Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте 
Australija Kapitalni rashodi za zgrade
Cena
Trenutna vrednost Kapitalni rashodi za zgrade u Australija iznosi 4,4 %. Kapitalni rashodi za zgrade u Australija su porasli na 4,4 % dana 1. 6. 2023., nakon što su bili 3,5 % dana 1. 3. 2023.. Od 1. 12. 1987. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Australija je bio 1,13 %. Najviši nivo je dostignut dana 1. 6. 1996. sa 53,20 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 1997. sa -19,30 %.
Kapitalni rashodi za zgrade ·
Maks
| Kapitalni izdaci za izgradnju | |
|---|---|
| 1. 12. 1987. | 6,30 % |
| 1. 6. 1988. | 11,80 % |
| 1. 12. 1988. | 4,30 % |
| 1. 3. 1989. | 2,00 % |
| 1. 6. 1989. | 12,40 % |
| 1. 3. 1990. | 0,20 % |
| 1. 9. 1990. | 11,80 % |
| 1. 6. 1992. | 6,70 % |
| 1. 9. 1992. | 5,20 % |
| 1. 9. 1993. | 2,40 % |
| 1. 12. 1993. | 8,00 % |
| 1. 3. 1994. | 8,30 % |
| 1. 12. 1994. | 0,50 % |
| 1. 3. 1995. | 18,10 % |
| 1. 9. 1995. | 16,80 % |
| 1. 12. 1995. | 15,00 % |
| 1. 6. 1996. | 53,20 % |
| 1. 3. 1997. | 9,60 % |
| 1. 12. 1997. | 10,40 % |
| 1. 6. 1998. | 15,30 % |
| 1. 9. 1998. | 6,40 % |
| 1. 9. 1999. | 17,30 % |
| 1. 3. 2000. | 20,70 % |
| 1. 6. 2000. | 0,10 % |
| 1. 6. 2001. | 1,90 % |
| 1. 3. 2002. | 0,30 % |
| 1. 9. 2002. | 10,70 % |
| 1. 12. 2002. | 3,70 % |
| 1. 3. 2003. | 4,00 % |
| 1. 6. 2003. | 2,40 % |
| 1. 9. 2003. | 6,30 % |
| 1. 12. 2003. | 1,60 % |
| 1. 6. 2004. | 9,70 % |
| 1. 12. 2004. | 3,10 % |
| 1. 3. 2005. | 9,80 % |
| 1. 6. 2005. | 5,70 % |
| 1. 9. 2005. | 16,50 % |
| 1. 12. 2005. | 9,50 % |
| 1. 3. 2006. | 3,10 % |
| 1. 6. 2006. | 10,50 % |
| 1. 3. 2007. | 22,50 % |
| 1. 6. 2007. | 5,10 % |
| 1. 12. 2007. | 7,70 % |
| 1. 3. 2008. | 1,00 % |
| 1. 9. 2008. | 10,40 % |
| 1. 12. 2008. | 13,90 % |
| 1. 12. 2009. | 2,80 % |
| 1. 3. 2010. | 5,30 % |
| 1. 6. 2010. | 0,70 % |
| 1. 9. 2010. | 11,60 % |
| 1. 3. 2011. | 8,50 % |
| 1. 6. 2011. | 9,90 % |
| 1. 9. 2011. | 19,90 % |
| 1. 12. 2011. | 1,20 % |
| 1. 3. 2012. | 14,00 % |
| 1. 6. 2012. | 4,10 % |
| 1. 6. 2013. | 2,10 % |
| 1. 9. 2013. | 4,30 % |
| 1. 6. 2014. | 4,50 % |
| 1. 12. 2015. | 2,30 % |
| 1. 12. 2016. | 0,50 % |
| 1. 3. 2017. | 1,60 % |
| 1. 6. 2017. | 0,60 % |
| 1. 9. 2017. | 1,90 % |
| 1. 12. 2018. | 2,80 % |
| 1. 9. 2019. | 0,90 % |
| 1. 12. 2020. | 0,50 % |
| 1. 3. 2021. | 4,00 % |
| 1. 6. 2021. | 4,60 % |
| 1. 9. 2021. | 0,80 % |
| 1. 12. 2021. | 2,70 % |
| 1. 3. 2022. | 0,20 % |
| 1. 9. 2022. | 2,00 % |
| 1. 12. 2022. | 4,70 % |
| 1. 3. 2023. | 3,50 % |
| 1. 6. 2023. | 4,40 % |
Kapitalni rashodi za zgrade Istorija
| Datum | Vrednost |
|---|---|
| 1. 6. 2023. | 4,4 % |
| 1. 3. 2023. | 3,5 % |
| 1. 12. 2022. | 4,7 % |
| 1. 9. 2022. | 2 % |
| 1. 3. 2022. | 0,2 % |
| 1. 12. 2021. | 2,7 % |
| 1. 9. 2021. | 0,8 % |
| 1. 6. 2021. | 4,6 % |
| 1. 3. 2021. | 4 % |
| 1. 12. 2020. | 0,5 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Kapitalni rashodi za zgrade
| Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
|---|---|---|---|
🇦🇺 Composite PMI | 50,7 points | 52,1 points | Mesečno |
🇦🇺 Dobit preduzeća | 137,393 milijardi AUD | 140,901 milijardi AUD | Kvartal |
🇦🇺 Indeks menadžera nabavke u proizvodnji (PMI) | 47,2 points | 49,7 points | Mesečno |
🇦🇺 Industrijska proizvodnja | 0,5 % | 0,3 % | Kvartal |
🇦🇺 Industrijska proizvodnja MoM | -5,1 % | 0,4 % | Kvartal |
🇦🇺 Industrijski indeks | -18,6 points | -23,5 points | Mesečno |
🇦🇺 Industrijski indeks građevinarstva | -23,2 points | -68,1 points | Mesečno |
🇦🇺 Industrijski indeks poslovnih usluga | 3,9 points | -0,6 points | Mesečno |
🇦🇺 Industrijski indeks proizvodnje | -26,5 points | -31,1 points | Mesečno |
🇦🇺 Ispoljenost kapaciteta | 83,1 % | 83 % | Mesečno |
🇦🇺 Kapitalne investicije u opremu i mašine | 3,3 % | 0,4 % | Kvartal |
🇦🇺 Novi nalozi | 7 points | 10 points | Kvartal |
