Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Poljska Promena zaposlenosti
Cena
Trenutna vrednost Promena zaposlenosti u Poljska je 0,2 %. Promena zaposlenosti u Poljska je opala na 0,2 % dana 1. 6. 2023., nakon što je bila 0,4 % dana 1. 5. 2023.. Od 1. 1. 2006. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Poljska je bio 1,72 %. Najveći nivo je dostignut dana 1. 1. 2008. sa 5,80 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -3,30 %.
Promena zaposlenosti ·
Maks
Promena zaposlenosti | |
---|---|
1. 1. 2006. | 2,60 % |
1. 2. 2006. | 2,40 % |
1. 3. 2006. | 2,70 % |
1. 4. 2006. | 2,80 % |
1. 5. 2006. | 3,00 % |
1. 6. 2006. | 3,10 % |
1. 7. 2006. | 3,30 % |
1. 8. 2006. | 3,50 % |
1. 9. 2006. | 3,50 % |
1. 10. 2006. | 3,60 % |
1. 11. 2006. | 3,80 % |
1. 12. 2006. | 4,10 % |
1. 1. 2007. | 3,80 % |
1. 2. 2007. | 4,30 % |
1. 3. 2007. | 4,50 % |
1. 4. 2007. | 4,40 % |
1. 5. 2007. | 4,40 % |
1. 6. 2007. | 4,60 % |
1. 7. 2007. | 4,70 % |
1. 8. 2007. | 4,80 % |
1. 9. 2007. | 4,70 % |
1. 10. 2007. | 5,00 % |
1. 11. 2007. | 5,00 % |
1. 12. 2007. | 4,90 % |
1. 1. 2008. | 5,80 % |
1. 2. 2008. | 5,80 % |
1. 3. 2008. | 5,70 % |
1. 4. 2008. | 5,50 % |
1. 5. 2008. | 5,30 % |
1. 6. 2008. | 4,70 % |
1. 7. 2008. | 4,60 % |
1. 8. 2008. | 4,10 % |
1. 9. 2008. | 4,00 % |
1. 10. 2008. | 3,50 % |
1. 11. 2008. | 3,00 % |
1. 12. 2008. | 2,20 % |
1. 1. 2009. | 0,70 % |
1. 5. 2010. | 0,50 % |
1. 6. 2010. | 1,10 % |
1. 7. 2010. | 1,40 % |
1. 8. 2010. | 1,60 % |
1. 9. 2010. | 1,80 % |
1. 10. 2010. | 2,10 % |
1. 11. 2010. | 2,20 % |
1. 12. 2010. | 2,40 % |
1. 1. 2011. | 3,80 % |
1. 2. 2011. | 4,10 % |
1. 3. 2011. | 4,10 % |
1. 4. 2011. | 3,90 % |
1. 5. 2011. | 3,60 % |
1. 6. 2011. | 3,60 % |
1. 7. 2011. | 3,30 % |
1. 8. 2011. | 3,10 % |
1. 9. 2011. | 2,80 % |
1. 10. 2011. | 2,50 % |
1. 11. 2011. | 2,50 % |
1. 12. 2011. | 2,30 % |
1. 1. 2012. | 0,90 % |
1. 2. 2012. | 0,50 % |
1. 3. 2012. | 0,50 % |
1. 4. 2012. | 0,30 % |
1. 5. 2012. | 0,30 % |
1. 6. 2012. | 0,10 % |
1. 11. 2013. | 0,10 % |
1. 12. 2013. | 0,30 % |
1. 2. 2014. | 0,20 % |
1. 3. 2014. | 0,50 % |
1. 4. 2014. | 0,70 % |
1. 5. 2014. | 0,70 % |
1. 6. 2014. | 0,70 % |
1. 7. 2014. | 0,80 % |
1. 8. 2014. | 0,70 % |
1. 9. 2014. | 0,80 % |
1. 10. 2014. | 0,80 % |
1. 11. 2014. | 0,90 % |
1. 12. 2014. | 1,10 % |
1. 1. 2015. | 1,20 % |
1. 2. 2015. | 1,20 % |
1. 3. 2015. | 1,10 % |
1. 4. 2015. | 1,10 % |
1. 5. 2015. | 1,10 % |
1. 6. 2015. | 0,90 % |
1. 7. 2015. | 0,90 % |
1. 8. 2015. | 1,00 % |
1. 9. 2015. | 1,00 % |
1. 10. 2015. | 1,10 % |
1. 11. 2015. | 1,20 % |
1. 12. 2015. | 1,40 % |
1. 1. 2016. | 2,30 % |
1. 2. 2016. | 2,50 % |
1. 3. 2016. | 2,70 % |
1. 4. 2016. | 2,80 % |
1. 5. 2016. | 2,80 % |
1. 6. 2016. | 3,10 % |
1. 7. 2016. | 3,20 % |
1. 8. 2016. | 3,10 % |
1. 9. 2016. | 3,20 % |
1. 10. 2016. | 3,10 % |
1. 11. 2016. | 3,10 % |
