Švedski pionir „Kupi sada, plati kasnije“ Klarna podneo dokumente za dugo očekivanu inicijalnu javnu ponudu.

Klarna bi mogla biti procenjena na 15 do 20 milijardi dolara – značajan oporavak nakon radikalnog obezvređivanja poslednjih godina. Dok je fintech kompanija 2021. godine bila vrednovana na 46 milijardi dolara kao najvredniji startap u Evropi, njena procena je pala na 6,7 milijardi dolara tokom poslednje runde finansiranja 2022.

U proteklih mesecima sve veće unutrašnje tenzije u Klarni postale su javne. Konflikt između izvršnog direktora Sebastiana Siemiatkowskog i Viktora Jakobssona, trećeg po veličini akcionara i suosnivača, doveo je do otpuštanja Jakobssonovog predstavnika iz odbora. Spor se vrtio oko specijalnih svrhovitih društava putem kojih je Jakobsson povećavao svoj udeo na sekundarnom tržištu, suprotstavljajući se upravljanju kompanijom.

Da Klarna bira američko tržište za svoju inicijalnu javnu ponudu, to je još jedan udarac za evropska tržišta kapitala. Ovaj potez podseća na odluku Spotify-a, koji je 2018. godine takođe preferirao Njujoršku berzu za svoju inicijalnu javnu ponudu. Klarna se poslednjih godina snažno fokusirala na širenje u SAD, razvijajući saradnju sa američkim trgovcima kako bi se takmičila sa konkurentom Affirmom. Radi jačanja svoje kapitalne baze, Klarna je takođe prodala britanske kredite vredne 30 milijardi funti hedž fondu Elliott.

Finansijski je Klarna u poslednjih nekoliko godina uspela da smanji svoje gubitke i, prema vlastitim izjavama, teži povratku profitabilnosti. Siemiatkowski je najavio optimizaciju korišćenja osoblja putem veštačke inteligencije, posebno u korisničkom servisu i marketingu, te namerava smanjenje broja zaposlenih za skoro 50 procenata.

Klarna-izlazak na berzu verovatno će dodatno podstaći diskusiju o kontroverznoj industriji „Kupi sada, plati kasnije“.