Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Belgija Promena zaposlenosti
Cena
Trenutna vrednost Promena zaposlenosti u Belgija je 0,1 %. Promena zaposlenosti u Belgija povećana je na 0,1 % dana 1. 3. 2024., nakon što je bila 0,048 % dana 1. 12. 2023.. Od 1. 12. 1980. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Belgija bio je 0,18 %. Najveća vrednost svih vremena postignuta je dana 1. 3. 1995. sa 1,62 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -0,97 %.
Promena zaposlenosti ·
Maks
Promena zaposlenosti | |
---|---|
1. 3. 1984. | 0,18 % |
1. 6. 1984. | 0,05 % |
1. 12. 1984. | 0,08 % |
1. 6. 1985. | 0,17 % |
1. 9. 1985. | 0,33 % |
1. 12. 1985. | 0,33 % |
1. 3. 1986. | 0,17 % |
1. 9. 1986. | 0,04 % |
1. 3. 1987. | 0,05 % |
1. 6. 1987. | 0,40 % |
1. 9. 1987. | 0,23 % |
1. 12. 1987. | 0,96 % |
1. 3. 1988. | 0,91 % |
1. 9. 1988. | 0,32 % |
1. 12. 1988. | 0,49 % |
1. 3. 1989. | 0,37 % |
1. 6. 1989. | 0,42 % |
1. 9. 1989. | 0,49 % |
1. 12. 1989. | 0,37 % |
1. 3. 1990. | 0,15 % |
1. 6. 1990. | 0,30 % |
1. 9. 1990. | 0,14 % |
1. 6. 1991. | 0,06 % |
1. 9. 1991. | 0,06 % |
1. 6. 1992. | 0,13 % |
1. 9. 1994. | 0,11 % |
1. 12. 1994. | 0,22 % |
1. 3. 1995. | 1,62 % |
1. 6. 1995. | 0,40 % |
1. 9. 1995. | 0,06 % |
1. 12. 1995. | 0,03 % |
1. 6. 1996. | 0,01 % |
1. 9. 1996. | 0,04 % |
1. 12. 1996. | 0,01 % |
1. 3. 1997. | 0,31 % |
1. 6. 1997. | 0,27 % |
1. 9. 1997. | 0,26 % |
1. 12. 1997. | 0,59 % |
1. 3. 1998. | 0,55 % |
1. 6. 1998. | 0,60 % |
1. 9. 1998. | 0,78 % |
1. 12. 1998. | 0,50 % |
1. 3. 1999. | 0,17 % |
1. 6. 1999. | 0,18 % |
1. 9. 1999. | 0,50 % |
1. 12. 1999. | 0,71 % |
1. 3. 2000. | 0,69 % |
1. 6. 2000. | 0,56 % |
1. 9. 2000. | 0,74 % |
1. 12. 2000. | 0,66 % |
1. 3. 2001. | 0,44 % |
1. 6. 2001. | 0,24 % |
1. 9. 2001. | 0,40 % |
1. 12. 2001. | 0,03 % |
1. 3. 2002. | 0,15 % |
1. 6. 2002. | 0,23 % |
1. 12. 2002. | 0,02 % |
1. 6. 2003. | 0,45 % |
1. 9. 2003. | 0,21 % |
1. 12. 2003. | 0,27 % |
1. 3. 2004. | 0,21 % |
1. 6. 2004. | 0,25 % |
1. 9. 2004. | 0,43 % |
1. 12. 2004. | 0,46 % |
1. 3. 2005. | 0,67 % |
1. 6. 2005. | 0,23 % |
1. 9. 2005. | 0,26 % |
1. 12. 2005. | 0,17 % |
1. 3. 2006. | 0,23 % |
1. 6. 2006. | 0,52 % |
1. 9. 2006. | 0,43 % |
1. 12. 2006. | 0,41 % |
1. 3. 2007. | 0,40 % |
1. 6. 2007. | 0,49 % |
1. 9. 2007. | 0,47 % |
1. 12. 2007. | 0,60 % |
1. 3. 2008. | 0,51 % |
1. 6. 2008. | 0,33 % |
1. 9. 2008. | 0,46 % |
1. 12. 2008. | 0,09 % |
1. 12. 2009. | 0,20 % |
1. 3. 2010. | 0,13 % |
1. 6. 2010. | 0,29 % |
1. 9. 2010. | 0,42 % |
1. 12. 2010. | 0,34 % |
1. 3. 2011. | 0,45 % |
1. 6. 2011. | 0,33 % |
1. 9. 2011. | 0,21 % |
1. 12. 2011. | 0,13 % |
1. 3. 2012. | 0,06 % |
1. 6. 2012. | 0,04 % |
1. 9. 2013. | 0,10 % |
1. 12. 2013. | 0,09 % |
1. 3. 2014. | 0,02 % |
1. 6. 2014. | 0,19 % |
1. 9. 2014. | 0,10 % |
1. 12. 2014. | 0,27 % |
1. 3. 2015. | 0,11 % |
1. 6. 2015. | 0,22 % |
1. 9. 2015. | 0,29 % |
1. 12. 2015. | 0,22 % |
1. 3. 2016. | 0,24 % |
1. 6. 2016. | 0,34 % |
1. 9. 2016. | 0,48 % |
1. 12. 2016. | 0,27 % |
1. 3. 2017. | 0,33 % |
1. 6. 2017. | 0,63 % |
1. 9. 2017. | 0,25 % |
1. 12. 2017. | 0,35 % |
1. 3. 2018. | 0,37 % |
1. 6. 2018. | 0,35 % |
1. 9. 2018. | 0,28 % |
