Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Danska Građevinska proizvodnja
Cena
Trenutna vrednost Građevinska proizvodnja u Danska iznosi 1,9 %. Građevinska proizvodnja u Danska je pala na 1,9 % dana 1. 7. 2024., nakon što je bila 2,2 % dana 1. 6. 2024.. Od 1. 1. 2001. do 1. 8. 2024., prosečan BDP u Danska iznosio je 2,05 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 7. 2008. sa 30,50 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 2. 2010. sa -17,20 %.
Građevinska proizvodnja ·
Maks
Građevinska proizvodnja | |
---|---|
1. 1. 2001. | 5,60 % |
1. 2. 2001. | 12,10 % |
1. 3. 2001. | 7,00 % |
1. 4. 2001. | 6,90 % |
1. 5. 2001. | 8,40 % |
1. 6. 2001. | 8,70 % |
1. 7. 2001. | 2,80 % |
1. 8. 2001. | 3,40 % |
1. 9. 2001. | 3,50 % |
1. 10. 2001. | 2,30 % |
1. 11. 2001. | 2,40 % |
1. 12. 2001. | 2,30 % |
1. 1. 2002. | 7,60 % |
1. 2. 2002. | 11,30 % |
1. 4. 2002. | 9,10 % |
1. 3. 2003. | 13,40 % |
1. 5. 2003. | 7,00 % |
1. 6. 2003. | 2,10 % |
1. 10. 2003. | 1,50 % |
1. 11. 2003. | 1,70 % |
1. 12. 2003. | 1,40 % |
1. 1. 2004. | 1,80 % |
1. 3. 2004. | 1,60 % |
1. 4. 2004. | 6,60 % |
1. 5. 2004. | 7,20 % |
1. 6. 2004. | 6,90 % |
1. 7. 2004. | 8,50 % |
1. 8. 2004. | 8,20 % |
1. 9. 2004. | 8,40 % |
1. 10. 2004. | 3,90 % |
1. 11. 2004. | 3,50 % |
1. 12. 2004. | 3,70 % |
1. 1. 2005. | 18,40 % |
1. 2. 2005. | 29,60 % |
1. 4. 2005. | 23,00 % |
1. 6. 2005. | 0,20 % |
1. 7. 2005. | 2,30 % |
1. 8. 2005. | 2,10 % |
1. 9. 2005. | 2,20 % |
1. 10. 2005. | 4,70 % |
1. 11. 2005. | 4,80 % |
1. 12. 2005. | 4,90 % |
1. 3. 2006. | 28,30 % |
1. 5. 2006. | 16,30 % |
1. 6. 2006. | 11,30 % |
1. 7. 2006. | 5,40 % |
1. 8. 2006. | 5,20 % |
1. 9. 2006. | 5,30 % |
1. 10. 2006. | 6,00 % |
1. 11. 2006. | 6,10 % |
1. 12. 2006. | 6,10 % |
1. 1. 2007. | 4,10 % |
1. 2. 2007. | 4,20 % |
1. 3. 2007. | 4,20 % |
1. 4. 2007. | 2,30 % |
1. 5. 2007. | 2,40 % |
1. 6. 2007. | 2,50 % |
1. 7. 2007. | 0,90 % |
1. 8. 2007. | 1,10 % |
1. 9. 2007. | 1,10 % |
1. 10. 2007. | 2,80 % |
1. 11. 2007. | 2,90 % |
1. 12. 2007. | 2,90 % |
1. 1. 2008. | 1,50 % |
1. 2. 2008. | 13,80 % |
1. 4. 2008. | 14,20 % |
1. 7. 2008. | 30,50 % |
1. 12. 2008. | 9,40 % |
1. 1. 2011. | 1,20 % |
1. 2. 2011. | 4,30 % |
1. 3. 2011. | 4,60 % |
1. 4. 2011. | 2,90 % |
1. 5. 2011. | 3,00 % |
1. 7. 2011. | 1,90 % |
1. 8. 2011. | 3,20 % |
1. 9. 2011. | 1,90 % |
1. 10. 2011. | 2,80 % |
1. 11. 2011. | 5,30 % |
1. 12. 2011. | 8,60 % |
1. 1. 2012. | 8,00 % |
1. 2. 2012. | 2,00 % |
1. 3. 2012. | 2,40 % |
1. 4. 2012. | 1,20 % |
1. 6. 2012. | 1,60 % |
1. 7. 2012. | 0,60 % |
1. 8. 2012. | 0,90 % |
1. 2. 2013. | 2,10 % |
1. 6. 2013. | 1,30 % |
1. 7. 2013. | 0,20 % |
1. 12. 2013. | 0,60 % |
1. 1. 2014. | 2,60 % |
1. 2. 2014. | 5,30 % |
1. 3. 2014. | 6,80 % |
1. 4. 2014. | 7,90 % |
1. 5. 2014. | 3,60 % |
1. 6. 2014. | 0,90 % |
1. 7. 2014. | 2,90 % |
1. 8. 2014. | 4,90 % |
