Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nemačka Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Nemačka je 0,1 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Nemačka se smanjila na 0,1 % dana 1. 9. 2023., nakon što je bila 0,3 % dana 1. 3. 2023.. Od 1. 6. 1970. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Nemačka je bio 0,47 %. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 9. 2020. sa 8,90 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -9,20 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 6. 1970. | 4,00 % |
1. 9. 1970. | 1,90 % |
1. 12. 1970. | 0,80 % |
1. 6. 1971. | 2,10 % |
1. 9. 1971. | 1,70 % |
1. 3. 1972. | 0,10 % |
1. 6. 1972. | 1,60 % |
1. 9. 1972. | 2,30 % |
1. 12. 1972. | 1,60 % |
1. 3. 1973. | 1,40 % |
1. 6. 1973. | 0,70 % |
1. 9. 1973. | 0,30 % |
1. 12. 1973. | 0,20 % |
1. 3. 1974. | 0,80 % |
1. 9. 1975. | 1,10 % |
1. 12. 1975. | 2,00 % |
1. 3. 1976. | 0,90 % |
1. 6. 1976. | 1,50 % |
1. 12. 1976. | 1,90 % |
1. 3. 1977. | 0,90 % |
1. 6. 1977. | 0,60 % |
1. 12. 1977. | 1,70 % |
1. 3. 1978. | 0,40 % |
1. 6. 1978. | 0,40 % |
1. 9. 1978. | 1,30 % |
1. 12. 1978. | 1,20 % |
1. 3. 1979. | 0,10 % |
1. 6. 1979. | 3,10 % |
1. 12. 1979. | 0,60 % |
1. 3. 1980. | 0,80 % |
1. 3. 1981. | 1,20 % |
1. 9. 1981. | 0,30 % |
1. 3. 1982. | 0,40 % |
1. 12. 1982. | 0,20 % |
1. 3. 1983. | 0,90 % |
1. 6. 1983. | 1,10 % |
1. 12. 1983. | 1,40 % |
1. 3. 1984. | 1,30 % |
1. 9. 1984. | 2,70 % |
1. 12. 1984. | 0,80 % |
1. 6. 1985. | 1,00 % |
1. 9. 1985. | 1,30 % |
1. 12. 1985. | 0,60 % |
1. 6. 1986. | 1,20 % |
1. 9. 1986. | 0,70 % |
1. 12. 1986. | 1,00 % |
1. 6. 1987. | 2,20 % |
1. 9. 1987. | 0,70 % |
1. 12. 1987. | 1,60 % |
1. 6. 1988. | 1,80 % |
1. 9. 1988. | 1,10 % |
1. 12. 1988. | 1,20 % |
1. 3. 1989. | 1,10 % |
1. 6. 1989. | 0,40 % |
1. 9. 1989. | 0,90 % |
1. 12. 1989. | 1,20 % |
1. 3. 1990. | 2,10 % |
1. 6. 1990. | 0,50 % |
1. 9. 1990. | 2,10 % |
1. 12. 1990. | 1,80 % |
1. 3. 1991. | 2,30 % |
1. 12. 1991. | 1,30 % |
1. 3. 1992. | 1,50 % |
1. 9. 1993. | 0,60 % |
1. 3. 1994. | 1,40 % |
1. 6. 1994. | 0,20 % |
1. 9. 1994. | 0,70 % |
1. 12. 1994. | 1,20 % |
1. 6. 1995. | 0,70 % |
1. 9. 1995. | 0,20 % |
1. 6. 1996. | 1,40 % |
1. 9. 1996. | 0,30 % |
1. 12. 1996. | 0,70 % |
1. 6. 1997. | 1,30 % |
1. 9. 1997. | 0,30 % |
1. 12. 1997. | 0,80 % |
1. 3. 1998. | 0,90 % |
1. 9. 1998. | 0,50 % |
1. 3. 1999. | 1,20 % |
1. 9. 1999. | 1,10 % |
1. 12. 1999. | 0,80 % |
1. 3. 2000. | 1,40 % |
1. 6. 2000. | 0,80 % |
1. 3. 2001. | 2,00 % |
1. 6. 2002. | 0,40 % |
1. 9. 2002. | 0,50 % |
1. 6. 2003. | 0,10 % |
1. 9. 2003. | 0,80 % |
1. 12. 2003. | 0,30 % |
1. 6. 2004. | 0,50 % |
1. 6. 2005. | 0,50 % |
1. 9. 2005. | 0,80 % |
1. 12. 2005. | 0,50 % |
1. 3. 2006. | 1,00 % |
1. 6. 2006. | 1,70 % |
1. 9. 2006. | 0,80 % |
1. 12. 2006. | 1,50 % |
1. 3. 2007. | 0,10 % |
1. 6. 2007. | 0,80 % |
1. 9. 2007. | 0,50 % |
1. 12. 2007. | 0,60 % |
1. 3. 2008. | 0,60 % |
1. 6. 2009. | 0,20 % |
1. 9. 2009. | 0,60 % |
1. 12. 2009. | 0,70 % |
1. 3. 2010. | 0,80 % |
1. 6. 2010. | 2,30 % |