1. 12. 2018. | 0,39 % |
1. 3. 2019. | 0,54 % |
1. 6. 2019. | 0,31 % |
1. 9. 2019. | 0,29 % |
1. 12. 2019. | 0,41 % |
1. 9. 2020. | 0,25 % |
1. 12. 2020. | 0,54 % |
1. 3. 2021. | 0,24 % |
1. 6. 2021. | 0,73 % |
1. 9. 2021. | 0,91 % |
1. 12. 2021. | 0,39 % |
1. 3. 2022. | 0,47 % |
1. 6. 2022. | 0,53 % |
1. 9. 2022. | 0,43 % |
1. 12. 2022. | 0,06 % |
1. 3. 2023. | 0,18 % |
1. 6. 2023. | 0,15 % |
1. 9. 2023. | 0,11 % |
1. 12. 2023. | 0,05 % |
1. 3. 2024. | 0,10 % |
Promena zaposlenosti Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 0,1 % |
1. 12. 2023. | 0,048 % |
1. 9. 2023. | 0,106 % |
1. 6. 2023. | 0,153 % |
1. 3. 2023. | 0,178 % |
1. 12. 2022. | 0,058 % |
1. 9. 2022. | 0,433 % |
1. 6. 2022. | 0,527 % |
1. 3. 2022. | 0,468 % |
1. 12. 2021. | 0,394 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Promena zaposlenosti
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇧🇪 Minimalne zarade | 2.070,48 EUR/Month | 1.994,18 EUR/Month | Kvartal |
🇧🇪 Nepuno radno vreme | 1,209 mil. | 1,197 mil. | Kvartal |
🇧🇪 Nezaposlena lica | 505.485 | 512.691 | Mesečno |
🇧🇪 Plate u proizvodnji | 123,4 points | 111 points | Kvartal |
🇧🇪 Plateži | 3.886 EUR/Month | 3.832 EUR/Month | Godišnje |
🇧🇪 Populacija | 11,832 mil. | 11,743 mil. | Godišnje |
🇧🇪 Poslovi | 184.015 | 185.275 | Kvartal |
🇧🇪 Produktivnost | 102,308 points | 102,15 points | Kvartal |
🇧🇪 Puno radno vreme | 3,755 mil. | 3,739 mil. | Kvartal |
🇧🇪 Rast zarada | 2,02 % | 5,19 % | Kvartal |
🇧🇪 Starosna granica za penziju žena | 65 Years | 65 Years | Godišnje |
🇧🇪 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 65 Years | 65 Years | Godišnje |
🇧🇪 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 2 % | 2,1 % | Kvartal |
🇧🇪 Stopa nezaposlenosti | 5,5 % | 5,5 % | Mesečno |
🇧🇪 Stopa nezaposlenosti mladih | 16,4 % | 16,4 % | Mesečno |
🇧🇪 Stopa ponude poslova | 4,4 % | 4,4 % | Kvartal |
🇧🇪 Stopa zaposlenosti | 66,6 % | 66,2 % | Kvartal |
🇧🇪 Stopa zaposlenosti | 70,9 % | 70,8 % | Kvartal |
🇧🇪 Troškovi rada | 125,7 points | 124,5 points | Kvartal |
🇧🇪 Zaposleni | 4,338 mil. | 4,336 mil. | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Promena zaposlenosti
Promena zaposlenosti je ključni makroekonomski indikator koji prati prilike na tržištu rada, i od izuzetnog je značaja za analitičare, ekonomske istraživače i kreatore politika. Naš sajt, eulerpool, specijalizovan je za prikazivanje makroekonomskih podataka, uključujući i detaljne analize promena zaposlenosti. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta je tačno promena zaposlenosti, kako se meri, koje su njene implikacije i zašto je važna za ekonomsku analizu. Definicija promene zaposlenosti odnosi se na varijaciju broja zaposlenih osoba u ekonomiji tokom određenog vremenskog perioda. Ovaj indikator se obično izražava kao apsolutna vrednost broja osoba ili kao procenat promene u odnosu na prethodni period. Da bi se dobili precizni podaci, koristi se nekoliko različitih metoda i izvora, uključujući ankete o radnoj snazi, administrativne evidencije i registre poslodavaca. Jedan od glavnih izvora podataka o zaposlenosti su ankete o radnoj snazi, koje sprovode statističke agencije