1. 9. 2014. | 3,60 % |
1. 10. 2014. | 4,50 % |
1. 11. 2014. | 5,70 % |
1. 12. 2014. | 4,40 % |
1. 1. 2015. | 4,50 % |
1. 2. 2015. | 5,10 % |
1. 3. 2015. | 4,60 % |
1. 4. 2015. | 3,40 % |
1. 5. 2015. | 5,10 % |
1. 6. 2015. | 5,50 % |
1. 7. 2015. | 2,50 % |
1. 8. 2015. | 3,70 % |
1. 9. 2015. | 4,90 % |
1. 10. 2015. | 3,50 % |
1. 11. 2015. | 4,30 % |
1. 12. 2015. | 7,20 % |
1. 1. 2016. | 5,20 % |
1. 2. 2016. | 2,40 % |
1. 3. 2016. | 3,90 % |
1. 4. 2016. | 3,70 % |
1. 5. 2016. | 5,20 % |
1. 6. 2016. | 5,90 % |
1. 7. 2016. | 5,90 % |
1. 8. 2016. | 2,20 % |
1. 9. 2016. | 2,90 % |
1. 10. 2016. | 3,50 % |
1. 11. 2016. | 3,30 % |
1. 12. 2016. | 6,40 % |
1. 1. 2017. | 7,00 % |
1. 2. 2017. | 6,00 % |
1. 3. 2017. | 4,90 % |
1. 4. 2017. | 5,00 % |
1. 5. 2017. | 3,00 % |
1. 6. 2017. | 2,00 % |
1. 7. 2017. | 4,50 % |
1. 8. 2017. | 4,70 % |
1. 9. 2017. | 3,70 % |
1. 10. 2017. | 5,30 % |
1. 11. 2017. | 4,70 % |
1. 12. 2017. | 4,40 % |
1. 1. 2018. | 3,70 % |
1. 2. 2018. | 4,90 % |
1. 3. 2018. | 1,80 % |
1. 4. 2018. | 3,60 % |
1. 5. 2018. | 3,60 % |
1. 6. 2018. | 4,60 % |
1. 7. 2018. | 4,30 % |
1. 8. 2018. | 3,70 % |
1. 9. 2018. | 4,30 % |
1. 10. 2018. | 3,00 % |
1. 11. 2018. | 2,10 % |
1. 12. 2018. | 0,10 % |
1. 2. 2019. | 3,30 % |
1. 3. 2019. | 5,80 % |
1. 4. 2019. | 3,90 % |
1. 5. 2019. | 3,30 % |
1. 7. 2019. | 0,70 % |
1. 8. 2019. | 0,40 % |
1. 9. 2019. | 1,50 % |
1. 10. 2019. | 1,60 % |
1. 11. 2019. | 1,70 % |
1. 12. 2019. | 0,80 % |
1. 1. 2020. | 1,90 % |
1. 2. 2020. | 2,20 % |
1. 5. 2020. | 0,70 % |
1. 6. 2020. | 5,00 % |
1. 7. 2020. | 2,10 % |
1. 8. 2020. | 4,80 % |
1. 9. 2020. | 4,30 % |
1. 10. 2020. | 2,80 % |
1. 11. 2020. | 4,70 % |
1. 12. 2020. | 5,90 % |
1. 1. 2021. | 7,20 % |
1. 2. 2021. | 5,10 % |
1. 3. 2021. | 10,90 % |
1. 4. 2021. | 9,70 % |
1. 5. 2021. | 8,20 % |
1. 6. 2021. | 10,70 % |
1. 7. 2021. | 8,60 % |
1. 8. 2021. | 3,40 % |
1. 9. 2021. | 5,70 % |
1. 10. 2021. | 6,70 % |
1. 11. 2021. | 5,30 % |
1. 12. 2021. | 6,90 % |
1. 1. 2022. | 5,40 % |
1. 2. 2022. | 6,50 % |
1. 3. 2022. | 6,10 % |
1. 4. 2022. | 6,50 % |
1. 5. 2022. | 8,20 % |
1. 6. 2022. | 1,40 % |
1. 7. 2022. | 4,80 % |
1. 8. 2022. | 5,90 % |
1. 9. 2022. | 3,90 % |
1. 10. 2022. | 3,20 % |
1. 11. 2022. | 3,90 % |
1. 12. 2022. | 2,60 % |
1. 1. 2023. | 1,00 % |
1. 2. 2023. | 0,90 % |
1. 4. 2023. | 0,20 % |
1. 8. 2023. | 0,80 % |
1. 10. 2023. | 1,20 % |
1. 11. 2023. | 0,30 % |
1. 12. 2023. | 0,60 % |
1. 3. 2024. | 2,90 % |
1. 4. 2024. | 1,00 % |
1. 5. 2024. | 1,00 % |
1. 6. 2024. | 2,20 % |
1. 7. 2024. | 1,90 % |
Građevinska proizvodnja Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 7. 2024. | 1,9 % |
1. 6. 2024. | 2,2 % |
1. 5. 2024. | 1 % |
1. 4. 2024. | 1 % |
1. 3. 2024. | 2,9 % |
1. 12. 2023. | 0,6 % |
1. 11. 2023. | 0,3 % |
1. 10. 2023. | 1,2 % |
1. 8. 2023. | 0,8 % |
