Rad od kuće smanjuje potražnju za kancelarijama – Nemački metropoli pred preokretom

Transformacija radnog okruženja, koju je uspostavio rad od kuće, uzrok je značajnog pada potražnje za kancelarijskim prostorom u velikim gradovima Nemačke. Do ovog zaključka dolazi nova studija Ifo instituta u saradnji sa konsultantima za nekretnine Colliers. Trend rada od kuće dovodi do očekivanog minusa od dvanaest procenata u oblasti kancelarijskog prostora u Berlinu, Hamburgu, Minhenu, Kelnu, Frankfurtu, Štutgartu i Diseldorfu do 2030. godine. Opadajuća potražnja odgovara skoro 11,5 miliona kvadratnih metara manje kancelarijskog prostora koji će biti potreban u navedenim metropolama. Simon Krause iz Ifo instituta ističe da je rad od kuće postao rutina za četvrtinu zaposlenih i otprilike dve trećine firmi. Posebno u velikim korporacijama i sektorima sa visokim udelom rada od kuće oseća se taj trend. Na tržištu kancelarijskih nekretnina, koje se prema istraživačima od pre otprilike dve godine nalazi na stabilnom nivou rada od kuće, time se stvara promenjena slika. Na strani ponude znakovi su povećane praznine i porasta broja podugovora o najmu ukazuju na sve manju poželjnost kancelarijskog prostora. Stopa praznog prostora, koja je pre nekoliko godina bila ispod tri procenta, do kraja 2023. godine se povećala na preko šest procenata. Udeo ugovora o potpodnajmu se u istom periodu čak učetvorostručio. Andreas Trumpp iz Colliersa, koji nastupa kao koautor studije, ne predviđa brz oporavak tržišta. Prosečno trajanje ugovora o najmu kancelarija od sedam godina dovodi do vremenski odloženog efekta trenutnih trendova. Sigurno je, prema proceni Colliersa i Ifo instituta, da će 60 procenata kancelarijskih nekretnina u Nemačkoj biti oblikovano posledicama rada od kuće, a kompanije bi mogle smanjiti svoje površine u proseku za petinu. Globalni razvoj pokazuje da je posebno u Sjedinjenim Američkim Državama zbog smanjene potražnje za kancelarijskim prostorom nastao pritisak na odgovarajuće tržište nekretnina. Ovaj trend se primećuje i u Nemačkoj, gde finansijske institucije kao što su Aareal Bank i zemaljska banka Helaba moraju formirati veće rezervacije za potencijalne neizmirene kredite u oblasti poslovnih nekretnina. Bankarski nadzornici izražavaju svoju zabrinutost i pažljivo prate situaciju.