Rezervna banka Indije (RBI) smanjila je u petak svoju prognozu rasta za tekuću fiskalnu godinu 2024/25 na 6,6 posto, nakon što je prethodno očekivala 7,2 posto. Ovo naglašava značajno usporavanje u jednoj od dosad najbrže rastućih svetskih ekonomija.

Istovremeno, RBI je zadržala referentnu kamatnu stopu na 6,5 procenata, nakon što je održavana stabilnom od početka 2023. godine. Kao razlog za ovu odluku, centralna banka je navela neočekivani porast inflacije, koja je u oktobru prešla gornju granicu ciljane vrednosti od 4 do 6 procenata.

„Inflacija mora biti smanjena u interesu održivog rasta“, izjavio je guverner RBI Šaktikanta Das na konferenciji za štampu. Uprkos slabijim rezultatima za drugo tromesečje fiskalne godine, u kojem je rast BDP-a dostigao najniži nivo od skoro dve godine sa 5,4 procenta, Das je bio optimističan: „Indikatori ukazuju na to da je privreda dostigla najnižu tačku i da je počeo oporavak.“

Usporavanje indijske privrede se prvenstveno može pripisati usporavanju u industriji, dok neki sektori poput nafte i čelika pokazuju znake oporavka. „Druga polovina godine izgleda bolje nego prva“, dodao je Das. Guverner je naglasio da su i politički faktori, poput ovogodišnjih izbora, verovatno doprineli smanjenju državne potrošnje.

RBI se i dalje suočava s pritiskom inflacije, što za sada isključuje potencijalno smanjenje kamatnih stopa za podsticanje privrede. Analitičari su prethodno spekulisali o mogućim smanjenjima kamatnih stopa, posebno s obzirom na slabljenje potrošačkog raspoloženja u urbanim centrima Indije i usporavanje privatnih investicija.

Uprkos slabim brojkama u prvoj polovini godine, stručnjaci očekuju umereno poboljšanje u drugoj polovini fiskalne godine. Madan Sabnavis, glavni ekonomista Banke Baroda, smatra da bi rast privrede ove godine mogao biti između 6,6 i 6,8 procenata. Madhavi Arora, glavna ekonomistkinja u Emkay Global, takođe je skeptična da će priča o rastu Indije dugoročno ubrzati, ali barem predviđa stabilizaciju.

Indienski premijer Narendra Modi, koji je u junu osvojio svoj treći mandat, nastavlja da se oslanja na obimne investicije u infrastrukturu i strane direktne investicije kako bi ojačao ekonomiju. Međutim, usporavanje dinamike rasta predstavlja izazov za njegovu dugoročnu ekonomsku agendu.