Tržište stanova u nemačkim metropolama se suočava sa daljim pogoršanjem ionako napete situacije. Građevinski investitori i ulagači su uzdržani, a bez planiranih i odobrenih projekata se i ne gradi.

Cilj od 400.000 novih stanova godišnje je prošle godine značajno izostao sa samo 294.400 završenih jedinica, kako je ove nedelje saopštilo Statističko savezno zavoda. Uprkos ovim obeshrabrujućim ciframa, federalna ministarka graditeljstva Klara Gejvic pokušava da ostane optimistična: "Brojevi završetka gradnje za 2023. jasno pokazuju: Situacija u građevinarsvu je stabilna," rekla je političarka SPD-a.

Međutim, ova procena nije deljena od strane stručnjaka. Oni smatraju da će kriza u stambenoj izgradnji nastaviti i da je pred nama dalji pad. Ključni indikatori za budući razvoj su dozvole za izgradnju i građevinski ugovori. U 2023. godini broj novih dozvola je pao za više od četvrtine na 260.100 stanova - najniži nivo od 2012. godine.

„Objavljeni podaci o završetku izgradnje nisu razlog za uljepšavanje situacije“, izjavio je Axel Gedaschko, predsednik Udruženja za stambenu privredu GdW. Što nije odobreno, neće biti izgrađeno – izuzev nekoliko ilegalnih gradnji. Prema Saveznom statističkom zavodu, obično su potrebne dve godine da se odobrenje pretvori u završen stan. Stoga će smanjeni broj odobrenja iz 2022. i 2023. godine tek ove godine u potpunosti uticati na graditeljsku aktivnost.

Apsolutni broj građevinskih narudžbi je nepoznat, ali ankete o konjunkturi ekonomskih istraživačkih instituta pokazuju da mnoge građevinske firme žale se na nedostatak narudžbi. Posebno u stambenoj izgradnji, mnogi investitori i kompanije su odložili ili potpuno odustali od svojih planova. Glavni savez građevinske industrije očekuje ove godine oko 250.000 novoizgrađenih stanova.

Минхенски Ифо-институт је још песимистичнији и очекује за ову годину само 215.000 нових станова, од тога 120.000 у вишефамилијским зградама. „Тренутне бројке дозвола јасно указују на пад, па ће у наредним годинама долазити све мање нових пројеката“, рекао је Лудвиг Дорфмајстер, стручњак за грађевину и некретнине Ифо-института. „Пад броја завршених објеката је дакле већ предодређен, чак и ако тачан ток остаје неизвестан.“

Nedostatak stanova u gradovima će se pogoršati usled trajnog zastoja u stanogradnji, što je mnoge stručnjake navelo na prognozu da će rente nastaviti da rastu, iako su cene nekretnina opale. Građevinska industrija stoga zahteva veću državnu pomoć, poput programa podrške kamatama za privatne investitore, i olakšice skupih standarda gradnje, posebno u pogledu energetske efikasnosti.

Istovremeno povećanje kamatnih stopa i troškova gradnje znatno je poskupelo gradnju tokom poslednje dve godine. Brojke Saveznog zavoda ukazuju na to da dvostruki šok cena posebno pogađa one koji više ne mogu da priušte san o sopstvenoj kući: broj novih porodičnih kuća smanjio se za više od 9 procenata na 69.900. U višeporodičnim zgradama, koje obično grade stambene kompanije ili investitori, izgrađeno je 156.300 novih stanova, što je povećanje od 4,1 posto u odnosu na prethodnu godinu.