🇦🇺 Poslovna klima | -3 points | 1 points | Mesečno |
🇦🇺 Poslovni inventar | 1,3 % | -1,6 % | Kvartal |
🇦🇺 Privatne investicije | -2,2 % | 1,9 % | Kvartal |
🇦🇺 Proizvodnja u industriji | -0,1 % | 0,8 % | Kvartal |
🇦🇺 Proizvodnja u rudarstvu | 0,5 % | -0,5 % | Kvartal |
🇦🇺 Promene u zalihostima | 2,244 milijardi AUD | -2,221 milijardi AUD | Kvartal |
🇦🇺 Rani indikator | -0,01 % | -0,03 % | Mesečno |
🇦🇺 Registracija vozila | 14.488 Units | 15.166 Units | Mesečno |
🇦🇺 Sastavljeni rani pokazatelj | 99,951 points | 99,817 points | Mesečno |
🇦🇺 Sentiment malih preduzeća | -9,434 points | -4,088 points | Kvartal |
🇦🇺 Stecajevi | 1.225 Companies | 1.168 Companies | Mesečno |
🇦🇺 Ukupna prodaja vozila | 97.202 Units | 109.647 Units | Mesečno |
🇦🇺 Usluge PMI | 51,2 points | 52,5 points | Mesečno |
Izdatak za kapitalne investicije u građevinarstvu u Australiji meri se kao kvartalna promena. Istraživanje novih kapitalnih investicija uključuje sledeće industrije klasifikovane prema australijskoj i novozelandskoj standardnoj industrijskoj klasifikaciji, ANZSIC, 2006: Rudarstvo, proizvodnja i druge odabrane industrije kao što su električna energija, gas, vodovod i usluge otpada, građevinarstvo, veletrgovina, maloprodaja, transport, poštanske usluge i skladištenje, informacione medije i telekomunikacije, finansijske, usluge iznajmljivanja, najmova i nekretnina, profesionalne, naučne i tehničke usluge.
Makro stranice za druge zemlje u Australija
Šta je Kapitalni rashodi za zgrade
“Izgradnja kapitalnih izdvajanja” je ključna kategorija u makroekonomiji koja se odnosi na sredstva koja se ulažu u dugotrajnu imovinu kao što su zgrade, fabrike, mašine i infrastruktura. Ova vrsta kapitalnih izdvajanja je od suštinskog značaja za dugoročni ekonomski rast i prosperitet, jer doprinosi stvaranju novih radnih mesta, unapređenju produktivnosti i povećanju konkurentnosti privrede. Na našem sajtu, eulerpool, koji je specijalizovan za prikazivanje makroekonomskih podataka, možete pronaći detaljne informacije o trendovima i dinamici izdvajanja za izgradnju kapitala. Izgradnja kapitalnih izdvajanja ima direktan uticaj na bruto domaći proizvod (BDP) zemlje. Visok nivo ovih investicija često je povezan sa snažnim ekonomskim aktivnostima i rastućim BDP-om. Ove investicije poboljšavaju kapacitete proizvodnje, omogućavajući firmama da brže i efikasnije proizvode robu i usluge. Na primer, izgradnja novih fabrika može dovesti do povećane proizvodnje i esporta, dok ulaganja u infrastrukturu mogu unaprediti logistiku i smanjiti troškove transporta, što dodatno jača ekonomiju. Veliki deo kapitalnih izdvajanja dolazi iz privatnog sektora, ali i država igra značajnu ulogu. Javna ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu su od kritične važnosti za stvaranje povoljnog poslovnog okruženja i poboljšanje kvaliteta života građana. Na primer, izgradnja autoputeva i železničkih pruga može značajno smanjiti troškove prevoza i olakšati pristup tržištima, dok ulaganja u škole i bolnice direktno doprinose ljudskom kapitalu. Kada govorimo o izgradnji kapitalnih izdvajanja, važno je razlikovati između tri glavne kategorije: fiksni kapital, prirodni resursi i intelektualni kapital. Fiksni kapital obuhvata fizička sredstva kao što su zgrade, mašine i oprema. Prirodni resursi uključuju zemljište i energetske izvore, dok intelektualni kapital obuhvata nematerijalne resurse kao što su patenti, licence i poslovne tajne. Sve tri kategorije su važne, ali fiksni kapital je obično najznačajniji deo kada se govori o izgradnji kapitalnih izdvajanja. Ulaganje u fiksni kapital, kao što su građevinski objekti i oprema, zahteva značajna finansijska sredstva i planiranje. Firmama je često potrebno da pribave spoljne izvore finansiranja, kao što su krediti ili izdavanje