1. 12. 2016. | 3,10 % |
1. 1. 2017. | 4,50 % |
1. 2. 2017. | 4,60 % |
1. 3. 2017. | 4,50 % |
1. 4. 2017. | 4,60 % |
1. 5. 2017. | 4,50 % |
1. 6. 2017. | 4,30 % |
1. 7. 2017. | 4,50 % |
1. 8. 2017. | 4,60 % |
1. 9. 2017. | 4,50 % |
1. 10. 2017. | 4,40 % |
1. 11. 2017. | 4,50 % |
1. 12. 2017. | 4,60 % |
1. 1. 2018. | 3,80 % |
1. 2. 2018. | 3,70 % |
1. 3. 2018. | 3,70 % |
1. 4. 2018. | 3,70 % |
1. 5. 2018. | 3,70 % |
1. 6. 2018. | 3,70 % |
1. 7. 2018. | 3,50 % |
1. 8. 2018. | 3,40 % |
1. 9. 2018. | 3,20 % |
1. 10. 2018. | 3,20 % |
1. 11. 2018. | 3,00 % |
1. 12. 2018. | 2,80 % |
1. 1. 2019. | 2,90 % |
1. 2. 2019. | 2,90 % |
1. 3. 2019. | 3,00 % |
1. 4. 2019. | 2,90 % |
1. 5. 2019. | 2,70 % |
1. 6. 2019. | 2,80 % |
1. 7. 2019. | 2,70 % |
1. 8. 2019. | 2,60 % |
1. 9. 2019. | 2,60 % |
1. 10. 2019. | 2,50 % |
1. 11. 2019. | 2,60 % |
1. 12. 2019. | 2,60 % |
1. 1. 2020. | 1,10 % |
1. 2. 2020. | 1,10 % |
1. 3. 2020. | 0,30 % |
1. 4. 2021. | 0,90 % |
1. 5. 2021. | 2,70 % |
1. 6. 2021. | 2,80 % |
1. 7. 2021. | 1,80 % |
1. 8. 2021. | 0,90 % |
1. 9. 2021. | 0,60 % |
1. 10. 2021. | 0,50 % |
1. 11. 2021. | 0,70 % |
1. 12. 2021. | 0,50 % |
1. 1. 2022. | 2,30 % |
1. 2. 2022. | 2,20 % |
1. 3. 2022. | 2,40 % |
1. 4. 2022. | 2,80 % |
1. 5. 2022. | 2,40 % |
1. 6. 2022. | 2,20 % |
1. 7. 2022. | 2,30 % |
1. 8. 2022. | 2,40 % |
1. 9. 2022. | 2,30 % |
1. 10. 2022. | 2,40 % |
1. 11. 2022. | 2,30 % |
1. 12. 2022. | 2,20 % |
1. 1. 2023. | 1,10 % |
1. 2. 2023. | 0,80 % |
1. 3. 2023. | 0,50 % |
1. 4. 2023. | 0,40 % |
1. 5. 2023. | 0,40 % |
1. 6. 2023. | 0,20 % |
Promena zaposlenosti Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 0,2 % |
1. 5. 2023. | 0,4 % |
1. 4. 2023. | 0,4 % |
1. 3. 2023. | 0,5 % |
1. 2. 2023. | 0,8 % |
1. 1. 2023. | 1,1 % |
1. 12. 2022. | 2,2 % |
1. 11. 2022. | 2,3 % |
1. 10. 2022. | 2,4 % |
1. 9. 2022. | 2,3 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Promena zaposlenosti
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇵🇱 Minimalne zarade | 997,91 EUR/Month | 977,53 EUR/Month | Kvartal |
🇵🇱 Nepuno radno vreme | 956.6 | 972.7 | Kvartal |
🇵🇱 Nezaposlena lica | 776.6 | 797.1 | Mesečno |
🇵🇱 Plate u proizvodnji | 7.457,35 PLN/Month | 7.330,26 PLN/Month | Mesečno |
🇵🇱 Plateži | 8.147,38 PLN/Month | 7.540,36 PLN/Month | Kvartal |
🇵🇱 Populacija | 36,621 mil. | 36,754 mil. | Godišnje |
🇵🇱 Poslovi | 69.4 | 65 | Mesečno |
🇵🇱 Produktivnost | 128,669 points | 126,025 points | Kvartal |
🇵🇱 Puno radno vreme | 15,803 mil. | 15,917 mil. | Kvartal |
🇵🇱 Rast zarada | 11 % | 11,4 % | Mesečno |
🇵🇱 Starosna granica za penziju žena | 60 Years | 60 Years | Godišnje |
🇵🇱 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 65 Years | 65 Years | Godišnje |
🇵🇱 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 0,8 % | 0,8 % | Kvartal |
🇵🇱 Stopa nezaposlenosti | 5 % | 5,1 % | Mesečno |
