 2,56 milijardi HNL, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2000. sa 995,90 mil. HNL.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta ·
Maks
BDP iz transportnog sektora | |
---|---|
1. 3. 2000. | 1,01 milijardi HNL |
1. 6. 2000. | 995,90 mil. HNL |
1. 9. 2000. | 999,90 mil. HNL |
1. 12. 2000. | 1,03 milijardi HNL |
1. 3. 2001. | 1,06 milijardi HNL |
1. 6. 2001. | 1,06 milijardi HNL |
1. 9. 2001. | 1,02 milijardi HNL |
1. 12. 2001. | 1,06 milijardi HNL |
1. 3. 2002. | 1,03 milijardi HNL |
1. 6. 2002. | 1,06 milijardi HNL |
1. 9. 2002. | 1,07 milijardi HNL |
1. 12. 2002. | 1,07 milijardi HNL |
1. 3. 2003. | 1,10 milijardi HNL |
1. 6. 2003. | 1,10 milijardi HNL |
1. 9. 2003. | 1,12 milijardi HNL |
1. 12. 2003. | 1,15 milijardi HNL |
1. 3. 2004. | 1,19 milijardi HNL |
1. 6. 2004. | 1,23 milijardi HNL |
1. 9. 2004. | 1,18 milijardi HNL |
1. 12. 2004. | 1,23 milijardi HNL |
1. 3. 2005. | 1,28 milijardi HNL |
1. 6. 2005. | 1,32 milijardi HNL |
1. 9. 2005. | 1,36 milijardi HNL |
1. 12. 2005. | 1,36 milijardi HNL |
1. 3. 2006. | 1,36 milijardi HNL |
1. 6. 2006. | 1,34 milijardi HNL |
1. 9. 2006. | 1,39 milijardi HNL |
1. 12. 2006. | 1,45 milijardi HNL |
1. 3. 2007. | 1,44 milijardi HNL |
1. 6. 2007. | 1,51 milijardi HNL |
1. 9. 2007. | 1,53 milijardi HNL |
1. 12. 2007. | 1,54 milijardi HNL |
1. 3. 2008. | 1,52 milijardi HNL |
1. 6. 2008. | 1,52 milijardi HNL |
1. 9. 2008. | 1,56 milijardi HNL |
1. 12. 2008. | 1,58 milijardi HNL |
1. 3. 2009. | 1,44 milijardi HNL |
1. 6. 2009. | 1,48 milijardi HNL |
1. 9. 2009. | 1,50 milijardi HNL |
1. 12. 2009. | 1,51 milijardi HNL |
1. 3. 2010. | 1,55 milijardi HNL |
1. 6. 2010. | 1,58 milijardi HNL |
1. 9. 2010. | 1,55 milijardi HNL |
1. 12. 2010. | 1,59 milijardi HNL |
1. 3. 2011. | 1,60 milijardi HNL |
1. 6. 2011. | 1,62 milijardi HNL |
1. 9. 2011. | 1,67 milijardi HNL |
1. 12. 2011. | 1,66 milijardi HNL |
1. 3. 2012. | 1,70 milijardi HNL |
1. 6. 2012. | 1,71 milijardi HNL |
1. 9. 2012. | 1,73 milijardi HNL |
1. 12. 2012. | 1,70 milijardi HNL |
1. 3. 2013. | 1,71 milijardi HNL |
1. 6. 2013. | 1,73 milijardi HNL |
1. 9. 2013. | 1,79 milijardi HNL |
1. 12. 2013. | 1,78 milijardi HNL |
1. 3. 2014. | 1,78 milijardi HNL |
1. 6. 2014. | 1,80 milijardi HNL |
1. 9. 2014. | 1,78 milijardi HNL |
1. 12. 2014. | 1,82 milijardi HNL |
1. 3. 2015. | 1,83 milijardi HNL |
1. 6. 2015. | 1,84 milijardi HNL |
1. 9. 2015. | 1,84 milijardi HNL |
1. 12. 2015. | 1,88 milijardi HNL |
1. 3. 2016. | 1,88 milijardi HNL |
1. 6. 2016. | 1,90 milijardi HNL |
1. 9. 2016. | 1,92 milijardi HNL |
1. 12. 2016. | 1,95 milijardi HNL |
1. 3. 2017. | 1,93 milijardi HNL |
1. 6. 2017. | 1,96 milijardi HNL |
1. 9. 2017. | 2,00 milijardi HNL |
1. 12. 2017. | 2,03 milijardi HNL |
1. 3. 2018. | 2,05 milijardi HNL |
1. 6. 2018. | 2,07 milijardi HNL |
1. 9. 2018. | 2,12 milijardi HNL |
1. 12. 2018. | 2,11 milijardi HNL |
1. 3. 2019. | 2,06 milijardi HNL |
1. 6. 2019. | 2,15 milijardi HNL |
1. 9. 2019. | 2,19 milijardi HNL |
1. 12. 2019. | 2,20 milijardi HNL |
1. 3. 2020. | 1,88 milijardi HNL |
1. 6. 2020. | 1,43 milijardi HNL |
1. 9. 2020. | 1,54 milijardi HNL |
1. 12. 2020. | 1,65 milijardi HNL |
1. 3. 2021. | 1,88 milijardi HNL |
1. 6. 2021. | 1,90 milijardi HNL |
1. 9. 2021. | 1,94 milijardi HNL |
1. 12. 2021. | 1,97 milijardi HNL |
1. 3. 2022. | 2,19 milijardi HNL |
1. 6. 2022. | 2,22 milijardi HNL |
1. 9. 2022. | 2,28 milijardi HNL |
1. 12. 2022. | 2,34 milijardi HNL |
1. 3. 2023. | 2,37 milijardi HNL |
1. 6. 2023. | 2,37 milijardi HNL |
1. 9. 2023. | 2,45 milijardi HNL |
1. 12. 2023. | 2,52 milijardi HNL |
1. 3. 2024. | 2,49 milijardi HNL |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 2,487 milijardi HNL |
