Nakon prvog direktnog napada Irana na Izrael, zemlja se suočava sa presudnim bezbednosnim dilemama. Premijer Benjamin Netanijahu i njegov ratni kabinet, koji čine ministar odbrane Joav Galant i bivši ministar odbrane Beni Ganc, stoje pred teškom odlukom kako reagovati na prelazak ove crvene linije.

Tokom napada ispaljeno je preko 300 raketa i bespilotnih letelica, od kojih je većina presretnuta uz pomoć SAD-a, Velike Britanije, Francuske i Jordana. Iako je materijalna šteta bila mala i samo je jedna sedmogodišnja devojčica bila povređena, simbolično značenje napada je znatno.

Izrael sada mora naći odgovor koji je dovoljno snažan da Iranu pošalje jasnu poruku, ali bez rizikovanja dalje eskalacije. Opcije variraju od direktnih vojnih udara na iranske ciljeve do tajnih operacija i sajber napada koji su već uspešno korišćeni protiv iranskih interesa.

Odluka je takođe pod uticajem međunarodnih faktora, uključujući stav SAD koje nemaju interes za eskalaciju, kao i potrebu da se pažnja fokusira na tekući sukob sa Hamasom u Gazi.

Međunarodna zajednica, uključujući britanskog ministra spoljnih poslova Dejvida Kamerona, trenutno razmatra dodatne sankcije protiv Irana. Odluke koje će biti donesene u narednim danima mogu imati dalekosežne posledice po regionalnu stabilnost i globalne geopolitičke odnose.