Inflacija u Kini znatno popušta, izazivajući nove zabrinutosti u pogledu moguće deflacije, čak i dok ekonomija počinje osećati prednosti oživljavanja vođenog proizvodnjom, koje izaziva trgovinske tenzije u inostranstvu. Potrošačke cene su u martu u odnosu na prethodnu godinu porasle samo za 0,1%, rezultat koji je slabiji od očekivanog i koji ističe stalne pritiske u kineskoj ekonomiji zbog dugotrajne krize na tržištu nekretnina i suzdržane potrošnje. Uprkos slabostima, Peking se sve više oslanja na svoju snagu kao vodeću svetsku fabriku. Investicije se ulivaju u proizvodnju, posebno u sektore poput električnih vozila i opremu za zelenu energiju, što pokreće industrijsku proizvodnju.
Dok proizvodnja u Kini raste, podaci o inflaciji ukazuju na neujednačen oporavak. Mnogi ekonomisti kažu da zvaničnici moraju više da učine kako bi podstakli i potrošnju. Kineska sklonost podsticanju strane ponude svoje ekonomije već dovodi do nemira u inostranstvu. Cene proizvoda koji izlaze iz kineskih fabrika su padale 18. mesec zaredom u martu, što ukazuje na rastuće kapacitete koji prevazilaze potražnju.
Slaba inflacija u Kini u kontrastu sa SAD-om, gde je rast cena prošlog meseca premašio očekivanja i ugasila nadu u smanjenje kamatnih stopa Federalnih rezervi. Potrošačke cene u SAD-u porasle su u martu za 3,5% u odnosu na prethodnu godinu. Slabost inflacije u Kini bila je široko rasprostranjena u martu, sa usporenim rastom cena za usluge, hranu i potrošačke dobre. Osnovna inflacija, koja isključuje volatilnije cene poput hrane i energije, usporila se na 0,6% sa prethodnih 1,2%.
Ekonomisti očekuju da će se inflacija nešto oporaviti, ali da će, zbog Pekingove sklonosti ka podsticanju ponude umesto potrošnje, ostati na niskom nivou. Politička podrška treba da ojača rast i spreči ukorenjivanje deflacije, ali mnogi ekonomisti kažu da bi moglo biti potrebno još odlučnije delovanje, možda putem daljih smanjenja kamatnih stopa ili podsticanja potrošnje putem smanjenja poreza ili isplata.