u različitim zemljama. Ove ankete prikupljaju informacije na velikim uzorcima stanovništva i obuhvataju širok spektar aspekata, kao što su starost, pol, sektor zaposlenja, nivo obrazovanja i drugo. Na osnovu ovih podataka mogu se izvesti mnoge korisne analize o demografskim i strukturnim karakteristikama radne snage. Promena zaposlenosti je jedan od fundamentalnih pokazatelja stanja ekonomije. Povećanje zaposlenosti ukazuje na rast ekonomskih aktivnosti, stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje ekonomskog blagostanja stanovništva. Sa druge strane, pad zaposlenosti može biti znak ekonomske recesije, smanjenja proizvodnje i potencijalnih socijalnih problema kao što su povećanje siromaštva i socijalne isključenosti. Analiziranje promene zaposlenosti je izuzetno važno za kreatore ekonomske politike. Na osnovu analiza ovog indikatora, vlade i centralne banke donose odluke koje utiču na fiskalnu i monetarnu politiku. Na primer, u situacijama visokog rasta zaposlenosti, centralna banka može odlučiti da poveća kamatne stope kako bi kontrolisala inflaciju. Sa druge strane, u slučaju smanjenja zaposlenosti, vlada može uvesti stimulativne mere kao što su povećanje javnih investicija ili smanjenje poreza kako bi podstakla ekonomski rast i zapošljavanje. Za preduzeća, analiza promene zaposlenosti pruža važne informacije o tržištu rada i potencijalnoj radnoj snazi. Poslodavci mogu koristi ove podatke za strateško planiranje, prilagođavanje plata i beneficija, kao i za odluke o zapošljavanju i obuci radnika. Na primer, ukoliko podaci pokazuju značajan rast zaposlenosti u određenom sektoru, kompanije u toj industriji mogu anticipirati potrebu za dodatnim osobljem i unaprediti strategije zapošljavanja. Makroekonomski pokazatelj promene zaposlenosti takođe ima značajan uticaj na finansijska tržišta. Investitori pažljivo prate ove podatke jer oni mogu uticati na vrednosti deonica, obveznica i valuta. Pozitivne vesti o rastu zaposlenosti mogu dovesti do rasta cena akcija i povećanja investicione aktivnosti, dok negativne vesti mogu izazvati pad tržišta i povećanje rizika. Na primer, neočekivano veliki porast zaposlenosti može signalizirati rastuću ekonomiju, što može rezultirati rastom cena deonica i obveznica. Na našem sajtu eulerpool, posvećeni smo pružanju najpreciznijih i najdetaljnijih makroekonomskih podataka, uključujući i analize promene zaposlenosti. Naša platforma omogućava korisnicima da lako pristupe relevantnim podacima, vizualizuju trendove i upoređuju različite periode i regiona. Osim toga, nudimo napredne analitičke alate koji omogućavaju dubinske analize i prilagođena istraživanja. U zaključku, promena zaposlenosti je ključni makroekonomski indikator sa širokim spektrom implikacija za ekonomsku analizu, kreiranje politika, strateško planiranje kompanija i finansijska tržišta. Razumevanje i praćenje ovog pokazatelja pomaže donosiocima odluka da preduzmu adekvatne mere za stabilizaciju i rast ekonomije. Na našem sajtu eulerpool, posvećujemo posebnu pažnju prikazivanju ovih podataka kako bismo korisnicima pružili sveobuhvatne i tačne informacije za donošenje informisanih odluka.