1. 4. 2023. | 0,2 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Građevinska proizvodnja
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇰 Cene stambenih nekretnina | 2,56 % | -1,75 % | Kvartal |
🇩🇰 Indeks stanova | 131,97 points | 135,07 points | Kvartal |
🇩🇰 Kvota vlasništva domova | 60 % | 59,6 % | Godišnje |
🇩🇰 Odnos cena/zakup | 122,486 | 121,373 | Kvartal |
🇩🇰 Početak gradnje | 2.511 units | 2.272 units | Kvartal |
Indeks proizvodnje u građevinarstvu meri razvoj proizvodnje unutar građevinskog sektora, uključujući izgradnju zgrada i građevinsko inženjerstvo.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Građevinska proizvodnja
Kategorija „Output građevinske industrije“ na našem sajtu Eulerpool predstavlja ključni segment makroekonomskih podataka, pružajući detaljne informacije o obimu rada, investicijama i učinku u sektoru građevinarstva. Kao vodeća online platforma specijalizovana za praćenje i analizu makroekonomskih pokazatelja, naš cilj je da pruži precizne i aktuelne podatke kako bi stručnjaci mogli donositi informisane poslovne odluke. Građevinska industrija ima centralno mesto u ekonomijama širom sveta, pa tako i u Srbiji, jer doprinosi različitim aspektima društveno-ekonomskog razvoja. Građevinski output se definiše kao ukupna vrednost svih građevinskih radova izvedenih u određenom vremenskom periodu, uključujući i radove na novogradnji, rekonstrukcijama, adaptacijama i održavanju postojećih objekata. Ovaj indikator ne služi samo kao mera ekonomskog zdravlja, već i kao fundamentalni pokazatelj za planiranje i razvoj infrastrukturnih projekata, stambenih inicijativa i korporativnih investicija. Na Eulerpool platformi, podaci o građevinskom outputu su detaljno prikazani kroz različite parametre kao što su vremenski periodi, geografske regije i specifični sektori unutar industrije. Na taj način omogućavamo korisnicima da sagledaju širu sliku i identifikuju trendove koji bi mogli uticati na tržišne uslove i poslovne odluke. Na primer, rast građevinskog outputa može ukazivati na pozitivne ekonomske trendove, povećan nivo investicija i porast zaposlenosti u građevinskom sektoru. Suprotno tome, pad u ovim podacima može biti signal ekonomskih poteškoća, opadanja investicija ili čak strukturnih problema unutar industrije. Širok spektar podataka koji obuhvataju građevinski output takođe uključuje analize po tipu projekata: stambene i nestambene zgrade, infrastruktura kao što su putevi, mostovi i železnice, kao i specijalizovani građevinski projekti. Ovakva klasifikacija omogućava detaljniju i precizniju analizu koja može biti od ključne važnosti za investitore, urbaniste, državne institucije i firme koje se bave izradom strategija i planova razvoja. Na našoj platformi možete pronaći i istorijske podatke o građevinskom outputu, što omogućava longitudinalne analize kroz više godina ili