Geopolitičke tenzije eskaliraju, a Evropa se sve više nalazi u opasnoj situaciji. Dok Rusija promoviše svoje globalne ambicije, kontinent je suočen sa aktima sabotaže i stalnom ukrajinskom krizom – i ostaje zapanjujuće pasivan.

Im Kattegat, morskom tesnacu između Švedske i Danske, kineski teretni brod Yi Peng 3 sumnjiči se za namerno oštećenje dva važna podvodna kabla. Istrage bacaju svetlo na hibridno ratovanje Rusije, koja godinama orkestrira sabotaže protiv evropske infrastrukture. Bruno Kal, šef Savezne obaveštajne službe, upozorava: „Spremnost Moskve za dalju eskalaciju u oblasti prikrivenih mera dostigla je dosad nepoznat, visok nivo.“

Paralelno kolabira Asadov režim u Siriji. Pobunjenici koje podržava Zapad osvojili su Alepo, Hamu i Damask u munjevitoj ofanzivi, dok Rusija, vojno vezana u Ukrajini, nije mogla značajnije intervenisati. Gubitak mornaričke baze Tartus predstavlja težak udarac za Kremlj. Promene na Bliskom istoku, pojačane ratom između Izraela i Hezbolaha, destabilizuju ceo region.

Rat u Ukrajini širi se do Azije: Severokorejski vojnici se bore u Ukrajini, dok Moskva, kako se čini, snabdeva Pjongjang modernom raketnom tehnologijom. Kina, koja ekonomski i vojno podržava Rusiju, zauzvrat očekuje strateške protivusluge, na primer u oblasti podmornica. „Bezbednost Evrope ne može se posmatrati odvojeno od Azije“, upozorava bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

U međuvremenu, Europa ostaje nesposobna za delovanje. Unutrašnje političke krize u Nemačkoj i Francuskoj paralizuju vlade, dok je EU daleko od strateškog odgovora na scenarije pretnji. Predlozi za evropski odbrambeni fond, koje podržavaju političar Zelenih Anton Hofreiter ili predsednik Francuske Emmanuel Macron, nailaze na otpor u Berlinu.

Poljski premijer Donald Tusk poentira situaciju: „Opasnost od globalnog sukoba je stvarna.“ Ipak, umesto da postupa jedinstveno, Evropa nastavlja da diskutuje – dok pretnja raste.