Globalna korekcija tržišta akcija, koja je počela u petak i nastavila se ove nedelje, izazvana je zabrinutošću zbog stanja američke ekonomije. Slabiji od očekivanog izveštaj sa tržišta rada pojačao je zabrinutost investitora. Cene akcija su pale, jer su investitori okrivili američku centralnu banku Federalne rezerve za zadržavanje visokih kamatnih stopa od 5,25 do 5,5 procenata, uprkos znakovima hlađenja ekonomije.

Većina ekonomista ipak veruje da će SAD postići takozvano „meko sletanje“, pri čemu će inflacija opasti na ciljnu stopu Fed-a od 2%, bez značajnog porasta nezaposlenosti. „Osim stope nezaposlenosti, skoro svaki pokazatelj realne ekonomije raste, neki čak znatno“, rekao je Džejson Firman, bivši ekonomista Bele kuće i sada profesor na Univerzitetu Harvard. „Svako ko je siguran da idemo u recesiju, drastično precenjuje naše razumevanje ekonomije“, dodao je.

Izveštaj sa tržišta rada u petak je pokazao četvrti mesečni porast stope nezaposlenosti zaredom na 4,3 odsto. Ovo je usledilo nakon razočaravajućih rezultata kompanija poput McDonald's i Diageo, koje su ukazivale na slabost američkih potrošača. Ove brojke su navele neke analitičare na zabrinutost da bi SAD mogle skliznuti u recesiju koja bi mogla poremetiti globalnu ekonomiju.

„Čim počnete da brinete o recesiji, obično ste već u jednoj“, rekao je Endru Hollenhorst, ekonomista iz Citi-ja. „Čim stopa nezaposlenosti poraste, to je u prethodnim ekonomskim ciklusima uvek dovodilo do trajnih otkaza.“

Podaci su povećali pritisak na centralne bankare u Federalnom komitetu za otvoreno tržište (FOMC) da na svom sledećem sastanku u septembru smanje kamatne stope. Međutim, do sada su donosioci odluka ostali smireni. Predsednik Čikaške federalne rezerve i član FOMC-a Austan Goolsbee primetio je u ponedeljak da tržište akcija ima „mnogo veću volatilnost“ od američke centralne banke.

Па ипак, тржишта цене четири или пет смањења каматних стопа за по четвртину процентног поена ове године, у поређењу са три пре података о тржишту рада из прошле недеље. „Ако се налазите у FOMC-у, ризик од деловања у односу на неделовање се фундаментално променио“, рекао је Адам Пошен, директор Peterson Institute for International Economics.

Uprkos zabrinutosti pesimista, ekonomisti tvrde da su najnoviji podaci manje alarmantni. „114.000 radnih mesta je tačno ona količina koja je Sjedinjenim Državama potrebna da bi držale korak sa ponudom radne snage“, rekao je Ernie Tedeschi, bivši glavni ekonomista Saveta ekonomskih savetnika u Beloj kući, a sada profesor na Univerzitetu Jejl. „To nije bio slab izveštaj, to je bio izveštaj o trendu“, dodao je. „Međutim, kada dostignete punu zaposlenost, možete samo ići naniže.“

Here is the translated heading to Serbian:
Predstavnici Fed-a su takođe istakli da je stopa nezaposlenosti i dalje istorijski niska. Predsednica Fed-a San Franciska, Mary Daly, izjavila je u ponedeljak da mnogi detalji u podacima o tržištu rada „daju malo više prostora za poverenje da usporavamo, ali ne propadamo“. Goolsbee je rekao da, iako je broj radnih mesta van poljoprivrede bio slabiji od očekivanog, ekonomska slika „još uvek ne izgleda kao recesija“.

Još jedna briga je da li će američki potrošači moći nastaviti da podstiču rast ako nezaposlenost poraste i ušteđevina, koja je akumulirana tokom pandemije, nestane. Stope neplaćanja kredita za automobile i kreditnih kartica su porasle, posebno kod domaćinstava sa niskim prihodima. Međutim, još uvek nisu dostigle nivoe povezane sa finansijskom krizom 2008. godine, prema podacima Njujorške Federalne rezerve.

„Kako ide potrošač, tako ide i američka ekonomija“, rekao je Rajan Svite, glavni ekonomista za SAD u Oxford Economics. „Sve u svemu, potrošaču ide prilično dobro, ali postoje slabe tačke, naročito kod domaćinstava sa niskim i srednjim prihodima.“ Drugi primećuju da domaćinstva koja su najviše pogođena možda nemaju dovoljno kupovne moći da bi uticala na celu američku ekonomiju. „Da li najviše pogođeni imaju dovoljno kupovne moći da opterete celu ekonomiju? Odgovor je: ne baš“, rekao je Filip Karlson-Šlezak, globalni glavni ekonomista u BCG.

Analitičari takođe kažu da bi sniženja cena od strane maloprodajnih giganata poput Walmarta i Targeta mogla podstaći potrošnju. „Potrošači dobijaju nešto dodatne kupovne moći“, rekao je Paul Christopher, ekonomista iz Wells Fargo. „Čak i ako su im kreditne kartice pune ili skoro pune.“