Ekonomska nejednakost u Nemačkoj jasno se ogleda u regionalnoj kupovnoj moći. Analiza Instituta nemačke privrede (IW) u Kelnu pokazala je da se okruzi Štarnberg i Miesbah ističu po visokoj prilagođenoj kupovnoj moći, dok su gradovi poput Ofenbaha i Gelzenkirhena na začelju. Razlike su zasnovane na kombinaciji prihoda i troškova života.
U okrugu Starnberg kupovna moć iznosi 35.392 evra po glavi stanovnika, što je više od 37 procenata iznad nemačkog proseka od 25.790 evra. Miesbach prati odmah iza sa 35.335 evra. Obe regije profitiraju od visokih prihoda, koji uprkos natprosečnim troškovima života podržavaju kupovnu moć. Posebno je uočljivo da su turistički atraktivne regije kao što su Miesbach, Nordfriesland ili Hochtaunuskreis nesrazmerno zastupljene. Ove oblasti očigledno privlače bogate zbog svojih pejzažnih prednosti.
Veliki gradovi loše se kotiraju na rang listi. Minhen, ekonomska prestonica Nemačke, zauzima tek 33. mesto zbog najviših troškova života – 24,4 procenta iznad proseka. Hamburg beleži najveći pad, sa 220 mesta, i zauzima 304. poziciju u poređenju sa rangiranjem prema prihodima. Prema studiji, za to su odgovorne uglavnom visoke kirije u velikim gradovima, koje čine veliki deo troškova života.
Kupovna moć je regionalno snažno nejednako raspoređena. Bavarska dominira sa 28 od 50 najbolje rangiranih regiona, dok istočna Nemačka čak i među prvih 100 nije zastupljena. Gelzenkirhen i Duizburg zauzimaju niska mesta zbog niskih prihoda uprkos relativno povoljnim troškovima života.
Kako bi se smanjile razlike, IW poziva na pojačane mere za podsticanje stanogradnje i ubrzavanje postupaka izdavanja dozvola. Pored toga, mora se poboljšati povezanost ruralnih područja sa urbanim centrima kako bi se rasteretila potražnja za stambenim prostorom u gradovima.