🇵🇱 Stopa nezaposlenosti mladih | 11,8 % | 11,8 % | Mesečno |
🇵🇱 Stopa ponude poslova | 0,9 % | 0,8 % | Kvartal |
🇵🇱 Stopa zaposlenosti | 72,3 % | 72,7 % | Kvartal |
🇵🇱 Stopa zaposlenosti | 58,3 % | 57,8 % | Kvartal |
🇵🇱 Troškovi rada | 160,817 points | 143,503 points | Kvartal |
🇵🇱 Zaposleni | 17,194 mil. | 17,323 mil. | Kvartal |
U Poljskoj, rast zaposlenosti odnosi se na godišnju promenu zaposlenosti u sektoru preduzeća, što se tiče jedinica koje zapošljavaju više od 9 osoba i obavljaju ekonomsku delatnost u sledećim oblastima: šumarstvo i seča šume; morski ribolov; rudarstvo i vađenje; proizvodnja; snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacionim sistemima; vodosnabdevanje; kanalizacija, upravljanje otpadom i sanacionim aktivnostima; građevinarstvo; trgovina na veliko i malo; popravka motornih vozila i motocikala; transport i skladištenje; smeštaj i aktivnosti pružanja hrane; informacije i komunikacije; nekretninske aktivnosti; pravne i računovodstvene aktivnosti; aktivnosti sedišta kompanija; aktivnosti savetovanja u vezi sa upravljanjem; arhitektonske i inženjerske aktivnosti; tehničko ispitivanje i analiza; reklamne i tržišne istraživačke aktivnosti; ostale profesionalne, naučne i tehničke aktivnosti; administrativne i pomoćne uslužne aktivnosti; umetnost, zabava i rekreacija; popravka računara i ličnih i kućnih dobara; ostale lične usluge.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Promena zaposlenosti
Promena zaposlenosti je ključni makroekonomski indikator koji prati prilike na tržištu rada, i od izuzetnog je značaja za analitičare, ekonomske istraživače i kreatore politika. Naš sajt, eulerpool, specijalizovan je za prikazivanje makroekonomskih podataka, uključujući i detaljne analize promena zaposlenosti. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta je tačno promena zaposlenosti, kako se meri, koje su njene implikacije i zašto je važna za ekonomsku analizu. Definicija promene zaposlenosti odnosi se na varijaciju broja zaposlenih osoba u ekonomiji tokom određenog vremenskog perioda. Ovaj indikator se obično izražava kao apsolutna vrednost broja osoba ili kao procenat promene u odnosu na prethodni period. Da bi se dobili precizni podaci, koristi se nekoliko različitih metoda i izvora, uključujući ankete o radnoj snazi, administrativne evidencije i registre poslodavaca. Jedan od glavnih izvora podataka o zaposlenosti su ankete o radnoj snazi, koje sprovode statističke agencije u različitim zemljama. Ove ankete prikupljaju informacije na velikim uzorcima stanovništva i obuhvataju širok spektar aspekata, kao što su starost, pol, sektor zaposlenja, nivo obrazovanja i drugo. Na osnovu ovih podataka mogu se izvesti mnoge korisne analize o demografskim i strukturnim karakteristikama radne snage. Promena