Američka centralna banka Federalne rezerve (Fed) suočava se sa odlučujućim sastankom na kojem bi mogli biti postavljeni temelji za moguće smanjenje kamatnih stopa u septembru. Iako se na predstojećem sastanku ne očekuje neposredna promena kamatnih stopa, odluka bi ipak mogla biti od velikog značaja.

Do sada su predstavnici FED-a na sve četiri ovogodišnje sednice odlagali pitanje smanjenja kamatnih stopa za kasnije. Međutim, ovoga puta najnovija dešavanja u vezi sa inflacijom i tržištem rada treba da signaliziraju zvaničnicima da je verovatno da će doći do smanjenja kamatnih stopa u septembru.

Jedan od razloga zašto Fed ove nedelje neće doneti odluku o smanjenju kamatnih stopa leži u činjenici da bi takva mera verovatno predstavljala početak serije sniženja kamatnih stopa. Predstavnici Feda, koji su u prošlosti bili iznenađeni inflacijom, žele više dokaza da inflacija zaista popušta pre nego što preduzmu ovaj korak.

Iako su zvaničnici sve više zabrinuti da bi predugo čekanje moglo ugroziti šanse za „meko prizemljenje“ ekonomije. Smanjenje stope inflacije na cilj Fed-a od 2%, dok se održava zdravo tržište rada, najveći je izazov, rekao je nedavno šef Fed-a Jerome Powell pred Kongresom.

Njujorški Fed predsednik Džon Vilijams je u intervjuu nagovestio da sniženje kamatnih stopa u julu nije opravdano i naglasio da će Fed mnogo naučiti između jula i septembra. Takođe je dodao da mora biti donesena odluka o tome kako se kamatne stope mogu smanjiti kako bi se ublažila restriktivna monetarna politika.

Tri faktora doprinose spremnosti Fed-a da smanji kamatne stope: bolje vesti o inflaciji, znakovi hlađenja tržišta rada i promenjena procena rizika između visoke inflacije i nepotrebne ekonomske slabosti.

Mera za osnovnu inflaciju, koja isključuje cene hrane i energije, pala je u junu na 2,6 % sa 4,3 % prošle godine i vrhunca od 5,6 % pre dve godine. Vilijams je naglasio da je pad široko rasprostranjen i odbacio zabrinutosti da će biti posebno teško vratiti inflaciju na ciljanu stopu od 2 %.

Stopa nezaposlenosti porasla je ove godine na 4,1 % u junu sa 3,7 % krajem prošle godine, uglavnom zato što je zapošljavanje usporilo i duže traje pronalaženje novih radnika ili povratnika. To ograničava sposobnost radnika da ostvare visoke povećanja plata koja bi mogla održati veću inflaciju.

Najnoviji Powellov komentar da tržište rada „nije izvor širokih inflacionih pritisaka“ ukazuje na to da se glavni izvor zabrinutosti zbog mogućih inflacionih skokova smanjio.

S obzirom na nastavak opadanja inflacije i hlađenje tržišta rada, predstavnici Feda se suočavaju s promenom u proceni rizika, što često nazivaju upravljanjem rizicima. Pitanje je koji problem – blago povećana inflacija ili rastuća nezaposlenost – oni smatraju težim za rešavanje.

Фед је пре две године каснила са подизањем каматних стопа, делимично зато што је погрешно претпоставила да ће инфлација брзо опасти. Фед је могла да исправи ову грешку, али је морала брзо да подигне каматне стопе са близу нуле у 2022. на око 5,3 % у јулу 2023, највиши ниво у више од две деценије.

Neki zvaničnici su izneli argumente koje će verovatno koristiti da ubede svoje kolege da je vreme da se kamatne stope smanje. „Ovu kamatnu stopu smo odredili kada je inflacija bila iznad 4%, a sada je inflacija, recimo, 2,5%. To implicira da smo značajno pooštrili politike od kako smo odredili ovu kamatnu stopu“, rekao je predsednik Čikaške Fed banke, Ostin Gulsbi, u jednom intervjuu.

Ipak, više donosioca odluka, uključujući Daly, nagovestilo je da veruju da mogu da sačekaju malo duže, što naglašava balansirajući čin Fed-a. Čak ni sa najnovijim boljim podacima o inflaciji nismo postigli stabilnost cena, rekla je Daly na konferenciji ovog meseca.

Sastanak Fed-a ove nedelje mogao bi biti ključan za postavljanje temelja za smanjenje kamatnih stopa u septembru i izjednačavanje ekonomskih rizika.