Nova pravila, stari problemi: evropska industrija stenje pod teretom birokratije

EU je želela da bude lider u zaštiti klime s ambicioznim regulativama – ali zelena raj ima svoju cenu. Od 2021. važi stroga zabrana novih motora s unutrašnjim sagorevanjem od 2035, praćena ambicioznim standardima emisije. Cilj: stvoriti sigurnost i predvidljivost za automobilsku industriju.

Doch die Realität sieht düster aus. „Mnogo toga se dogodilo“, komentariše Benjamin Krieger, generalni sekretar evropskog udruženja dobavljača automobila Clepa, sa suzdržanošću. Pandemija, energetska kriza, opadajuća potražnja za električnim automobilima i invazija jeftinih kineskih vozila iscrpili su industriju. 30.000 poslova je izgubljeno u roku od jedne godine - a to je samo vrh ledenog brega.

Elektroautomobili umesto inovacije: Kako EU samu sebe usporava u industriji

Propisi EU prisiljavaju proizvođače da se u potpunosti fokusiraju na elektromobilnost. Plug-in hibridi ili alternativne tehnologije? Ništa od toga. "Mnoge kompanije su napustile posao sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem i sve uložile u e-mobilnost", kritikuje Matthias Zink, CEO dobavljača za automobilsku industriju Schaeffler. Rezultat: fragmentirano tržište bez fleksibilnosti.

Industrija i vlade sada insistiraju na popuštanju. Čak se i Ursula von der Leyen, arhitekt zelenog EU kursa, čini da preispituje svoj stav. Njeno fokus u sledećem mandatu: manje birokratije, više pragmatizma.

Dok Evropa reguliše, Amerika deregulira – s Ilonom Maskom kao predvodnikom

Auf der anderen Seite des Atlantiks kehrt Donald Trump zurück – und mit njim deregulacija. Državni udar: Elon Musk, milijarder i osnivač Tesle, postaje zamenik lidera novog "Ministarstva za efikasnost vlade". Cilj? Uklanjanje regulativa, podsticanje rasta. Poruka je jasna: Manje kontrole, više privrednog rasta.

Za EU noćna mora. Takozvani „Briselski efekat“, odnosno sposobnost Evrope da postavlja standarde širom sveta, preti da erodira. "Da li nam treba Elon Musk za deregulaciju u Evropi?" retorički pita Krieger i pokreće debatu: Koliko je birokratije previše?

Mali preduzetnici na ivici: Kada birokratija koči održivost

Nicht nur die großen Konzerne stöhnen, auch kleine Unternehmen ächzen unter der Regelungsflut. Michel Ceyssens, Besitzer eines kleinen Seifenunternehmens in Belgien, musste 1.800 Euro in Berichterstattung und Beraterkosten investieren – nur, um die Anforderungen seiner Kunden zu erfüllen. „Es ist völlig benutzerunfreundlich“, klagt auch Max Arnold, Druckereibesitzer in Potsdam.

EU pokušava da rastereti manje kompanije, ali čak i zeleni pioniri se bore sa zahtevima. "Brzina je nestala, niko više ne želi da investira", sumira Stefan Borgas, generalni direktor RHI Magnesita.

Bazeljski problem: evropske banke gube tlo

Finansijska industrija nije u boljem položaju. Dok EU sprovodi stroža pravila Bazel-III, Amerika ide suprotnim putem. Rezultat? Manja likvidnost i veće prepreke za investicije u Evropi. „EU je preterala“, kritikuje Wim Mijs iz Evropskog udruženja banaka.

Veštačka inteligencija i veliki tehnološki giganti: propuštene prilike?

Čak i buduće industrije poput veštačke inteligencije bore se sa evropskim regulatornim pritisikom. Dok SAD ulažu milijarde u startapove, EU rizikuje da zbog birokratskih nesigurnosti bude izopštena. „Evropske kompanije bi mogle biti isključene iz ranih inovacija“, upozorava Mario Draghi u izveštaju. Ipak, postoje i glasovi koji hvale evropski pristup: „Regulatorni okvir je fleksibilan i omogućava prilagođavanja“, kaže Sandra Wachter sa Univerziteta Oksford.

Куда идеш, Европо?

Die nächsten Jahre werden entscheidend. Wird Europa zum Vorbild für nachhaltige Innovation oder zum Mahnmal für Überregulierung? Eins ist klar: Die Zeit der Fehler ist vorbei.