1. 9. 2010. | 0,80 % |
1. 12. 2010. | 0,80 % |
1. 3. 2011. | 1,90 % |
1. 6. 2011. | 0,10 % |
1. 9. 2011. | 0,90 % |
1. 3. 2012. | 0,20 % |
1. 6. 2012. | 0,20 % |
1. 9. 2012. | 0,30 % |
1. 6. 2013. | 1,10 % |
1. 9. 2013. | 0,50 % |
1. 12. 2013. | 0,30 % |
1. 3. 2014. | 1,00 % |
1. 9. 2014. | 0,50 % |
1. 12. 2014. | 0,80 % |
1. 6. 2015. | 0,80 % |
1. 9. 2015. | 0,40 % |
1. 12. 2015. | 0,40 % |
1. 3. 2016. | 0,80 % |
1. 6. 2016. | 0,50 % |
1. 9. 2016. | 0,20 % |
1. 12. 2016. | 0,40 % |
1. 3. 2017. | 1,20 % |
1. 6. 2017. | 0,90 % |
1. 9. 2017. | 0,60 % |
1. 12. 2017. | 0,90 % |
1. 6. 2018. | 0,80 % |
1. 12. 2018. | 0,90 % |
1. 3. 2019. | 0,70 % |
1. 12. 2019. | 0,30 % |
1. 9. 2020. | 8,90 % |
1. 12. 2020. | 0,80 % |
1. 6. 2021. | 2,20 % |
1. 9. 2021. | 0,70 % |
1. 3. 2022. | 1,00 % |
1. 9. 2022. | 0,40 % |
1. 3. 2023. | 0,30 % |
1. 9. 2023. | 0,10 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 0,1 % |
1. 3. 2023. | 0,3 % |
1. 9. 2022. | 0,4 % |
1. 3. 2022. | 1 % |
1. 9. 2021. | 0,7 % |
1. 6. 2021. | 2,2 % |
1. 12. 2020. | 0,8 % |
1. 9. 2020. | 8,9 % |
1. 12. 2019. | 0,3 % |
1. 3. 2019. | 0,7 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇪 BDP iz građevinarstva | 32,072 milijardi EUR | 33,131 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 BDP iz javne uprave | 171,323 milijardi EUR | 171,181 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 BDP iz poljoprivrede | 7,307 milijardi EUR | 7,338 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 BDP iz proizvodnje | 174,247 milijardi EUR | 174,6 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 BDP iz usluga | 132,063 milijardi EUR | 132,823 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 BDP po glavi stanovnika | 42.878,81 USD | 43.361,18 USD | Godišnje |
🇩🇪 BDP po glavi stanovnika PPP | 61.909,03 USD | 62.605,47 USD | Godišnje |
🇩🇪 BDP po stalnim cenama | 816,407 milijardi EUR | 814,667 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 BIP | 4,456 Bio. USD | 4,082 Bio. USD | Godišnje |
🇩🇪 Bruto investicije u osnovna sredstva | 176,768 milijardi EUR | 180,69 milijardi EUR | Kvartal |
🇩🇪 Bruto nacionalni dohodak | 1,086 Bio. EUR | 1,086 Bio. EUR | Kvartal |
🇩🇪 Doprinos BDP-a kroz spoljnu potražnju. | -0,1 % | 0,2 % | Kvartal |
🇩🇪 Godišnja stopa rasta BDP | 0 % | -0,1 % | Kvartal |
🇩🇪 Rast BDP-a u celoj godini | -0,3 % | 1,8 % | Godišnje |
Nemačka je peta najveća ekonomija na svetu i najveća u evrozoni. Nemačka je drugi najveći izvoznik u svetu i izvoz čini više od jedne trećine nacionalne proizvodnje. Kao takav, izvoz proizvoda visoke dodate vrednosti bio je glavni pokretač rasta u poslednjim godinama. Sastav BDP-a sa strane rashoda: potrošnja domaćinstava (55 posto), bruto formiranje kapitala (20 posto, od čega 10 posto u građevinarstvu, 6 posto u mašinama i opremi i 4 posto u ostalim proizvodima) i državni rashodi (19 posto). Izvoz robe i usluga čini 46 posto BDP-a, dok uvoz čini 39 posto, čime se dodaje 7 posto ukupnom BDP-u.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.