Intel u krizi: Gelsinger se bori za kompaniju

Pat Gelsinger je otkrio da je Intel bio na ivici kolapsa pre nego što je on preuzeo rukovodstvo. Nekadašnji pionir u poluprovodničkoj industriji bio je spreman da proda svoje fabrike po sniženim cenama i preseče inovacionu pipelines. Od Gelsingerovog imenovanja za CEO-a pre tri godine, Intel je uspeo da izbegne ovu sumornu budućnost, ali izazovi ostaju ogromni. U četvrtak je Gelsinger najavio drastične mere: ukidanje 15.000 radnih mesta – skoro jedne šestine ukupne radne snage – i obustavu dividendi. U isto vreme, investicione prognoze su drastično smanjene i objavljen je gubitak od 1,6 milijardi dolara. Intel, nekada na vrhu razvoja čip dizajna, gubi tlo u ključnim tržištima kao što su serveri za moderne data centre, dok tradicionalno PC poslovanje opada. Ovo se dešava uprkos izdašnim subvencijama vlade predsednika Bajdena u okviru Zakon o čipovima, od čega Intel najviše profitira. U petak su Intelove akcije doživele najveći pad u svojoj istoriji, sa gubitkom od 28 procenata i padom tržišne vrednosti ispod 100 milijardi dolara – po prvi put za 15 godina. Vrednost kompanije na berzi se više nego prepolovila od početka 2021. godine. U poređenju sa Nvidijom i AMD-om, koji su nadmašili Intel po tržišnoj vrednosti, ova situacija deluje katastrofalno. Nvidia, nekad izjednačena sa Intelom, sada je 30 puta vrednija. Čak je i Arm uspeo da preteče Intel. Gelsinger je delimično prebacio krivicu na svoje prethodnike, što je, s obzirom na propuštene prilike, delimično opravdano. Intel, koji je 1971. godine predstavio prvi komercijalni mikro-čip i popularizovao PC tokom 1990-ih, nije uspeo da uhvati mnoge industrijske trendove. Propuštena je prilika da se obezbede čipovi za prvi iPhone Stevea Jobsa, što je preuzeo Arm. Čak i kada je Intel bio uključen u razvoj nove tehnologije za proizvodnju čipova, odlučili su se protiv implementacije iz finansijskih razloga - potez koji se pokazao fatalnim. Tajvanski proizvođač poluprovodnika TSMC uveliko je nadmašio Intel. Trenutna situacija u Intelu predstavlja ogroman izazov. Gelsinger se trudi da kroz ulaganje u vrhunske tehnologije preokrene situaciju. Pitanja se postavljaju i administraciji predsednika Bajdena, koja je pozicionirala Intel kao glavnog igrača u svojim planovima za obnovu američke poluprovodničke industrije. Ukupno, Intel je od marta dobio skoro 20 milijardi dolara dodataka i kredita kako bi finansirao fabrike u Ohaju, Arizoni i Novom Meksiku. Ipak, ostaje pitanje da li je Bajden odabrao pravu strategiju. Drastičan pad cena akcija ukazuje na sumnje investitora da li Intel može dugoročno igrati ključnu ulogu u poluprovodničkom sektoru, čak i uz obimne subvencije. Planirane rezove radnih mesta Vašington neće dočekati dobro, posebno s obzirom na to da su subvencije date i za kreiranje radnih mesta. Gelsinger je i dalje uveren da Intel može nastaviti da se kvalifikuje za subvencije, ali ostaje nejasno šta će američki poreski obveznici na kraju dobiti zauzvrat. Dok Intel još uvek prednjači na PC tržištu, Arm ga sustiže i tamo. Na brzo rastućem području data centara, koji pokreću AI revoluciju, Intel i dalje gubi tlo. Konkurencija u proizvodnji čipova je jaka, a saradnja sa drugim kompanijama nosi izazove. Administracija Bajdena se takođe oslanja na subvencije za TSMC i Samsung, ali najveći rizik, Intel, postaje sve nesigurniji.