1. 12. 2023. | 2,522 milijardi HNL |
1. 9. 2023. | 2,454 milijardi HNL |
1. 6. 2023. | 2,366 milijardi HNL |
1. 3. 2023. | 2,367 milijardi HNL |
1. 12. 2022. | 2,337 milijardi HNL |
1. 9. 2022. | 2,278 milijardi HNL |
1. 6. 2022. | 2,222 milijardi HNL |
1. 3. 2022. | 2,187 milijardi HNL |
1. 12. 2021. | 1,969 milijardi HNL |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇭🇳 BDP iz građevinarstva | 1,786 milijardi HNL | 1,603 milijardi HNL | Kvartal |
🇭🇳 BDP iz javne uprave | 3,029 milijardi HNL | 3,014 milijardi HNL | Kvartal |
🇭🇳 BDP iz komunalnih preduzeća | 2,221 milijardi HNL | 2,172 milijardi HNL | Kvartal |
🇭🇳 BDP iz poljoprivrede | 7,376 milijardi HNL | 7,216 milijardi HNL | Kvartal |
🇭🇳 BDP iz proizvodnje | 2,221 milijardi HNL | 10,248 milijardi HNL | Kvartal |
🇭🇳 BDP iz rudarstva | 124 mil. HNL | 122 mil. HNL | Kvartal |
🇭🇳 BDP po glavi stanovnika | 2.539,62 USD | 2.489,6 USD | Godišnje |
🇭🇳 BDP po glavi stanovnika PPP | 6.499,47 USD | 6.371,47 USD | Godišnje |
🇭🇳 BDP po stalnim cenama | 62,757 milijardi HNL | 61,64 milijardi HNL | Kvartal |
🇭🇳 BIP | 34,4 milijardi USD | 31,43 milijardi USD | Godišnje |
🇭🇳 Bruto investicije u osnovna sredstva | 204,859 milijardi HNL | 173,068 milijardi HNL | Godišnje |
🇭🇳 Bruto nacionalni dohodak | 226,258 milijardi HNL | 217,008 milijardi HNL | Godišnje |
🇭🇳 Godišnja stopa rasta BDP | 3,9 % | 4,1 % | Kvartal |
🇭🇳 Stopa rasta BDP | 0,2 % | 2 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta
Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja ključni makroekonomski indikator koji meri ukupnu ekonomsku aktivnost jedne zemlje, i ima nekoliko komponenti koje zajedno čine ovaj složeni pokazatelj. Jedna od najvažnijih komponenti BDP-a je BDP iz transporta, koji igra crucialnu ulogu u ekonomskoj strukturi države. Na sajtu eulerpool, našem profesionalnom sajtu za prikaz makroekonomskih podataka, želimo vam pružiti detaljan uvid u značenje, važnost i faktore koji utiču na BDP iz transporta. BDP iz transporta se odnosi na vrednost svih roba i usluga proizvedenih u privrednoj grani transporta, uključujući sve vrste prevoza: kopneni, vodni i vazdušni. Važno je naglasiti da se ovaj segment ne odnosi samo na prevoz osoba i robe, već i na sve prateće usluge: skladištenje, logistiku, podršku, održavanje i infrastrukturne investicije. Zbog širokog spektra uključenih aktivnosti, BDP iz transporta je od izuzetne važnosti za analizu ekonomske dinamike jedne zemlje. Prvo, treba razumeti kako se BDP iz transporta izračunava i zašto je to bitno. Postoje dva glavna načina merenja BDP-a: proizvodni pristup i potrošački pristup. Kod proizvodnog pristupa, vrednost proizvedenih dobara i usluga meri se na osnovu njihove proizvodne cene. U slučaju transportnog sektora, to bi uključilo sve prihode kompanija iz prevoza, kao i dodatne usluge. Kod potrošačkog pristupa, vrednost se meri na osnovu potrošnje finalnih korisnika, što uključuje troškove prevoza pojedinaca i kompanija. Oba pristupa daju komplementarne informacije koje pomažu analitičarima i donosiocima ekonomskih politika da razumeju doprinos transportnog sektora ukupnoj ekonomiji. Transportni sektor često služi kao barometar ekonomskog zdravlja. Na primer, u periodima ekonomske ekspanzije dolazi do povećanja potražnje za transportom usled rasta industrijske proizvodnje i povećanja međunarodne trgovine. Suprotno tome, u vreme ekonomske recesije, smanjenje potrošnje i proizvodnje dovodi do pada potražnje za transportnim uslugama. Na ovoj osnovi, promene u BDP-u iz transporta mogu služiti kao rani indikatori ekonomskih trendova. Jedan od ključnih faktora koji utiču na BDP iz transporta je infrastruktura. Visokokvalitetna