zaposlenosti je jedan od fundamentalnih pokazatelja stanja ekonomije. Povećanje zaposlenosti ukazuje na rast ekonomskih aktivnosti, stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje ekonomskog blagostanja stanovništva. Sa druge strane, pad zaposlenosti može biti znak ekonomske recesije, smanjenja proizvodnje i potencijalnih socijalnih problema kao što su povećanje siromaštva i socijalne isključenosti. Analiziranje promene zaposlenosti je izuzetno važno za kreatore ekonomske politike. Na osnovu analiza ovog indikatora, vlade i centralne banke donose odluke koje utiču na fiskalnu i monetarnu politiku. Na primer, u situacijama visokog rasta zaposlenosti, centralna banka može odlučiti da poveća kamatne stope kako bi kontrolisala inflaciju. Sa druge strane, u slučaju smanjenja zaposlenosti, vlada može uvesti stimulativne mere kao što su povećanje javnih investicija ili smanjenje poreza kako bi podstakla ekonomski rast i zapošljavanje. Za preduzeća, analiza promene zaposlenosti pruža važne informacije o tržištu rada i potencijalnoj radnoj snazi. Poslodavci mogu koristi ove podatke za strateško planiranje, prilagođavanje plata i beneficija, kao i za odluke o zapošljavanju i obuci radnika. Na primer, ukoliko podaci pokazuju značajan rast zaposlenosti u određenom sektoru, kompanije u toj industriji mogu anticipirati potrebu za dodatnim osobljem i unaprediti strategije zapošljavanja. Makroekonomski pokazatelj promene zaposlenosti takođe ima značajan uticaj na finansijska tržišta. Investitori pažljivo prate ove podatke jer oni mogu uticati na vrednosti deonica, obveznica i valuta. Pozitivne vesti o rastu zaposlenosti mogu dovesti do rasta cena akcija i povećanja investicione aktivnosti, dok negativne vesti mogu izazvati pad tržišta i povećanje rizika. Na primer, neočekivano veliki porast zaposlenosti može signalizirati rastuću ekonomiju, što može rezultirati rastom cena deonica i obveznica. Na našem sajtu eulerpool, posvećeni smo pružanju najpreciznijih i najdetaljnijih makroekonomskih podataka, uključujući i analize promene zaposlenosti. Naša platforma omogućava korisnicima da lako pristupe relevantnim podacima, vizualizuju trendove i upoređuju različite periode i regiona. Osim toga, nudimo napredne analitičke alate koji omogućavaju dubinske analize i prilagođena istraživanja. U zaključku, promena zaposlenosti je ključni makroekonomski indikator sa širokim spektrom implikacija za ekonomsku analizu, kreiranje politika, strateško planiranje kompanija i finansijska tržišta. Razumevanje i praćenje ovog pokazatelja pomaže donosiocima odluka da preduzmu adekvatne mere za stabilizaciju i rast ekonomije. Na našem sajtu eulerpool, posvećujemo posebnu pažnju prikazivanju ovih podataka kako bismo korisnicima pružili sveobuhvatne i tačne informacije za donošenje informisanih odluka.