čak decenija. Ovakvi podaci su korisni za identifikaciju dugoročnih trendova i ciklusa unutar građevinske industrije, što može biti od neprocenjive vrednosti za sve one koji se bave ekonometrijskim analizama ili strateškim planiranjem. Pored statističkih prikaza i tabelarnih informacija, Eulerpool pruža i grafičke prikaze podataka, što olakšava vizuelnu analizu i donošenje zaključaka na prvi pogled. Naša interaktivna platforma omogućava korisnicima da prilagođavaju prikaze prema svojim potrebama, selektuju različite intervale i uporede podatke između različitih regiona ili vremenskih perioda. Takođe, redovno ažuriramo podatke o građevinskom outputu kako bismo osigurali da naši korisnici imaju pristup najnovijim informacijama. Svaka promena u zakonodavnom okviru, porezima, cenama materijala i radne snage može imati značajan uticaj na građevinski sektor, te je blagovremeno informisanje ključno za reakciju na tržišne promene. Još jedan važan aspekt analize građevinskog outputa su komparativne studije između različitih zemalja i regiona. Eulerpool omogućava korisnicima da upoređuju podatke o građevinskom outputu u Srbiji sa drugim zemljama u regionu ili širom sveta. Ovakve komparacije mogu biti korisne za međunarodne investitore koji traže tržišta sa visokim razvojnim potencijalom ili za nacionalne stratege koji planiraju regionalne razvojne programe. Građevinska industrija je sklonija sezonskim oscilacijama, pa je i sezonsko prilagođavanje podataka važan deo naše analize. Na taj način korisnici mogu dobiti precizniju sliku realnih trendova bez uticaja sezonskih varijacija. Sezonske oscilacije su naročito izražene u zemljama sa jakim klimatskim promenama tokom godine, što je slučaj i sa Srbijom. Zaključci izvedeni iz podataka o građevinskom outputu mogu imati široku primenu u različitim sektorima. Ekonomski analitičari koriste ove podatke za analizu ekonomskih ciklusa i prognozu budućih trendova, dok urbanisti i planeri koriste iste podatke za razvoj urbanističkih planova i strategija održivog razvoja. Investitori i finansijske institucije analiziraju građevinski output kako bi procenili rizike i potencijale za svoje investicijske portfolije. Naše posvećenost preciznosti i pouzdanosti podataka čini Eulerpool jedinstvenom platformom za sve one koji tragaju za visokokvalitetnim makroekonomskim informacijama. Kategorija „Output građevinske industrije“ je samo jedan od mnogih modula koji omogućavaju dubinsku analizu i izradu kompleksnih ekonomskih modela. Na kraju, podaci o građevinskom outputu nisu samo brojke i statistike; oni pričaju priču o ekonomskom rastu, društvenom razvoju i infrastrukturnom napretku. Naša misija na Eulerpool platformi je da te podatke učinimo lako dostupnim i razumljivim svim korisnicima, čime doprinosimo boljem razumevanju i analiziranju ekonomske stvarnosti.