U Nemačkoj se uprkos ekonomskim neizvesnostima radi više nego ikada pre. To proizilazi iz aktuelne studije Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW), koja navodi da su zaposleni na osnovu ugovora o radu u 2023. godini ukupno obavili oko 55 milijardi radnih sati - rekord od ponovnog ujedinjenja.

Ovo povećanje ukupnog obima radnih sati je prema studiji autora Mattisa Beckmannshagena uglavnom posledica povećanja zaposlenosti žena. Uprkos ovom pozitivnom trendu, skoro polovina zaposlenih žena u Nemačkoj radi na pola radnog vremena, često protivno njihovoj stvarnoj želji za većim brojem radnih sati. To dovodi do toga da Nemačka u poređenju sa ostalim evropskim zemljama ima relativno nisku prosečnu radnu nedelju od 34,7 sati.

Istraživanje takođe pokazuje da se tradicionalni model domaćinstva sa jednim prihodom sve više menja u model domaćinstva sa dva prihoda, sa povećanjem učešća žena u radnoj snazi za 16 procentnih poena od 1991. godine. Ipak, žene i dalje provode znatno više vremena brinući se o deci i obavljajući kućne poslove nego muškarci, što utiče na radno vreme zaposlenih.

Na ovom osnovu, ministar finansija Kristijan Lindner zahteva ponovnu ocenu radnog stava u Nemačkoj kako bi se podstakao ekonomski rast. Studija DIW preporučuje da se bolje iskoristi radni potencijal žena kroz reforme poput prilagođavanja poreskih razreda za plate i pravilan tretman bračnog para u poreskom sistemu. Dodatne mere, kao što su veći broj mesta u vrtićima i poboljšana regulativa roditeljskog odsustva za očeve, bi mogle ovde da pruže podršku.

Prilaz DIW-a ima za cilj da promoviše integraciju žena na tržište rada i istovremeno postigne pravičniju raspodelu brige o deci i starijima između polova. To bi ne samo dovelo do veće produktivnosti rada, već bi i ojačalo ekonomsku otpornost Nemačke.