i efikasna transportna infrastruktura može značajno povećati sposobnost zemlje da poveća svoj BDP iz ovog sektora. To uključuje modernizaciju puteva, železnica, luka i aerodroma. Investicije u infrastrukturu ne samo da povećavaju efikasnost transporta, već i smanjuju troškove prevoza, što direktno utiče na smanjenje cena proizvoda i usluga i time povećava konkurentnost zemlje na međunarodnom tržištu. Tehnološki napredak takođe igra veliku ulogu u unapređenju transportnog sektora. Uvođenje novih tehnologija, kao što su autonomna vozila, pametni transportni sistemi i zeleno gorivo, može doprineti smanjenju operativnih troškova i povećanju efikasnosti. Ove inovacije ne samo da poboljšavaju kvalitet usluga, već i smanjuju negativne ekološke posledice, što je sve češće pitanje od značaja za ekonomske politike i investitore. Globalna povezanost je još jedan faktor koji utiče na BDP iz transporta. U ekonomski globalizovanom svetu, svaka promena u međunarodnoj trgovini može imati direktan uticaj na transportni sektor. Povećanje izvoza i uvoza roba i usluga zbog rastuće međunarodne trgovine znači veću potražnju za transportnim uslugama, što se pozitivno odražava na BDP iz transporta. S druge strane, trgovinski sporovi, carine i protekcionističke mere mogu negativno uticati na ovaj sektor. Važan aspekt analize BDP-a iz transporta je i njegov uticaj na zapošljavanje. Transportni sektor je jedan od najvećih poslodavaca u mnogim zemljama, pružajući poslove raznim profesionalcima, od vozača kamiona do visokokvalifikovanih logističkih stručnjaka. Promene u ovom sektoru direktno utiču na tržište rada, što može imati dalekosežne ekonomske i socijalne posledice. Pored zapošljavanja, transportni sektor ima i značajan uticaj na regionalni razvoj. Na primer, izgradnja novih puteva ili proširenje železničke mreže može podstaći regionalni ekonomski razvoj otvaranjem novih tržišta i povećanjem dostupnosti roba i usluga. Ovo je posebno značajno za manje razvijene ili ruralne oblasti, gde unapređenje transportne infrastrukture može biti ključno za ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda. Transportni sektor se suočava i sa brojnim izazovima. Regulacije i zakonodavstvo igraju bitnu ulogu, jer se često suočava sa strogim propisima vezanim za bezbednost, ekologiju i radne uslove. Ovi propisi mogu povećati operativne troškove i uticati na profitabilnost kompanija u ovom sektoru. Takođe, dešavanja kao što su geopolitčki konflikti ili pandemije mogu drastično promeniti dinamiku transporta, smanjujući ili povećavajući potražnju za određenim vrstama prevoza. Na kraju, važno je napomenuti da je BDP iz transporta ključan pokazatelj koji ne samo da odražava trenutnu ekonomsku situaciju, već pruža i uvid u buduće ekonomske trendove. Zbog svoje kompleksnosti i višeslojnosti, analiziranje ovog segmenta zahteva detaljno razumevanje širih ekonomskih, tehnoloških i globalnih faktora. Naš tim na eulerpool-u pruža sveobuhvatne makroekonomske podatke i analize koji vam omogućavaju da donosite informisane odluke, bilo da ste investitor, analitičar ili donosilac ekonomskih politika. Kroz praćenje i analizu BDP-a iz transporta, možete steći dublji uvid u ekonomsku dinamiku i na vreme prilagoditi vaše strategije i planove. U zaključku, BDP iz transporta je ključni indikator ekonomskog zdravlja i razvoja. Razumeti njegove komponente, faktore koji na njega utiču i načine kako se meri, omogućava bolje praćenje ekonomskih trendova i donošenje informisanih odluka. Na sajtu eulerpool, mi smo posvećeni tome da vam pružimo najpreciznije i najdetaljnije makroekonomske informacije koje će vam pomoći da uspešno navigirate kroz kompleksni svet ekonomije.