obveznica. Država može podržati privatne investicije kroz različite fiskalne i monetarne politike, kao što su subvencije, poreske olakšice ili smanjenje kamatnih stopa. Ove mere stimulišu investitore da ulažu sredstva u razvoj nove infrastrukture i modernizaciju opreme. Sa stanovišta preduzeća, izgradnja kapitalnih izdvajanja je strateški poduhvat koji može doneti značajne povraćaje na dugoročnom planu. Međutim, ovaj proces može biti i prilično rizičan. Na primer, nepovoljni ekonomski uslovi ili nepravilno planiranje mogu dovesti do lošeg povrata investicije. Zato je neophodno da kompanije pažljivo analiziraju tržišne uslove, konkurenicju i interne resurse pre nego što donesu odluku o kapitalnim izdvajanjima. Druga važna komponenta izgradnje kapitalnih izdvajanja su ulaganja u istraživanje i razvoj (R&D). Inovacije i tehnološki napredak su ključni za dugoročni ekonomski rast. Ulaganja u R&D omogućavaju kompanijama da razviju nove proizvode, poboljšaju efikasnost postojećih procesa i unaprede svoju konkurentsku poziciju na tržištu. Osim toga, ova ulaganja mogu otvoriti nova tržišta i stvarati nove prilike za zaradu. Na sajtu eulerpool, možete pratiti podatke o izdvajanju sredstava za istraživanje i razvoj i kako ona utiču na ekonomski rast različitih zemalja. Infrastrukturni projekti su još jedan ključni aspekt izgradnje kapitalnih izdvajanja. Oni obuhvataju izgradnju puteva, mostova, tunela, aerodroma, luka i drugih objekata od javnog interesa. Ovi projekti ne samo da otvaraju nova radna mesta tokom njihove izgradnje, već i dugoročno omogućavaju lakši transport ljudi i robe. Povezanost i efikasna infrastruktura su neophodni za modernu ekonomiju. Bez adekvatnih puteva i transportnih sistema, kompanije mogu izgubiti značajne prilike zbog logističkih problema i visokih troškova transporta. Edukacija i zdravstvena zaštita su oblasti u koje države često ulažu kroz kapitalna izdvajanja. Izgradnja novih škola, univerziteta, bolnica i klinika je od ključnog značaja za razvoj ljudskog kapitala. Kroz ove investicije, države osiguravaju dugoročni razvoj talentovanih stručnjaka i zdrave radne snage, što je neophodno za održiv ekonomski rast. Pored toga, pristup kvalitetnoj obrazovnoj i zdravstvenoj infrastrukturi može povećati socijalnu mobilnost i smanjiti nejednakost, što doprinosi društvenoj stabilnosti i blagostanju. Na globalnom nivou, trendovi u izgradnji kapitalnih izdvajanja često oslikavaju šire ekonomske tendencije. Na primer, ekonomije u razvoju kao što su Kina i Indija značajno su povećale svoja kapitalna izdvajanja u poslednjim decenijama kako bi podržale brzi ekonomski rast i urbani razvoj. S druge strane, razvijene ekonomije kao što su SAD i zemlje Evropske unije često fokusiraju svoja kapitalna izdvajanja na tehnološke inovacije i modernizaciju postojeće infrastrukture. Sve ove informacije i analize možete pronaći na našem sajtu, eulerpool, gde redovno ažuriramo podatke i nudimo detaljne izveštaje i analize makroekonomskih trendova. Kroz pregledanje naših resursa, investitori, analitičari i politikomakeri mogu dobiti dragocene informacije koje im pomažu da donesu informisane odluke o ulaganjima i ekonomskim strategijama. Izgradnja kapitalnih izdvajanja je kompleksan i višeslojan proces koji obuhvata različite aspekte privrede. Bilo da se radi o investicijama u fizičku infrastrukturu, istraživanje i razvoj ili ljudski kapital, ove investicije su od presudnog značaja za dugoročni ekonomski rast i prosperitet zemlje. Na sajtu eulerpool, trudimo se da pružimo najrelevantnije i najtačnije podatke kako bismo pomogli našim korisnicima da bolje razumeju ove ključne makroekonomske faktore. Uložite vreme u istraživanje i analizu naših podataka i otkrijte kako izgradnja kapitalnih izdvajanja može oblikovati budućnost ekonomije.