Francuski birači su u nedelju u rekordnom broju izašli na prvi krug odlučujućih vanrednih parlamentarnih izbora, koji bi mogli dovesti do formiranja ekstremno desničarske vlade i uzdrmati EU.

Do 17 sati po lokalnom vremenu, 59,39 odsto birača već je glasalo, u poređenju sa 39,42 odsto u 2022. godini – što znači da je ovogodišnja izlaznost do tog trenutka najviša od 1986. godine, kaže istraživač Ipsosa Mathieu Gallard. Izlaznost je ključni faktor na ovim izborima, jer određuje koliko će kandidata iz Macronove stranke Ensemble proći u drugu rundu sledeće nedelje.

Makron je pozvao početkom meseca na neočekivane parlamentarne izbore, nakon što je ubedljivo izgubio evropske izbore od krajnje desničarskog Rassemblement National (RN).

Iako je ovaj potez šokirao javnost i razljutio mnoge čak i u njegovom sopstvenom taboru, Makron ga je branio kao „trenutak razjašnjenja“ kako bi građani mogli da odluče ko će voditi zemlju, s obzirom na stalni uspon RN partije Marine Le Pen. Makron je takođe tvrdio da je Nacionalna skupština, u kojoj je njegova centristička alijansa 2022. godine izgubila apsolutnu većinu, obeležena „neredom“ koji otežava zakonodavni proces.

Makronov izuzetan potez da raspiše nove izbore preti da se obije o glavu.

Iako je zbog dvostepenog izbornog sistema teško napraviti projekcije mesta u parlamentu, istraživači javnog mnjenja predviđaju da bi RN mogla osvojiti apsolutnu većinu od 289 od 577 mesta u skupštini. To bi nateralo Makrona na neugodno deljenje vlasti, poznato kao „kohabitacija“, i prisililo ga da imenuje Le Peninog 28-godišnjeg štićenika, Džordana Bardelu, za premijera.

Biračka mesta su otvorena u 8 sati po lokalnom vremenu i zatvaraju se u 18 sati u malim gradovima i u 20 sati u velikim gradovima, kada se objavljuju prve procene. Konačni rezultati će biti poznati tek nakon drugog kruga 7. jula.

Mnogi francuski glasači su se okrenuli od Makrona, kojeg smatraju elitističkim i van dodira s realnošću, te preferiraju Le Penin RN zbog njenog fokusa na troškove života i plate, kao i njene tradicionalne antiimigracione stavove. Javno mnjenje se pomerilo udesno u poslednjih deset godina, dok je politika identiteta došla u centar pažnje, pri čemu RN predstavlja muslimansku manjinu u Francuskoj kao pretnju sekularnim vrednostima Republike.

Ipsos anketa od petka pokazala je da bi RN mogao pobediti u prvom krugu sa 32 odsto glasova, dok je levi savez, poznat kao Nouveau Front Populaire (NFP), imao podršku od 29 odsto. Ensemble je bio treći sa 20 odsto glasova.

Избори би могли резултирати у „неодлучном парламенту“, у којем ниједан премијер нема подршку већине да би могао преживети гласање о неповерењу. То би довело до блокаде, а Макрон не би могао да тражи распуштање парламента наредну годину дана.

Ako bi RN trijumfovao i primorao Makrona na kohabitaciju posle više od 50 godina u opoziciji, to bi bio rezultat višegodišnjih napora Le Penove da "detoksikuje" stranku njenog oca, koju je osnovao sa bivšim vojnikom francuske jedinice nacističkog Waffen-SS-a.

U kohabitaciji bi RN vodio vladu, unutrašnju politiku i budžet, dok bi Makron ostao vrhovni komandant oružanih snaga i određivao spoljnu politiku. U posleratnoj istoriji Francuske bilo je tri kohabitacije, ali nijedna sa strankama sa tako dijametralno suprotnim stavovima.

Le Pen i Bardella su poslednjih dana signalizirali da će osporiti autoritet predsednika i u pitanjima odbrane i spoljne politike – scenario koji će verovatno alarmirati i saveznike i tržišta.

NFP Savez – sastavljen od krajnje levičarskog pokreta La France Insoumise (LFI) pod vođstvom Jean-Luca Mélenchona, levičarskih socijalista, zelenih i komunista – ima jako poresko i potrošački orijentisan ekonomski program i predstavlja se kao jedina opcija za blokiranje RN-a. Međutim, njegove frakcije imaju različite stavove o mnogim pitanjima i nisu uspele da se dogovore oko kandidata za premijera. Trostruki predsednički kandidat Mélenchon je signalizirao da želi posao, ali njegovi saveznici se ne slažu.

Dvokružni izborni sistem otežava projekcije mesta. Kandidati koji u prvom krugu dostignu apsolutnu većinu odmah osvajaju svoje mesto – retka pojava. Većina od 577 izbornih jedinica odlučuje se u drugom krugu sledeće nedelje između kandidata koji su u prvom krugu dobili najmanje 12,5 procenata glasova registrovanih birača.

Izlaznost na parlamentarnim izborima obično je bila oko 50 procenata, ali istraživači javnog mnjenja očekuju veću izlaznost u nedelju. Što je veća izlaznost, veće su šanse da centristički kandidati Makrona uđu u drugi krug, što bi potencijalno moglo dovesti do stotina izbora u tri kruga.

Strankama je nakon prvog kruga ostavljeno 48 sati da odluče da li će zadržati svoje kandidate za drugi krug, a pritisak će rasti na Makronove kandidate i kandidate sa levice da se taktički povuku kako bi sprečili RN.